https://lat.sputnikportal.rs/20261114/pad-dzensena-huanga-i-pucanje-ai-balona-da-li-zlatna-groznica-vestacke-inteligencije-dolazi-kraju--1205587332.html
Pad Džensena Huanga i pucanje AI balona: Da li zlatna groznica veštačke inteligencije dolazi kraju?
Pad Džensena Huanga i pucanje AI balona: Da li zlatna groznica veštačke inteligencije dolazi kraju?
Sputnik Srbija
Nevolja sa balonima na berzi sastoji se u tome što njihovo postojanje nesumnjivo može da se potvrdi tek kada puknu. Nevolja sa AI balonom na berzi sastoji se pak u... 14.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-14T18:30+0100
2026-11-14T18:30+0100
2026-11-14T18:30+0100
svet
svet – politika
svet – ekonomija
envidija
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
veštačka inteligencija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/0e/1205587117_0:320:3071:2047_1920x0_80_0_0_384411ea6317a029f6d18c2ec98c66d3.jpg
No AI industrija u Americi već se nalazila u sred ozbiljnih neprilika i pre nego što se Džensen Huang – prvi čovek najvrednije kompanije u najnaprednijoj tehnologiji na svetu, za koga ”Rojters” navodi da nije običan generalni direktor nego je ”’Envidija’ – on” – našao u neprilici jer se našao u sred ljubavno-špijunskog zamešateljstva, pa je to prouzrokovalo značajan pad vrednosti akcija njegove kompanije. Veliki potres? ”Da li balon akcija veštačke inteligencije napokon počinje da puca”, postavio je pitanje ”Fajnenšel tajms” prošlog petka, nakon što je iznenadan koliko i oštar pad vrednosti akcija, pre nego što se tržište stabilizovalo, izbrisao stotine milijardi dolara berzanske – a Bi-Bi-Si čak spominje izgubljene bilione dolara – vrednosti najvrednijih AI kompanija. ”Svaka razumna osoba može da vidi obeležja neodržive žurke na (finansijskim) tržištima”, opomenuo je ”Fajnenšel tajms”, ukazujući da je, uprkos potonjoj ”skromnoj stabilizaciji” tako da su akcije povratile delić prethodno izgubljene vrednosti, prošlonedeljni potres već treći u poslednje vreme. ”Ali ova turbulencija izaziva veći osećaj zabrinutosti nego ranija kidanja živaca”, tako da ”investitori postavljaju pitanje: da li je ovaj potres – onaj veliki? Da li AI balon konačno puca?”. Odgovor će se znati tek kad se to i dogodi, priznaje ”Fajnenšel tajms”, ali dodaje i da ”sama činjenica da svi postavljamo isto pitanje sama po sebi govori dosta”. Streljački vod”Nema sumnje da AI tehnologija funkcioniše. Ali i internet je funkcionisao prilično dobro, pa je ipak srušio tržišta pre četvrt veka,” podseća se, i ukazuje na ”visoke nivoe sve kreativnije strukturisanog duga, upitne nivoe istinskog potencijala za ostvarivanje profita, i primere kružnog finansiranja” – iz šupljeg u prazno – ”od kojih boli glava”. Glavobolja je, inače, sasvim predvidljiva nuspojava, budući da je Banka za međunarodna poravnanja iz Bazela – poznata i kao centralna banka centralnih banaka – nedavno otkrila da je skoro trećina investicija AI kompanija otišla u druge AI kompanije, a da više od polovine investicija u AI kompanije dolazi od samih AI kompanija, što će reći, svojevrsni investicioni incest. Opasnost koja proističe iz ovakvog načina poslovanja ”Fajnenšel tajms” sumira na sledeći način: ”U krizi, kružno finansiranje lako može da se pretvori u kružni streljački vod.” Izbori i data centriKrizi je pak prošle nedelje dodatno doprineo ubedljiv trijumf demokrata na međuizborima u Sjedinjenim Američkim Državama. To je, objašnjava Bi-Bi-Si, ”izazvalo rasprodaju deonica AI kompanija” do te mere da se postavlja pitanje da li ”zlatna groznica veštačke inteligencije stiže kraju, ili je ovo, jednostavno, sudar s realnošću”? Ukratko, stvar je u tome što nema softvera – veštačke inteligencije – bez hardvera u vidu data centara. Koji troše enormne količine struje za napajanje superkompjutera, i vode za njihovo hlađenje. Što izaziva nestašicu i poskupljenje i jednog i drugog. Jedno ”Galupovo” istraživanje u maju ove godine pokazalo je da se skoro tri četvrtine Amerikanaca protivi izgradnji data centara u svom komšiluku – digitalni antivakseri, takoreći – a problem je dobio i političku dimenziju kad su republikanci podržali ”superinteligenciju” Donalda Trampa, uključujući izgradnju data centara, dok su demokrate iskoristile neraspoloženje birača da se tome usprotive. Njihova pobeda sad znači da će izgradnja planiranih data centara biti otežana, neki planovi će biti otkazani, ponešto će morati da bude preseljeno na pogodnije lokacije, sve u svemu, još više troškova u situaciji u kojoj su troškovi finansiranja izgradnje data centara i ostale neophodne infrastrukture već previsoki, a profiti ionako predstavljaju puko obećanje (ludom radovanje) u nekom trenutku u budućnosti. Ljubavna ili špijunska afera šefa "Envidije" Jednog lepog dana a možda i pre, tako da je ”Volstrit džornal” i pre najnovijeg potresa izvestio o ”najvećoj opkladi tržišta u istoriji” – opklada kao biznis model, dakle, da posvedoči o (ne)sigurnosti ovakve poslovne strategije nezalečenog kockara – usled čega su počele da rastu kamate na zaduživanje AI kompanija, a paralelno s tim poskupljuje i osiguranje od bankrota, bukvalno, svih glavnih igrača na AI tržištu, ”bez izuzetka”, što ukazuje, objašnjava ”Volstrit džornal”, na ”široku zabrinutost tržišta za čitav sektor, a ne samo za individualne kompanije”. A povrh svega toga je sad i Džensen Huang iz ”Envidije” primoran da podnese ostavku. Jer ga nije samo žena uhvatila u preljubi, nego se u istragu njegove vanbračne romanse s prezimenjakinjom Alis Huang (nisu u srodstvu) uključio i FBI usled sumnje da je ljubavna afera bila medena špijunska zamka koju je jednom od najvažnijih direktora na svetu postavila – Kina. Kina to demantuje, ali su akcije ”Envidije” svejedno nastavile da padaju, tako da im je u proteklih mesec dana vrednost opala za čak 20 odsto. Kakav bi uticaj pohota direktora ”Envidije” mogla da ima na AI industriju u Americi? Na čemu je zasnovan strah od pucanja balona na berzi? I kakve to posledice može da ima po ekonomiju čitavog Zapada? O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili analitičar Branko Pavlović i novinar Branko Žujović.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20251029/envidija-postala-prva-kompanija-u-istoriji-vredna-5000-milijardi-dolara-1191942957.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet – politika, svet – ekonomija, envidija, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, veštačka inteligencija
svet – politika, svet – ekonomija, envidija, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, veštačka inteligencija
Pad Džensena Huanga i pucanje AI balona: Da li zlatna groznica veštačke inteligencije dolazi kraju?
Nevolja sa balonima na berzi sastoji se u tome što njihovo postojanje nesumnjivo može da se potvrdi tek kada puknu. Nevolja sa AI balonom na berzi sastoji se pak u tome što će, ako (i kada) pukne, za njim da pukne i čitava ekonomija Kolektivnog zapada. Koja sad strepi i zbog ljubavne afere direktora kompanije ”Envidija”.
No AI industrija u Americi već se nalazila u sred ozbiljnih neprilika i pre nego što se Džensen Huang – prvi čovek najvrednije kompanije u najnaprednijoj tehnologiji na svetu, za koga ”Rojters” navodi da nije običan generalni direktor nego je ”’Envidija’ – on” – našao u neprilici jer se našao u sred ljubavno-špijunskog zamešateljstva, pa je to prouzrokovalo značajan pad vrednosti akcija njegove kompanije.
”Da li balon akcija veštačke inteligencije napokon počinje da puca”, postavio je pitanje ”Fajnenšel tajms” prošlog petka, nakon što je iznenadan koliko i oštar pad vrednosti akcija, pre nego što se tržište stabilizovalo, izbrisao stotine milijardi dolara berzanske – a Bi-Bi-Si čak spominje izgubljene bilione dolara – vrednosti najvrednijih AI kompanija.
”Svaka razumna osoba može da vidi obeležja neodržive žurke na (finansijskim) tržištima”, opomenuo je ”Fajnenšel tajms”, ukazujući da je, uprkos potonjoj ”skromnoj stabilizaciji” tako da su akcije povratile delić prethodno izgubljene vrednosti, prošlonedeljni potres već treći u poslednje vreme. ”Ali ova turbulencija izaziva veći osećaj zabrinutosti nego ranija kidanja živaca”, tako da ”investitori postavljaju pitanje: da li je ovaj potres – onaj veliki? Da li AI balon konačno puca?”. Odgovor će se znati tek kad se to i dogodi, priznaje ”Fajnenšel tajms”, ali dodaje i da ”sama činjenica da svi postavljamo isto pitanje sama po sebi govori dosta”.
”Nema sumnje da AI tehnologija funkcioniše. Ali i internet je funkcionisao prilično dobro, pa je ipak srušio tržišta pre četvrt veka,” podseća se, i ukazuje na ”visoke nivoe sve kreativnije strukturisanog duga, upitne nivoe istinskog potencijala za ostvarivanje profita, i primere kružnog finansiranja” – iz šupljeg u prazno – ”od kojih boli glava”.
Glavobolja je, inače, sasvim predvidljiva nuspojava, budući da je Banka za međunarodna poravnanja iz Bazela – poznata i kao centralna banka centralnih banaka – nedavno otkrila da je skoro trećina investicija AI kompanija otišla u druge AI kompanije, a da više od polovine investicija u AI kompanije dolazi od samih AI kompanija, što će reći, svojevrsni investicioni incest. Opasnost koja proističe iz ovakvog načina poslovanja ”Fajnenšel tajms” sumira na sledeći način: ”U krizi, kružno finansiranje lako može da se pretvori u kružni streljački vod.”
Krizi je pak prošle nedelje dodatno doprineo ubedljiv trijumf demokrata na međuizborima u Sjedinjenim Američkim Državama. To je, objašnjava Bi-Bi-Si, ”izazvalo rasprodaju deonica AI kompanija” do te mere da se postavlja pitanje da li ”zlatna groznica veštačke inteligencije stiže kraju, ili je ovo, jednostavno, sudar s realnošću”?
Ukratko, stvar je u tome što nema softvera – veštačke inteligencije – bez hardvera u vidu data centara. Koji troše enormne količine struje za napajanje superkompjutera, i vode za njihovo hlađenje. Što izaziva nestašicu i poskupljenje i jednog i drugog.
Jedno ”Galupovo” istraživanje u maju ove godine pokazalo je da se skoro tri četvrtine Amerikanaca protivi izgradnji data centara u svom komšiluku – digitalni antivakseri, takoreći – a problem je dobio i političku dimenziju kad su republikanci podržali ”superinteligenciju” Donalda Trampa, uključujući izgradnju data centara, dok su demokrate iskoristile neraspoloženje birača da se tome usprotive.
Njihova pobeda sad znači da će izgradnja planiranih data centara biti otežana, neki planovi će biti otkazani, ponešto će morati da bude preseljeno na pogodnije lokacije, sve u svemu, još više troškova u situaciji u kojoj su troškovi finansiranja izgradnje data centara i ostale neophodne infrastrukture već previsoki, a profiti ionako predstavljaju puko obećanje (ludom radovanje) u nekom trenutku u budućnosti.
Ljubavna ili špijunska afera šefa "Envidije"
Jednog lepog dana a možda i pre, tako da je ”Volstrit džornal” i pre najnovijeg potresa izvestio o ”najvećoj opkladi tržišta u istoriji” – opklada kao biznis model, dakle, da posvedoči o (ne)sigurnosti ovakve poslovne strategije nezalečenog kockara – usled čega su počele da rastu kamate na zaduživanje AI kompanija, a paralelno s tim poskupljuje i osiguranje od bankrota, bukvalno, svih glavnih igrača na AI tržištu, ”bez izuzetka”, što ukazuje, objašnjava ”Volstrit džornal”, na ”široku zabrinutost tržišta za čitav sektor, a ne samo za individualne kompanije”.
A povrh svega toga je sad i Džensen Huang iz ”Envidije” primoran da podnese ostavku. Jer ga nije samo žena uhvatila u preljubi, nego se u istragu njegove vanbračne romanse s prezimenjakinjom Alis Huang (nisu u srodstvu) uključio i FBI usled sumnje da je ljubavna afera bila medena špijunska zamka koju je jednom od najvažnijih direktora na svetu postavila – Kina. Kina to demantuje, ali su akcije ”Envidije” svejedno nastavile da padaju, tako da im je u proteklih mesec dana vrednost opala za čak 20 odsto.
Kakav bi uticaj pohota direktora ”Envidije” mogla da ima na AI industriju u Americi? Na čemu je zasnovan strah od pucanja balona na berzi? I kakve to posledice može da ima po ekonomiju čitavog Zapada?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili analitičar Branko Pavlović i novinar Branko Žujović.
