Posle Sirije i Ukrajine stvari se ubrzavaju, a propagandni rat intenzivira, konstatuje novinar Slobodan Reljić kao prvu reakciju na vest da je američka agencija za međunarodni razvoj USAID predstavila u Sarajevu zajednički „Program za pomoć medijima na Balkanu“, čiji će fokus biti na razvoju onlajn medija u Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i „Kosovu“.
Program će trajati tri godine, a vredan je sedam miliona dolara. Ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država u BiH Morin Kormak je sa predstavljanja „Programa“ u Sarajevu poručila da su slobodni mediji temelj demokratije, a u celom regionu su, kako je navela, mediji pod „pritiskom raznih izvora“, te je zbog toga „Program“ i osmišljen kao regionalni, a usmeren je na podršku nezavisnim medijima.
Glavna promena — sadržaj
„Moramo da razumemo da je Srbija front. Prošle godine sam objavio knjigu ’Mediji i treći svetski rat‘, sa podnaslovom ’Smatrajte se mobilisanim‘. Dakle, to je sad operacija koja se očigledno intenzivira. Videli ste sad da je objavljen i novi njihov plan ko su im neprijatelji u svetu, gde su Kina i Rusija direktno apostrofirane kao neprijatelji, a mi smo front u tom njihovom sukobu“, ukazuje Reljić za Sputnjik.
Novac za pomenute portale u pet država će doći, ali, prema Reljićevom mišljenju, glavna promena biće u sadržajima koje će oni ovde da emituju.
„Uskoro ćemo u tom propagandnom ratu postajati sve veći ’prijatelji‘ SAD. Mislim na Srbe. Ne znam da li ste primetili da je iznenada pre neki dan osnovano Društvo srpsko-američkog prijateljstva, imate stalno priču kako treba srpska zastava da se zaviori pet minuta na Beloj kući. Oni to sad rade zato što antiputinovska kampanja koju vode jedno dve godine intenzivno daje vrlo slabe rezultate“, napominje Reljić.
Iako je poznato da će američki predsednik Donald Tramp smanjiti za 30 odsto budžet Stejt departmenta, što znači i deo koji se odnosi na američku državnu pomoć, kolumnistkinja „Nedeljnika“ Ljiljana Smajlović kaže da se deo za Srbiju neće menjati. I za to, kako navodi Smajlovićeva, postoje dva razloga. Jedan je zato što Srbija dobija tako malu pomoć da se to praktično ni ne registruje u krivulji troškova Stejt departmenta, a drugi je Rusija i američka je procena da se Rusija otima sa Zapadom za uticaj u Srbiji, na Balkanu, u Evropi.
Soroš i dalje glavni kanal
„Prema tome, Amerikanci će više pažnje da poklone srpskim medijima, više para će da ulože zbog toga što njihovi senatori, njihovi ljudi na terenu javljaju da je Sputnjik ozbiljan konkurent zapadnim medijima i zapadnoj propagandi na srpskom medijskom prostoru. Ništa nije trenutno tako motivišuće za Vašington kao reč Rusija. Sve što je vezano za Rusiju, sve gde je Rusija jaka, Amerikanci žele da je oslabe. Pa ako je to Srbija onda neće štedeti na naporu da u Srbiji suzbiju ruski uticaj ili rusko prisustvo, odnosno da barem izveste Stejt department, Kongres i tako dalje da su uložili sredstva i trud u to da se suzbije Rusija na Balkanu“, rezonuje Smajlovićeva.
Džordž Soroš i Stejt department od početka, prema mišljenju te kolumnistkinje, koordinišu svoje akcije. Tamo gde država nema dovoljno sredstava ili interesa, ističe Smajlovićeva, uvek mogu da uskoče, i uskaču, a često i zajednički deluju razne američke privatne fondacije.
„To što Fond za otvoreno društvo radi i to što radi Džordž Soroš potpuno je preuzeto kako bi se stigma sa američke pomoći skinula. Onda se kaže to nije novac CIA, to nije novac koji smo dobili preko Stejt departmenta, to nije američki državni novac, to su potpuno privatne pare. A zapravo, to se pogotovu zna za Soroševu fondaciju, sve se to radi vrlo koordinirano sa Stejt departmentom i koordinirano sa američkim ambasadorom u svakoj zemlji“, precizira Smajlović.
Intenziviranje medijskog i propagandnog rata, prema mišljenju Slobodana Reljića, vodi pravom sukobu, ali se, kako kaže, uvek nadamo da će tu da bude nekih zaokreta i da to neće dovesti do stvarnog rata.
„Propagandni rat je sastavni deo rata i on se uopšte ne razlikuje, sa tom razlikom što nisu došli do lansirnih rampi i nisu poslali pešadiju. Mislim da ovu situaciju treba shvatati vrlo ozbiljno. Srbija je ponovo najvažnija tačka na tom balkanskom frontu pošto oni razumeju da su neke tačke dobijene, kao Hrvatska, a glavni su problem Srbija i Bosna i Hercegovina koja je polovično srpska država“, zaključuje Reljić.