Srbija pred političkim resetom - nova vlast na ispitu zbog Rusije i Kosova i Metohije /video/
© AP Photo / Darko Vojinovic
Pratite nas
Pred budućom vladom su ogromni pritisci Zapada, a pitanje sankcija Rusiji predstavlja fundamentalno pitanje političkog identiteta države. Ako vlast odstupi od politike koju podržava više od 80 odsto građana, to će biti loš znak za političku stabilnost, kaže nekadašnji ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.
Srbija se, prema njegovim mišljenju, nalazi pred mogućnošću ozbiljnog političkog preispitivanja, a buduća vlast moraće da odgovori na pitanja koja su godinama odlagana ili rešavana kroz različite političke kompromise. Od odnosa prema Rusiji i mogućih sankcija Moskvi, preko sudbine NIS-a i očuvanja Kosova i Metohije, do borbe protiv korupcije i promene političke strukture – pred novom vladom nalazi se niz izazova koji će pokazati da li je Srbija spremna da definiše samostalnu i dugoročnu strategiju.
Politički procesi u Srbiji, dodaje on, došli su do tačke u kojoj postoji mogućnost za svojevrstan politički reset, ali upozorava da to samo po sebi ne garantuje pozitivne promene.
„Političke posledice su takve da je praktično oduvan i režim i opozicija. To znači da se Srbija približava nekom potencijalu političkog reseta. Da li će taj reset biti dobar, nije nužno. On možda bude i dobar i loš, zavisi šta uradimo s njim“, ocenjuje Vukosavljević.
Prema njegovim rečima, društvena tragedija koja je potresla Srbiju otvorila je prostor za promenu političke scene, ali je odgovornost sada na novim političkim akterima. „Stvorila se jedna prilika da se učmala, isprepletana, zgrušana politička scena očisti, otpuši i raščisti. Da vidimo da li mi danas kao narod imamo vitalnosti da pravilnije sagledavamo svoj položaj i svoje interese“, rekao je sagovornik emisije Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“.
Nova vlada ima legitimitet, ali će njeni potezi pokazati stvarne namere
Govoreći o budućoj vladi, Vukosavljević ističe da će njen sastav i konkretni potezi biti važniji od političkih obećanja i deklarativnih programskih opredeljenja.
„Napravili su program oko nekoliko vitalnih tačaka. Doneli su manifest za Kosovo i Metohiju, u kojem se pozivaju na Ustav, što je važno. Tu su borba protiv korupcije i borba za vladavinu prava. To su polazne osnove i dobre polazne osnove “, ocenio je Vukosavljević. Ipak, on upozorava da politička podrška i parlamentarna većina nisu dovoljne ukoliko ne budu praćene konkretnim odlukama. Smatra da Srbija mora da prestane da svoju politiku zasniva na starim obrascima i obećanjima koja se ponavljaju decenijama.
Sankcije Rusiji – pitanje političkog identiteta Srbije
Jedan od najvećih izazova za buduću vladu biće odnos prema Ruskoj Federaciji. Vukosavljević kaže da će se upravo na tom pitanju videti stvarne namere nove vlasti i njena spremnost da vodi samostalnu politiku. „Pitanje sankcija prema Moskvi jedno je od fundamentalnih pitanja identiteta politike ove države i buduće vlade“, naglašava on.
Prethodna vlast je, prema njegovoj oceni, uspevala da održi određenu ravnotežu u odnosima sa Zapadom, ali uz brojne političke ustupke koji su ostavili posledice po međunarodni položaj Srbije. Vukosavljević smatra da će buduća vlada biti izložena još snažnijim pritiscima Zapada, upravo zbog očekivanja da se prethodna politika promeni.
„Buduću vladu sačekaće svi ovi agresivni zahtevi sa Zapada iskeženih zuba. Ukoliko bude bilo kakvih popuštanja pod njihovim pritiscima znači da smo džabe krečili. U polju simbolike to je poraz“, rekao je naš sagovornik.
On dodaje da takav potez ne bi bio bez posledica ni po ekonomiju Srbije.
„Ukoliko ruska strana u takvom razvoju događaja bude ponudila ekonomsku cenu kroz tradicionalne cene gasa, mi možemo da se pozdravimo sa bilo kakvim ekonomskim prosperitetom. Doći će do recesije, pada svega što sada vidimo i do veoma velikih komplikacija u našoj privredi“, ocenio je on.
Vukosavljević podseća i na istraživanja javnog mnjenja prema kojima politika neuvođenja sankcija Rusiji ima podršku građana. „Jasno je da politika neuvođenja sankcija Moski uživa preko 80 odsto podrške. Ako vlada bude radila suprotno od podrške koja ju je dovela na vlast, pored ostalih razloga, to će biti loš znak za vladu i za našu političku stabilnost“, uveren je nekadašnji ministar kulture i informisanja.
Kosovo i Metohija i potreba za jasnom državnom strategijom
Kao jedno od ključnih pitanja za buduću vlast Vukosavljević izdvaja očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije i potrebu da se državni interesi definišu bez oslanjanja na očekivanja da će međunarodne okolnosti same od sebe doneti povoljno rešenje.
„Nama je potrebna jedna dostojanstvenost, upornost i spremnost na odricanje. Očekivati da će neki osmeh da se pojavi ili neka pozitivna politička transakcija na međunarodnom nebu na Zapadu, apsolutno bi bila detinjarija sa naše strane“, kaže on.
Govoreći o mogućem povlačenju američkih snaga sa pojedinih područja, uključujući Kosovo i Metohiju, on upozorava da Srbija ne bi smela da takve najave doživljava kao automatski povoljan razvoj događaja.
„NATO je toliko jedna antisrpska tvorevina i struktura da će oni, ukoliko do toga dođe, pohitati da eventualno američki kontingent zamene turskim. Tako da je to nama problem. Mi moramo da rešavamo te probleme na drugi način, uz pomoć drugih saveznika“, podvukao je naš sagovornik.
Vukosavljević ocenjuje da se Srbija nalazi u posebno osetljivom međunarodnom položaju zbog odnosa velikih zapadnih sila prema Balkanu. „Nažalost, naša sudbina ponovo dolazi u smrtonosni zagrljaj nemačke balkanske politike, koja je za Srbe životno opasna, koja nam je u 20. veku nanela štetu od koje ne možemo još uvek da se oporavimo“, reko je on.
Ipak, on naglašava da odnose sa velikim silama ne treba posmatrati samo kroz dnevnu politiku, već kroz dugoročne istorijske interese. „Moramo dobro da pogledamo gde smo, šta smo, ko smo, šta su nam strateški interesi, koji je kadar da ih sprovede i da budemo, naravno, spremni na neku žrtvu“, rekao je Vukosavljević.
Srbiji najveći istorijski problem nisu Amerikanci, već Nemci
On kaže da nama najveći istorijski problem nisu Amerikanci, već Nemci. A osim par lepih personalni epizoda u Prvom svetskom ratu sa nekim francuskim maršalima i generalima koji su bili zadivljani žrtvama naše vojske pa su stekli simpatije za naš narod, ni Francuska nam, smatra on, nije neki politički prijatelj.
„U poslednjih 35 godina bili su rame uz rame s Nemcima, a u mnogim stvarima i ispred njih u zločinjenju Srbima. Povoljan topliji vetar iz Amerike za nas je dobar, ali ti vetrovi nažalost ne zavise od promena američke doktrine na Balkanu i od promene njihovog pogleda na ulogu srpskog naroda na Balkanu, nego su posledica političkih trzavica kojima su oni izloženi“, rekao je Vukosavljević.
I pored nemira u svojim zemljama, naš sagovornik smatra da ma koliko da oslabe, Francuzi i Nemci će imati dovoljnu snagu da nama zagorčavaju život.
„Pozvaću u pomoć našeg istoričara Milorada Ekmečića koji u svom delu, pored ostalog, kaže i sledeće - i sve dok i posljednje svetlo srpske demokratske države bude tinjalo na Balkanu, naši se neprijatelji neće smiriti i za decenije, vekove. To je jedna vrlo gorka prognoza ali i nju treba relaksirati, jer nije svaki Nemac i Francuz naš neprijatelj”.
EU nije garancija za rešavanje problema Srbije
Vukosavljević smatra da je neophodno ponovo otvoriti pitanje evropskih integracija i građanima omogućiti da se na referendumu izjasne o članstvu Srbije u Evropskoj uniji. On ističe da evropska kulturna i istorijska pripadnost naše zemlje ne podrazumeva automatski i prihvatanje postojećeg političkog modela Evropske unije. Posebno kritikuje ideju o mogućem posebnom statusu Srbije u EU, bez punopravnog članstva i prava odlučivanja.
„Takav status doveo bi Srbiju u status kolonije ili dominiona. Dakle, jedne teritorije na kojoj živi neki narod čiji se resursi otimaju i uzimaju i gde se taj narod koristi kao jeftina radna snaga bez prava da odlučuje o bilo kom vitalnom pitanju svog opstanka, svoje privrede, svojih interesa i svoje teritorije“, rekao je naš sagovornik.
Politički reset zahteva nove ljude i dugoročno razmišljanje
Vukosavljević postavlja pitanje političke odgovornosti i sposobnosti društva da izađe iz krize sa jasnijom predstavom o sopstvenim interesima.
Pozivajući se na delo švajcarskog istraživača i publiciste Arčibalda Rajsa „Čujte, Srbi“, podseća na njegovu ocenu da srpsko društvo često uspeva da podnese velike žrtve i ostvari značajne ciljeve, ali da zatim, u periodima relativnog mira, propušta da sačuva postignuto.
„Oslikao je velikom snagom skicu našeg političkog, istorijskog i karakternog portreta. Kada su potrebna velika pregnuća, mi uz ogromne žrtve nešto ostvarimo, a onda kada situacija deluje relaksirano, to sve upropastimo na svoju štetu. Ne kažem da će tako i biti, otvoreni smo za sve epiloge“, ocenio je naš sagovornik.
Zato smatra da građani, ali i budući politički predstavnici, moraju da razmišljaju dalje od neposrednih političkih obračuna i kratkoročnih ciljeva. Ipak, kada je reč o strateškim postupcima i razmišljanjima, Vukosavljević naglašava da moramo dobro da pogledamo gde smo, šta smo, ko smo i šta su nam strateški interesi i da budemo spremni na žrtvu.
„Ne očekujem laka i brza rešenja, niti verujem da će Srbija u dogledno vreme ući u period potpune političke stabilnosti. Nema ništa od priča o „La La Lendu“, o zemlji blagostanja i o životu u kojem je sve kao u Švajcarskoj. Toga neće biti. Biće neprestane borbe za srpske državne i nacionalne interese i dinamičnih obrta“, rekao je on.
Naš sagovornik zaključuje da jepred Srbijom prilika za promenu, ali da će njen ishod zavisiti od sposobnosti društva da prepozna sopstvene interese i izabere ljude koji su spremni da ih zastupaju. „Jedan veliki deo političkih poslova je završen, otvoreni su novi koridori, bar teorijski, otvorene su nove prilike. Da li ćemo i kako znati te prilike da iskoristimo, ostaje da se vidi“, rekao je Vukosavljević.
Pogledajte i:
