Mališani žele za veliki sto, a još nisu stasali: Evropa više nema moć da odlučuje /video/
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Evropska unija gubi političku snagu na globalnoj sceni, dok pokušaji Berlina, Pariza i Londona da se ponovo uključe u razgovore sa Moskvom pokazuju da su svesni da se ključne odluke o budućnosti sveta donose bez njih, kaže nekadašnji ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.
Trilateralni pregovori u Abu Dabiju, susret američkih izaslanika sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Kremlju i najavljeni razgovori na najvišem nivou ukazuju na intenziviranje diplomatskih aktivnosti oko ukrajinskog sukoba.
Ipak, naš sagovornik kaže da iako su ostvareni određeni pomaci na humanitarnom planu, politički dogovor još nije na vidiku. U međuvremenu, Evropska unija pokušava da se izbori za mesto za pregovaračkim stolom, ali njen sve slabiji međunarodni uticaj, unutrašnje političke krize i ekonomski problemi dovode u pitanje njenu ulogu u oblikovanju budućeg evropskog i svetskog poretka.
Ocenjujući značaj sastanka u Abu Dabiju i potom razgovora američkih predstavnika Džareda Kušnera i Stiva Vitkofa sa Vladimirom Putinom, nekadašnji ministar kulture i informisanja ističe da je najvažnije to što diplomatski kanali ostaju otvoreni i što se razgovori vode na najvišem nivou.
„Dogovorena je razmena ratnih zarobljenika i tema nestalih lica stavljena je na visoko mesto. Tu su postignuti očigledno vrlo ubedljivi pomaci, što je dobra stvar. To znači da postoji izvesna relaksacija u odnosima. Ali je sasvim jasno da je politički aspekt razgovora ostao u ćorsokaku“, ocenjuje on.
Pregovarači usmereni na pronalaženje rešenja
Dodaje da je za pregovore, bez obzira na težinu problema, važno da za stolom sede ljudi koji poznaju temu i usmereni su na pronalaženje rešenja.
„Bez obzira na težinu problema, uvek je relativno komforno razgovarati sa pismenim, obrazovanim i neagresivnim ljudima, koji poznaju temu i ciljaju rešenju, a ne verbalnim prepucavanjima“, naglasio je sagovornik emisije radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“.
Vukosavljević je naglasio da je sa glavnim ruskim pregovaračem Vladimirom Medinskim imao veoma dobru saradnju dok je obavljao funkciju ministra kulture. Opisao ga je kao obrazovanog i svestranog čoveka, a njegovo poznavanje istorije istakao kao posebno bitno u pregovorima o ukrajinskom sukobu.
„Medinski je čovek velike erudicije, vrlo širokog spektra interesovanja i visokog obrazovanja, a u diplomatskim poslovima koji se odnose na sukob u Ukrajini ispreplitani su istorija, tradicija, jezik, kultura i običaji. Ukrajina je jedna od njegovih tema koju odlično poznaje“, rekao je on.
Evropa želi da sedi za stolom
Vukosavljević ocenjuje da je više nego evidentno da Evropska unija kao organizacija gubi snagu i političku vrednost na globalnoj političkoj areni, gde se rešavaju krupna i najvažnija pitanja. Evropska unija kao politička, ekonomska i finansijska struktura više nije sagovornik koji se podrazumeva u najvažnijim razgovorima. Evropski politički predstavnici pokušavaju, prema njegovom mišljenju, da se uključe u pregovore jer postaju svesni da se ključne odluke donose u neposrednoj komunikaciji Vašingtona i Moskve.
„Predstavnici Evrope na svaki način žele da se nađu za stolom za kojim se pregovara. To je kao kada u nekim starijim viktorijanskim vremenima, ili kod nas pred Drugi svetski rat, mališani koji sede za malim stolom hoće da sednu za veliki sto sa odraslima ali još nisu stasali da za taj sto sednu“, rekao je nekadašnji ministar kilture.
On smatra da pokušaji evropskih lidera da ponovo uspostave komunikaciju sa Moskvom predstavljaju pre svega politički pragmatizam, a ne suštinsku promenu odnosa prema Rusiji. Kao primer navodi nemačkog kancelara Fridriha Merca i britanskog ministra spoljnih poslova, koji su, prema njegovim rečima, počeli da šalju signale o mogućnosti obnavljanja komunikacije sa ruskim rukovodstvom.
„Mercu se klima pozicija u Nemačkoj, gubi popularnost i on pokušava da vadi zeca iz šešira. S jedne strane vodi ratnohuškačku politiku protiv Rusije, a sada pokušava da na svaki način ponovo bude u igri“, kaže Vukosavljević.
Istovremeno, upozorava da pokušaji evropskih država da se vrate u diplomatski proces ne znače nužno i promenu njihove političke strategije.
Unutrašnje krize potresaju Evropu
Vukosavljević ocenjuje da evropske zemlje sve teže podnose posledice dugotrajne energetske i ekonomske krize, što se odražava na životni standard građana, političku stabilnost i popularnost vladajućih stranaka.
„Jedan od glavnih problema jeste ekonomsko pitanje, pad standarda, pad kupovne moći, porast cena stanarina i nekretnina“, ističe on.
Posebno ukazuje na probleme Nemačke, čiju industriju, kako kaže, ozbiljno ugrožava konkurencija iz Kine, dok se energetska pitanja sve više nameću kao strateški problem.
„Nemačka auto-industrija, koja je jedna od osnovnih oslonaca ekonomije te zemlje, doživela je torpedni udarac razornih dimenzija iz Kine. Pitanje je da li nemačka industrija može da preživi na zadovoljavajući način“, upitao je naš sagovornik.
U takvim okolnostima, smatra on, jačanje političkih pokreta poput Alternative za Nemačku (AfD) pokazuje da deo nemačkog biračkog tela traži drugačiji odgovor na aktuelnu krizu. Istovremeno, ukazuje na sve izraženije preispitivanje koristi od članstva u Evropskoj uniji, navodeći i izjave hrvatskog predsednika Zorana Milanovića kao primer rastućeg evroskepticizma.
„Ako je to došlo do nivoa da o tome Hrvati govore glasno, to znači da je stvar ozbiljna. Evropska unija sa svojim propisima, idejama i mehanizmima nije nikakav garant ni za šta, a pogotovo ne garant da će ulaskom u nju prestati problemi sa korupcijom“, kaže Vukosavljević.
On smatra da je neophodno razlikovati evropsku civilizacijsku i kulturnu pripadnost od političkog i institucionalnog okvira Evropske unije.
„Ona De Golova Evropa, zamišljena od Urala do Atlantika, naš je dom, naša kuća i naše istorijsko utočište. Ali organizacija nastala u Briselu, odnosno u Mastrihtu i Lisabonu, apsolutno nije bezbedno okruženje za nas,“ podvukao je naš sagovornik.
NATO, bezbednosna kriza i novi odnosi velikih sila
Govoreći o položaju NATO-a, Vukosavljević smatra da se sve više otvaraju pitanja njegove funkcionalnosti, posebno zbog neslaganja članica oko finansiranja i konkretnih bezbednosnih prioriteta.
„NATO košta sve više i više. Zemlje koje su članice osećaju to kroz ogromne izdatke, a nisu pretežno za to da se srlja u vojni sukob sa Rusijom niti da se odvajaju ogromne pare za pojačavanje naoružanja.“
Prema njegovoj oceni, sve veći izdaci za vojsku i naoružanje postaju značajan politički i ekonomski teret evropskih država.
„Plašenje mečke rešetom, odnosno gajenje rusofobije, otvara mogućnosti za vojno-industrijski kompleks da zarađuje nove hiljade milijardi evra, da stvara svoju bezbednosnu strukturu koja preuzima političke uloge i da iz godine u godinu sve više ostvaruje politički uticaj na događaje u Evropi“, rekao je Vukosavljević.
Ipak, naš sagovornik smatra da je najvažnije da se nastavi direktna komunikacija između velikih sila, čak i kada su njihovi interesi suprotstavljeni.
„Dobro je da će se predstavnici tri najveće sile svetske politike naći za istim stolom i pokušati da bez direktne vojne konfrontacije nađu rešenje za neke od gorućih problema“.
Zaključuje da se svet nalazi u periodu velikih promena, u kojem stari politički i geopolitički obrasci više nisu dovoljni za razumevanje međunarodnih odnosa.
„Prisustvujemo jednoj veoma burnoj epohi u kojoj se menjaju stari postulati i obrasci vladavine, odnosa velikih sila, uspona i padova zemalja. To je turbulentno vreme koje mora da se tumači po novim obrascima razmišljanja“, rekao je Vladan Vukosavljević u emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“.
Pogledajte i:
