Četiri dana rada, tri dana odmora: Da li je Srbija spremna za ovaj eksperiment
20:06 15.11.2026 (Osveženo: 20:26 15.11.2026)
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom
Pratite nas
Jedan radni dan nedeljno manje, a ista plata. Za jedne utopija u našim okolnostima, za druge cilj ka kome treba ići, za treće promena koja se odmah može ostvariti boljom organizacijom rada. Predlog Studentske liste o četvorodnevnoj radnoj nedelji otvorio je veliku polemiku u srpskom društvu, u vremenu globlne krize. Predlog je ispit i za naš mentalitet.
U delu programa koji se odnosi na rad i socijalna pitanja, odnosno ograničeno radno vreme i sigurne prihode tokom odsustva, politička grupacija koja je odnela pobedu na parlamentarnim izborima obećala je da će poslodavcima koji se za to opredele omogućiti da, uz očuvanje zarada zaposlenih, uvedu četvorodnevnu radnu nedelju sa punim radnim vremenom od 32 časa.
U debati o ovom predlogu najviše su se oglašavali domaći ekonomisti i predstavnici privrednih udruženja, koji su uglavnom oprezni ili skeptični prema brzom uvođenju ovog modela. Pojedini smatraju da nije održiv ni u zemljama koje su ekonomski mnogo razvijenije.
Nema produktivnosti za kraću radnu nedelju
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ističe da srpska privreda, koja se u velikoj meri oslanja na prerađivačku industriju i strane investitore sa nižim stepenom automatizacije, trenutno nema nivo produktivnosti koji bi podneo skraćenje radne nedelje, bez pada proizvodnje:
„Nekoliko godina sam bio savetnik u jednom sindikatu, tada sam saznao da je ovaj sistem u Nemačkoj jedno vreme funkcionisao, nekoliko godina. Ali to je sistem u kome zapravo postoji norma koju radnik treba da ispuni, pa da li će za pet ili četiri dana... Srbija nije Nemačka, ti ljudi tamo su disciplinovani. Za Srbiju, mislim da je to zaista nešto što ovaj sistem ne može da podnese, ne može da izdrži.“
Savić dodaje da se četvorodnevna radna nedelja fiksno ne primenjuje nigde u svetu, da je reč o pilot projektima koji nigde nisu do kraja zaživeli, a kroz njega su prošle razvijene ekonomije zapadne Evrope, zemlje severa.
U svetu je ovo eksperiment
On dodaje da bi se pre svega trebalo pozabaviti radničkim pravima koja se u našem domaćem kapitalizmu uglavnom ne poštuju:
„Privatni sektor, često neće da plati ni ono koliko si radio sada. Ovo je ideja koja u svetu suštinski ne postoji, to je više eksperiment, jer to nije moguće. Posebno danas, u vremenu žestoke globalne krize. Moguće je, u periodu kada nema problema sa cenama nafte, gasa, sa kineskom konkurencijom. Pogotovo kada uzmemo u obzir kinesku konkurenciju, oni tamo rade sedam dana. Figurativno rečeno, ali oni tamo rade mnogo više nego što radi Evropa. I sad zamislite evropsku produktivnost, kakva bi bila da čovek radi četvorodnevno radno vreme.“
Savić ipak dodaje da je ideja sprovodljiva u javnom sektoru, jer, kako kaže, postoje njegovi delovi u kojima ima posla koji može da se završi i za tri dana.
Veštačka inteligencija menja računicu
Iako četvorodnevna radna nedelja u Srbiji nije zakonski standard, nekoliko domaćih i stranih kompanija koje posluju na našem tržištu već je uspešno primenilo ovaj model u praksi. Reč je o firmama iz sektora informacionih tehnologija i telekomunikacija, pa su oni koji navijaju za ovaj predlog sigurni da je primenljiv u IT sektoru.
Siniša Ljubojević, generalni direktor kompanije Saga d.o.o. Beograd, jedne od vodećih IT kompanija, koja devedeset odsto posla radi na domaćem tržištu, za Sputnjik kaže da u ovom trenutku ne razmišljaju o radnoj nedelji od četiri dana:
„Naša odluka o tome zavisi od toga kako ćemo pratiti klijente koji nisu iz IT industrije. Ako je kod njih standard da se radi pet dana, teško da ćemo mi moći da skraćujemo radnu nedelju, a da to ne utiče na produktivnost i očekivanja klijenata.“
Veštačka inteligencija, Srbiji su potrebni ljudi da bi dostigla njen razvoj, kad se to dogodi, neće joj biti potrebni
© Sputnik / Mikhail Voskresenskiy
/ Ljubojević upozorava da bi kod autsorsing firmi, koje rade za strane klijente i iznajmljuju našu radnu snagu stranim kompanijama, uvođenje četvorodnevne radne nedelje moglo da utiče na konkurentnost naše IT privrede, koja ostvaruje više od tri milijarde evra godišnjih prihoda iz inostranstva. S druge strane, dodaje, pitanje produktivnosti nije samo pitanje radnog vremena.
„Na IT tržištu već se oseća sve veći pritisak na radna mesta, pa bi kraća radna nedelja možda mogla da doprinese tome da više ljudi ostane zaposleno, jer bi se smanjio ukupan broj radnih sati. Dugoročno gledano, sa veštačkom inteligencijom postajaćemo sve produktivniji, a mnoga radna mesta za „bele kragne“ biće pod velikim pritiskom. Možda će, da bi se sačuvala radna mesta, biti potrebno da se smanji radna nedelja. To se ne odnosi samo na IT, već i na mnoga druga zanimanja na koja utiče veštačka inteligencija“, objašnjava.
Ovaj stručnjak dodaje da se naša IT industrija već dve godine suočava sa izazovima. I dalje beleži rast, ali je on usporio u odnosu na prethodnih pet do sedam godina. Jedan od razloga je upravo veštačka inteligencija.
„Investicije sve više odlaze u razvoj veštačke inteligencije, a ne u razvoj softvera, u kome je naša IT industrija godinama najviše učestvovala radeći sa stranim kompanijama. U narednih nekoliko godina biće nam potrebni dodatni napori i veća ulaganja da bismo počeli šire da primenjujemo veštačku inteligenciju. Tu postoji balans; moramo da uložimo dodatni napor da bismo povećali produktivnost, ali kada je povećamo, postavlja se pitanje, šta ćemo sa viškom zaposlenih".
Ljubojević ipak kaže da dugoročno gledano, predlog Studentske liste ima smisla. On veruje da je izvodljiv:
„Samo je pitanje dinamike i načina na koji ćemo do toga doći. Ako budemo jedina privreda koja radi četiri dana nedeljno, pašće nam konkurentnost. Zato je potreban ozbiljan dijalog i plan. To se ne može uraditi preko noći".
U fabrikama moguće raditi četiri dana
Većina ekonomista koji komentarišu predlog o četiri radna dana za punu platu smatra da se ovaj predlog pre svega odnosi na radnike zaposlene u proizvodnim pogonima. Otud i zaključak da je više utopija, jer je naša privreda, iako beleži stabilan rast, s obzirom na globalne okolnosti, nestabilna.
Međutim, menadžer Vladan Kovač, primarno zaposlen u Centru za vazduhoplovno modelarstvo, koji se bavi trgovinom, ali i proizvodnjom školskih učila, smatra da bi poslodavcima trebalo, kako u predlogu stoji, omogućiti da pređu na 32 radna sata.
Kovač je i menadžer u još dve kompanije, u Fabrici mernih transformatora Zaječar i Minel-FEPO Zrenjanin, koje zajedno zapošljavaju 350 ljudi. Proizvodni pogoni su veoma specifični, roba se proizvodi, ali i testira, a u jednom delu, gde se namotava tanka bakarna žica, rade isključivo žene, čije su jagodice prstiju osetljivije od muških.
„U današnjoj situaciji, odnosno od korone, naše fabrike su isključivo izvozno orijentisane. Transformatore izvozimo u preko 60 zemalja sveta, od Južne Amerike, Afrike, pa do severne Evrope, Švedske. Gotovo sam siguran da je četvorodnevna radna nedelja u našim pogonima izvodljiva“, kaže Kovač.
Upitan šta bi na ovaj predlog rekli radnici, da li bi pristali na to da četiri dana rade punim gasom, za još jedna slobodan, naš sagovornik kaže:
„Verujem da bi bili veoma raspoloženi, s obzirom na to da su fabrike u mestima koja žive malo sporijim tempom nego Beograd i drugi veliki gradovi. Sigurno bi bili radi da pristanu na četvorodnevnu radnu nedelju. Trebalo bi raditi jačim temopom, ali bi tri preostala dana mogli dobro da iskoriste. Pre svega za poljoprivredu, ali i ostale kućne radinosti kojima se bave ili da jednostavno, odmaraju.“
Kovač kaže da će, ako novi zakon o radnom vremenu bude usvojen, predlog dati radnicima na razmatranje.
„Bilo bi dobro da smo u ovu sadašnju situaciju ušli prilično bogati, da bismo mogli da izdržimo krizu koja nam sledi. Ali s obzirom da je Srbija, čini mi se, ogledna zemlja u ovom delu Evrope kada su u pitanju političke promene, što da ne probamo 32 radna sata nedeljno. Bolje je biti prvi u svemu, nego poslednji“, zaključuje menadžer Kovač.
Pogledajte i:
