https://lat.sputnikportal.rs/20261114/milu-lomparu-i-zlati-kocic-urucena-velika-nagrada-ivo-andric-foto-1205592507.html
Milu Lomparu i Zlati Kocić uručena Velika nagrada „Ivo Andrić“ /foto, video/
Milu Lomparu i Zlati Kocić uručena Velika nagrada „Ivo Andrić“ /foto, video/
Sputnik Srbija
Danas imamo situaciju u kojoj se od kulture brani na sličan način u čitavom svetu – koloseumom, socijalnom arenom u koju upada sve i svašta, u kojoj su klikovi... 14.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-14T18:59+0100
2026-11-14T18:59+0100
2026-11-14T20:06+0100
kultura
kultura
kultura – vesti
andrićgrad
nagrada "ivo andrić"
milo lompar
zlata kocić
emir kusturica
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/0e/1205589237_0:120:1280:840_1920x0_80_0_0_4d94b853b4f66db91f7486b2c6039196.jpg
U Andrićevom insitutu u Višegradu danas je održano svečano uručenje Velike nagrade „Ivo Andrić“, koja je dodeljena pesnikinji Zlati Kocić, za životno delo i ukupan doprinos književnosti i kulturi, i književnom teoretičaru i profesoru Milu Lomparu, za studiju „O samozvancu: Njegoš i moderna“, objavljenu prošle godine u izdanju „Informatike“.Govoreći o laureatima, Emir Kusturica, koji je i direktor Andrićevog instituta, istakao je da stvaraoci poput Mila Lompara i Zlate Kocić stoje nasuprot „uzorcima iz nedavnog političkog obrta koji se dogodio u Srbiji, u kojem su socijalni modeli prisutni u našim domovima bili prostitutke, kriminalci i sve ono što ne čini jednu zemlju kulturnom“.„Zato bi, kada se saberemo, u budućnosti trebalo da se osećamo kao lovci na mamute, jer retke vrednosti koje se kod nas otkrivaju vrede mnogo više od populistički nametnutih tipova, koji svakako vrlo brzo odu u zapećak, u zaborav, a pravi uzorci, kao što su naši današnji laureati, ostaju zadugo ne samo u našem pamćenju, nego i u arhivama ispisani“, rekao je Kusturica.Zlata Kocić je, prema oceni žirija, u kojem su bili Želidrag Nikčević, Vladimir Dimitrijević i Vesna Trijić (predsednik), pesnikinja koja je „duboko zaranjajući u jezik – u samu leksiku i njena etimološka izvorišta, ali i u načine na koje se melodijsko-intonacione linije izvijaju, kroz sadejstvo zvuka i značenja – na čoveka naučila da gleda kao na odraz lica Božijeg“.Prema rečima predsednice žirija, u univerzumu Zlate Kocić spojeno je ono što se često razume kroz suprotstavljanje: lično je prepleteno s kolektivnim, a nacionalno s univerzalnim.U nadahnutom govoru, posvećenom Andriću i njegovom delu, a posebno njegovoj „ćupriji“ koja je odavno postala deo kolektivne svesti i nasleđa, odnosno arhetip, Zlata Kocić je svoj osećaj povodom dodele priznanja opisala sopstvenim stihom „Moje je srce veće od mene“.Milo Lompar je nagrađen za studiju „O samozvancu“, koja se razvila iz tumačenja Njegoševe drame „Lažni car Šćepan Mali“, a kojoj je autor posvećen još od studentskih dana.Lompar je, kako je ukazao žiri u obrazloženju, na recepciju ovog Njegoševog dela gledao kao na ogledalo srpske kulture, ne pokazujući pritom interes za ono s čim se ta kultura rado identifikuje, koliko za ono što bira da prikrije ili potisne stvorivši „naučno i literarno putovanje u kojem su opisani načini na koje, u samom središtu savremenog sveta, deluju mehanizmi laži o obmane“.„Na taj način, Lompar je razumevanje 'Lažnog cara Šćepana Malog' razvijao istovremeno na dva plana: unutar Njegoševog opusa – gde je, uočavanjem znakova transformacije metafizičkog u nihilističko i herojskog u groteskno, detektovao rane znake modernosti – i unutar srpske kulture – gde je ukazivanjem na aktuelnost Njegoševih tema i načina mišljenja, njegovoj figuri vratio životnost koju bi ona, kao klasična, i trebalo da ima“, ocenio je žiri.Govoreći o samozvancu kao društvenom fenomenu, ali i kao književnoj pojavi, Lompar je uporedio književne junake i motive Njegoša i Andrića, navodeći kao primer roman našeg nobelovca „Prokleta avlija“ i jednog od njegovih junaka, upravnika zatvora Karađoza.Lompar je podsetio na to da je Ivo Andrić, baveći se likom samozvanca, bio obdaren i iskustvom i mudrošću čoveka koji nije bio samo pisac, nego i čovek zaronjen u svet politike, između dva svetska rata.U nastavku svečanosti, u velikoj sali bioskopa „Doli Bel“ izvedena je istorijska monodrama „Flora Sandens“ u izvođenju glumice Tatjane Kecman, posvećena životu britanske bolničarke i odlikovane pripadnice srpske vojske u Prvom svetskom ratu.Pogledajte i:
andrićgrad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
kultura, kultura – vesti, andrićgrad, nagrada "ivo andrić", milo lompar, zlata kocić, emir kusturica
kultura, kultura – vesti, andrićgrad, nagrada "ivo andrić", milo lompar, zlata kocić, emir kusturica
Milu Lomparu i Zlati Kocić uručena Velika nagrada „Ivo Andrić“ /foto, video/
18:59 14.11.2026 (Osveženo: 20:06 14.11.2026) Danas imamo situaciju u kojoj se od kulture brani na sličan način u čitavom svetu – koloseumom, socijalnom arenom u koju upada sve i svašta, u kojoj su klikovi važniji od onoga što se zove misao. Zato su oni koji štite kulturu i njene vrednosti kao lovci na mamute, rekao je reditelj Emir Kusturica na svečanoj dodeli Velike nagrade „Ivo Andrić“.
U Andrićevom insitutu u Višegradu danas je održano svečano uručenje Velike nagrade „Ivo Andrić“, koja je dodeljena pesnikinji Zlati Kocić, za životno delo i ukupan doprinos književnosti i kulturi, i književnom teoretičaru i profesoru Milu Lomparu, za studiju „O samozvancu: Njegoš i moderna“, objavljenu prošle godine u izdanju „Informatike“.
Govoreći o laureatima, Emir Kusturica, koji je i direktor Andrićevog instituta, istakao je da stvaraoci poput Mila Lompara i Zlate Kocić stoje nasuprot „uzorcima iz nedavnog političkog obrta koji se dogodio u Srbiji, u kojem su socijalni modeli prisutni u našim domovima bili prostitutke, kriminalci i sve ono što ne čini jednu zemlju kulturnom“.
„Zato bi, kada se saberemo, u budućnosti trebalo da se osećamo kao lovci na mamute, jer retke vrednosti koje se kod nas otkrivaju vrede mnogo više od populistički nametnutih tipova, koji svakako vrlo brzo odu u zapećak, u zaborav, a pravi uzorci, kao što su naši današnji laureati, ostaju zadugo ne samo u našem pamćenju, nego i u arhivama ispisani“, rekao je Kusturica.
Zlata Kocić je, prema oceni žirija, u kojem su bili Želidrag Nikčević, Vladimir Dimitrijević i Vesna Trijić (predsednik), pesnikinja koja je „duboko zaranjajući u jezik – u samu leksiku i njena etimološka izvorišta, ali i u načine na koje se melodijsko-intonacione linije izvijaju, kroz sadejstvo zvuka i značenja – na čoveka naučila da gleda kao na odraz lica Božijeg“.
Prema rečima predsednice žirija, u univerzumu Zlate Kocić spojeno je ono što se često razume kroz suprotstavljanje: lično je prepleteno s kolektivnim, a nacionalno s univerzalnim.
„Na spoju paganskih i pravoslavnih tradicija, sadržaji srpske kulture se, stoga, u ovoj poeziji eterizuju, delujući poput preludija za slavoslovlje koje će tek doći u Carstvu nebeskom“, zaključio je žiri u obrazloženju koje je pročitala Vesna Trijić.
U nadahnutom govoru, posvećenom Andriću i njegovom delu, a posebno njegovoj „ćupriji“ koja je odavno postala deo kolektivne svesti i nasleđa, odnosno arhetip, Zlata Kocić je svoj osećaj povodom dodele priznanja opisala sopstvenim stihom „Moje je srce veće od mene“.
Milo Lompar je nagrađen za studiju „O samozvancu“, koja se razvila iz tumačenja Njegoševe drame „Lažni car Šćepan Mali“, a kojoj je autor posvećen još od studentskih dana.
Lompar je, kako je ukazao žiri u obrazloženju, na recepciju ovog Njegoševog dela gledao kao na ogledalo srpske kulture, ne pokazujući pritom interes za ono s čim se ta kultura rado identifikuje, koliko za ono što bira da prikrije ili potisne stvorivši „naučno i literarno putovanje u kojem su opisani načini na koje, u samom središtu savremenog sveta, deluju mehanizmi laži o obmane“.
„Na taj način, Lompar je razumevanje 'Lažnog cara Šćepana Malog' razvijao istovremeno na dva plana: unutar Njegoševog opusa – gde je, uočavanjem znakova transformacije metafizičkog u nihilističko i herojskog u groteskno, detektovao rane znake modernosti – i unutar srpske kulture – gde je ukazivanjem na aktuelnost Njegoševih tema i načina mišljenja, njegovoj figuri vratio životnost koju bi ona, kao klasična, i trebalo da ima“, ocenio je žiri.
Govoreći o samozvancu kao društvenom fenomenu, ali i kao književnoj pojavi, Lompar je uporedio književne junake i motive Njegoša i Andrića, navodeći kao primer roman našeg nobelovca „Prokleta avlija“ i jednog od njegovih junaka, upravnika zatvora Karađoza.
Lompar je podsetio na to da je Ivo Andrić, baveći se likom samozvanca, bio obdaren i iskustvom i mudrošću čoveka koji nije bio samo pisac, nego i čovek zaronjen u svet politike, između dva svetska rata.
„Samozvanac postoji i može izazivati i osmeh, katkad i podsmeh, simpatiju i antipatiju, ali prva je opasnost kada se pojavi u okrilju politike koja nema sluha za više ljudskih tonova“, rekao je Milo Lompar.
U nastavku svečanosti, u velikoj sali bioskopa „Doli Bel“ izvedena je istorijska monodrama „Flora Sandens“ u izvođenju glumice Tatjane Kecman, posvećena životu britanske bolničarke i odlikovane pripadnice srpske vojske u Prvom svetskom ratu.
