https://lat.sputnikportal.rs/20261115/kada-medalje-nisu-najvaznije-kako-sportista-da-pobedi-sebe-da-bi-pobedio---protivnika-video-1205595979.html
Kada medalje nisu najvažnije: Kako sportista da pobedi sebe da bi pobedio - protivnika /video/
Kada medalje nisu najvažnije: Kako sportista da pobedi sebe da bi pobedio - protivnika /video/
Sputnik Srbija
Uspeh u sportu lako je izmeriti medaljama i pobedama, ali često zaboravljamo da se iza dobrih rezultata kriju pritisak, strah od neuspeha i unutrašnje borbe o... 15.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-15T12:00+0100
2026-11-15T12:00+0100
2026-11-15T12:00+0100
društvo
društvo
srbija – društvo
sport
mentalno zdravlje
sportisti
emocije
novak đoković
majkl felps
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/0f/1205595579_0:148:3117:1901_1920x0_80_0_0_de8694766dc34520795424e3e5929548.jpg
Telo i um jesu jedan sistem, ne možemo trenirati telo, a da ne treniramo um, kategorična je dr Marina Lukić, specijaliste psihijatrije i psihoterapije, inicijator i organizator “MindUp 2026”, konferencije posvećene mentalnom zdravlju sportista koja je u saradnji sa Advertising Solution sredinom septembra održana u Beogradu.Kako kaže, ova konferencija bila je prilika da se o svim aspektima sportske psihijatrije govori iz pozicije trenera, sportskih lekara, hirurga, psihijatara, psihologa, kao i vrhunskih sportista poput Dejana Savića, Filipa Filipovića, Živka Gocića…Šta stoji iza sportskih uspehaNa pitanje koliko se slika sportiste koju mi vidimo razlikuje od onoga što oseća, o čemu razmišlja i kroz šta prolazi na terenu, dr Lukić kaže da je to individualno.Ta cena može se manifestovati kroz fizičko iscrpljivanje, povrede, psihološki pritisak i narušavanje mentalnog blagostanja. Ključno je da to prepoznamo, da im pomognemo i da ih podržimo.“Naravno, u svakoj profesiji, pa i u sportu, postoje pretalentovani ljudi koji su prosto rođeni za to, predodređeni su da budu vrhunski i spektakularni u onome što rade. Ali njih je malo. Neće svi biti Đoković, Jokić ili Majkl Felps, a čak i oni rade na svom mentalnom zdravlju ili su se borili sa izuzetno teškim stanjima. Majkl Felps je osoba koja je zaista otvoreno pričala o suicidalnosti, o depresiji, jedan je od najpoznatijih sportista koji ima ADHD, pa je u svojim najgorim stanjima postizao vrhunske rezultate. Oni drugi, mislim na ljude koji čine većinski deo profesionalnog sporta, nisu ti koji su u tom smislu posebni. Oni su važni, ali su možda u većem riziku od toga da pokleknu pod pritiskom, tremom, pod nekim ličnim nedaćama, pa zašto im ne bismo pružili pomoć kako bi ostvarili svoj vrhunski rezultat”, ocenjuje psihijatar.Psihičko i emocionalno blagostanjeKako dodaje, imamo rezilijente i u životu i u sportu, ljude koji će ići dalje bez obzira na to šta im se dešava, ali nismo svi kao oni. Zato se briga o sportistima ne sme ograničiti isključivo na njihovu fizičku spremnost, već mora obuhvatiti i njihovo psihičko i emocionalno stanje.“Emocije mogu biti pokretači, ali mogu i da nas inhibišu. Imate ljude kojima je negativan komentar publike pokretač, a nekome je inhibitor. Tu je i pritisak rezultata i koliko to utiče na psihičko zdravlje, pa i korak više - rezultatska kultura, odnosno zašto se uopšte bavimo sportom. Da li se njime bavimo zbog uživanja u igri i performansa ili isključivo želimo da postignemo rezultat? Jer rezultat čini neka statistika koja nije samo go i koš i brzina, već i nešto drugo. Zato je pitanje kako mi kao roditelji ili kao društvo da promenimo narativ, da se ne bavimo rezultatskom kulturom. Verujem da rezultat neminovno dolazi ako neko uživa u igri i koncentrisan je na to da njegov performans, sa svim resursima koje poseduje, bude najbolji mogući u datom trenutku”, ističe dr Lukić.Posebno, kaže, treba voditi računa o deci, o mlađim kategorijama sportista:“Mislim da naša deca do jednog uzrasta treba da se igraju i ta rana specijalizacija, o kojoj se puno govori, nije dobra. Pobornik sam toga da deca izmenjaju par sportova, da vide šta im leži, da biomehaničke veštine kroz različite bazne i možda manje bazne sportove razviju na različite načine. Na kraju krajeva - da li mi šaljemo decu u određeni sport sa sedam godina da bi oni postali profesionalci koji od toga žive i zarađuju ili ostvaruju neke naše lične ciljeve?”Zato je, primećuje, psihičko blagostanje dece koja se bave sportom izuzetno važno, jer se ona još uvek nalaze u procesu emocionalnog i psihološkog sazrevanja i nemaju u potpunosti razvijene kapacitete za suočavanje sa pritiscima i izazovima koje sportsko okruženje nosi.Potreban sistemski pristupNema sumnje da se danas sve više radi na mentalnom zdravlju sportista, naglašava gošća Sputnjika, ali potreban je jedan sistemski, multidisciplinaran pristup, budući da oni uglavnom ne znaju kome treba da se obrate kada im se nešto desi.“Primera radi, pozitivan test na doping nije samo pozitivan test, iza njega stoji neka osoba sa svim razlozima zašto se to desilo, koji su vrlo različiti, ali i sa svim osudama i pritiskom koji to nosi. Takođe, mislim da svaki teže povređeni igrač treba da dobije mogućnost da bar jednom razgovara sa nekim. Dakle, mi moramo da znamo koja su to to stanja kada moramo da uključimo sručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja. Moramo i da edukujemo kadar. Naravno da treneri nisu ni psihijatri ni psiholozi, ali moraju da znaju koji su to kanali koji se mogu ponuditi sportistima kojima je potrebna pomoć”, zaključuje dr Marina Lukić.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
društvo, srbija – društvo, sport, mentalno zdravlje, sportisti, emocije, novak đoković, majkl felps
društvo, srbija – društvo, sport, mentalno zdravlje, sportisti, emocije, novak đoković, majkl felps
Kada medalje nisu najvažnije: Kako sportista da pobedi sebe da bi pobedio - protivnika /video/
Uspeh u sportu lako je izmeriti medaljama i pobedama, ali često zaboravljamo da se iza dobrih rezultata kriju pritisak, strah od neuspeha i unutrašnje borbe o kojima se retko govori. Kako prepoznati da je sportisti potrebna pomoć i zašto je važno da njegovo ili njeno zdravlje, mentalno i fizičko, budu ispred rezultata?
Telo i um jesu jedan sistem, ne možemo trenirati telo, a da ne treniramo um, kategorična je dr Marina Lukić, specijaliste psihijatrije i psihoterapije, inicijator i organizator “MindUp 2026”, konferencije posvećene mentalnom zdravlju sportista koja je u saradnji sa Advertising Solution sredinom septembra održana u Beogradu.
Kako kaže, ova konferencija bila je prilika da se o svim aspektima sportske psihijatrije govori iz pozicije trenera, sportskih lekara, hirurga, psihijatara, psihologa, kao i vrhunskih sportista poput Dejana Savića, Filipa Filipovića, Živka Gocića…
Šta stoji iza sportskih uspeha
Na pitanje koliko se slika sportiste koju mi vidimo razlikuje od onoga što oseća, o čemu razmišlja i kroz šta prolazi na terenu, dr Lukić kaže da je to individualno.
“Mi ne znamo ko se bori sa nekim ličnim ili porodičnim problemima, ali svako to nosi na svoj, vrlo jedinstven način. Neko zaista odaje kroz šta prolazi, dok neko drugi to krije, glumi, neki sportisti su u ekscesivnosti, ne znaju ni zašto brzaju, ni zašto su u modusu koji je egzaltiran, a zapravo to jeste negativna energija, koliko god nama kao gledaocima deluje kao pozitivna. U tom smislu je neka glavna poruka naše konferencije upravo da iza te medalje stoji jedan čovek kome je to - profesija. A profesija sportista ima svoje specifičnosti – oni puno putuju, često su odsutni, to je profesija koja zahteva jednu spartansku disciplinu, mnogo odricanja i sve to ima svoju cenu”, objašnjava dr Lukić u podkastu “Porodično…sa Sandrom Čerin”.
Ta cena može se manifestovati kroz fizičko iscrpljivanje, povrede, psihološki pritisak i narušavanje mentalnog blagostanja. Ključno je da to prepoznamo, da im pomognemo i da ih podržimo.
“Naravno, u svakoj profesiji, pa i u sportu, postoje pretalentovani ljudi koji su prosto rođeni za to, predodređeni su da budu vrhunski i spektakularni u onome što rade. Ali njih je malo. Neće svi biti Đoković, Jokić ili Majkl Felps, a čak i oni rade na svom mentalnom zdravlju ili su se borili sa izuzetno teškim stanjima. Majkl Felps je osoba koja je zaista otvoreno pričala o suicidalnosti, o depresiji, jedan je od najpoznatijih sportista koji ima ADHD, pa je u svojim najgorim stanjima postizao vrhunske rezultate. Oni drugi, mislim na ljude koji čine većinski deo profesionalnog sporta, nisu ti koji su u tom smislu posebni. Oni su važni, ali su možda u većem riziku od toga da pokleknu pod pritiskom, tremom, pod nekim ličnim nedaćama, pa zašto im ne bismo pružili pomoć kako bi ostvarili svoj vrhunski rezultat”, ocenjuje psihijatar.
Psihičko i emocionalno blagostanje
Kako dodaje, imamo rezilijente i u životu i u sportu, ljude koji će ići dalje bez obzira na to šta im se dešava, ali nismo svi kao oni. Zato se briga o sportistima ne sme ograničiti isključivo na njihovu fizičku spremnost, već mora obuhvatiti i njihovo psihičko i emocionalno stanje.
“Emocije mogu biti pokretači, ali mogu i da nas inhibišu. Imate ljude kojima je negativan komentar publike pokretač, a nekome je inhibitor. Tu je i pritisak rezultata i koliko to utiče na psihičko zdravlje, pa i korak više - rezultatska kultura, odnosno zašto se uopšte bavimo sportom. Da li se njime bavimo zbog uživanja u igri i performansa ili isključivo želimo da postignemo rezultat? Jer rezultat čini neka statistika koja nije samo go i koš i brzina, već i nešto drugo. Zato je pitanje kako mi kao roditelji ili kao društvo da promenimo narativ, da se ne bavimo rezultatskom kulturom. Verujem da rezultat neminovno dolazi ako neko uživa u igri i koncentrisan je na to da njegov performans, sa svim resursima koje poseduje, bude najbolji mogući u datom trenutku”, ističe dr Lukić.
Posebno, kaže, treba voditi računa o deci, o mlađim kategorijama sportista:
“Mislim da naša deca do jednog uzrasta treba da se igraju i ta rana specijalizacija, o kojoj se puno govori, nije dobra. Pobornik sam toga da deca izmenjaju par sportova, da vide šta im leži, da biomehaničke veštine kroz različite bazne i možda manje bazne sportove razviju na različite načine. Na kraju krajeva - da li mi šaljemo decu u određeni sport sa sedam godina da bi oni postali profesionalci koji od toga žive i zarađuju ili ostvaruju neke naše lične ciljeve?”
Zato je, primećuje, psihičko blagostanje dece koja se bave sportom izuzetno važno, jer se ona još uvek nalaze u procesu emocionalnog i psihološkog sazrevanja i nemaju u potpunosti razvijene kapacitete za suočavanje sa pritiscima i izazovima koje sportsko okruženje nosi.
Potreban sistemski pristup
Nema sumnje da se danas sve više radi na mentalnom zdravlju sportista, naglašava gošća Sputnjika, ali potreban je jedan sistemski, multidisciplinaran pristup, budući da oni uglavnom ne znaju kome treba da se obrate kada im se nešto desi.
“Primera radi, pozitivan test na doping nije samo pozitivan test, iza njega stoji neka osoba sa svim razlozima zašto se to desilo, koji su vrlo različiti, ali i sa svim osudama i pritiskom koji to nosi. Takođe, mislim da svaki teže povređeni igrač treba da dobije mogućnost da bar jednom razgovara sa nekim. Dakle, mi moramo da znamo koja su to to stanja kada moramo da uključimo sručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja. Moramo i da edukujemo kadar. Naravno da treneri nisu ni psihijatri ni psiholozi, ali moraju da znaju koji su to kanali koji se mogu ponuditi sportistima kojima je potrebna pomoć”, zaključuje dr Marina Lukić.
