Bankarski sektor je stabilan, nema mesta panici /video/
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Bankarski i finansijski sektor su stabilni i Srbija ima dovoljno kapaciteta da prevaziđe trenutno stanje. Građani mogu da budu spokojni i nemir koji je kod većine prouzrokovalo zatvranje Alta banke će uskoro proći jer realno za to nema razloga.
Na to je u emisiji Energija Sputnjika ukazao ekonomista Toplica Spasojević, član predsedništva Saveza ekonomista Srbije koji napominje da su ekonomski gubitnici i dobitnici uvek relanost tektonskih političkih promena kakva se desila sa pobedom Studentske liste na nedavnim izborima. One firme koje su bile bliske vlastima i na neki način imale brze prolaze kroz institucije su sa promenom vlasti u većini slučajeva ekonomski gubitnici, napominje Spasojević.
Rusi gubitnici i sporedni efekti
On kaže da je Alta banka bila jedna devijacija u sistemu Narodne banke, koji inače dobro funkcioniše. Narodna banka Srbije je, kako ističe, ozbiljna institucija koja ima ozbiljne protokole i kontrole koji su očigledno izostali u slučaju Alta banke kada je iz njenog trezora izneta ogromna suma novca i za zapadne banke, a kamoli za jednu manju domaću banku koja je imala ispod tri odsto učešća na našem bankarskom tržištu.
Najveći gubitnici u ovom slučaju su, kako ističe, velike štediše te banke sa depozitima većim od 50.000 evra, jer će oni koji imaju do tog iznosa biti obeštećeni.
„To su, pre svega, građani Rusije koji su se ovde preselili da žive, da rade, i za mene je to jedan veliki problem, jer tih desetak ili dvadesetak hiljada ruskih firmi u Srbiji su doneli jednu novu živost, jednu novu energiju u naš privredni sistem, pre svega u IT sektor,a i drugde. Oko 6.500 ruskih firmi je bilo u Alta banci, od ukupno 12.000, koliko ih ima registrovanih, za koje se vidi da su ruske. I između 30.000 i 40.000 građana je imalo račune“, napominje Spasojević.
Mimo tih direktnih posledica, zatvranje Alta banke je, dodaje on, donelo i sporedne efekte.
Najgore je izvlačenje novca
„To je, nažalost, podstaklo druge spekulacije pa se prva na meti našla Poštanska štedionica kao jedina banka u državnom vlasništvu, jer se pretpostavilo da možda i tu ima nekih mahinacija. Ja nisam sklon tim verzijama. Mislim da je Poštanska banka jedna ozbiljna i stabilna institucija. Nemamo još uvida u konkretne podatke iz ove godine, ali ja pretpostavljam da nema razloga za paniku, i videli smo da je ostatak bankarskog sektora stabilan, da se tamo ne dešavaju neke stvari koje bi inicirale beg iz bankarskog sektora. Najgore što može da se desi je da se izvlači novac, da se drži po kućama, umesto da bude aktivan u privredi i za dobrobit celog društva“, ocenio je ovaj ekonomista.
On je, međutim, uveren da nema razloga za paniku, da je sistem stabilan i da to što je viđeno sa Alta bankom ekstremni slučaj koji kod drugih banaka ne može da se desi.
Da postoji poverenje građana u bankarski sektor koje je teškom mukom sticano posle turbulentnih decenija za nama, najbolje, kako kaže, govori nikada veća štednja u bankama gde su građani deponovali što u dinarima, što u devizama blizu 20 milijardi evra.
Ne menjati kurs
„Srbija ima dovoljno kapaciteta da prevaziđe ovo stanje koje imamo, koje je pre svega inicirano političkim izborima koji su bili pre dve nedelje. I vidimo da je Dejan Šoškić, bivši guverner, po nekima sada kandidat za premijera, a po nekima za ministra finansija, vrlo čvrst u tome da je bankarski sektor dobro kapitalizovan i da nema potrebe za promenom kursa“, napominje Spasojević.
Po oceni ovog ekonomiste promena kursa dinara je moguća i potrebna samo ako je srpska privreda izvozno orijentisana i postoje toliki potencijali za izvoz da vi možete da žrtvujete neke negativne efekte koji će se desiti tim padom kursa na druge oblasti, pre svega na standard građana. Ali samo ukoliko ta izvozna privreda toliko profitira iz tog pada kursa, podvlači on.
Kurs dinara je, kako kaže, na neki način učvršćen i to ima svoje objašnjenje.
„To se desilo pre svega zbog koncepta koji smo imali i dovođenja stranih investitora. I oni su došli u velikom broju, preko 250 firmi je osnovalo svoje podružnice, preduzeća, fabrike ovde, i to je 2012-2013. bio jedan dobar koncept, jer smo zaposlili ljude, jer smo imali preko 28 odsto nezaposlenih, od toga 45 odsto nezaposlenost mladih. Na taj način smo uspeli da ih zaposlimo“, napominje on.
Nisu to bili najbolji poslovi, ali nešto se dešavalo, funkcionisalo, kod većine tih firmi se plaćao porez, neke su bile i oslobođene poreza na profit, a neke čak i poreza na dohodak radnika. Taj model je bio zasnovan na jeftinim sirovinama i jeftinoj radnoj snazi, što, kako kaže, danas više nije slučaj , jer je cena i jednog i drugog porasla. To se sve odražava na izvozno orijentisanu privredu koja uglavnom nije zasnovana na srpskim sirovinama i proizvodima, tako da obaranje kursa ne bi imalo efekta, objašnjava Spasojević.
Obaranjem kursa bismo, smatra on, samo naneli štetu građanima i predvidivost koja je postojala u prošlom periodu bi se dramatično umanjila. Mišljenja je da će takvu ocenu deliti i nova vlada i da će „kada neko sedne na mesto ministra finansija ili ministra ekonomije, to biti preovladajući koncept“.
Novi model
Sagovornik Energije Sputnjika je uveren da je pređašnji model privlačenja investicija prevaziđen i da se treba okrenuti novom koji podrazumeva forsiranje ulaganja u nove tehnologije, robotiku, IT sektor koji je u međuvremenu dosta napredovao, tehnologije i znanja bazirana na veštačkoj inteligenciji, biotehnologiji, novim ekološkim standardima u proizvodnji električne struje, poljoprivredi baziranoj na zdravoj hrani i sistemima za navodnjavanje kako bismo imali dve žetve. I da se, kako podvlači, ide ka formiranju razvojne banke koja bi mogla da podrži takve stvari koje komercijalnim bankama nisu interesantne, ali su nama kao državi i društvu važne na dugi rok.
Da bismo imali osnov za takvo funkcionisanje, po mišljenju Spasojevića, prvi uslov je ono što smo mi formalno imali, ali se baš nije sprovodilo do kraja, a to je pre svega vladavina zakona, kako u društvenoj tako i ekonomskoj sferi.
Ne možete vi da vodite preduzeće, da date nekome robu, on da vam ne plati i da ga vi tužite i da spor traje pet ili deset godina,slikovito objašnjava ovaj ekonomista.
Uz efikasan pravni sistem koji će da štiti imovinu i prava, drugi preduslov je ravnopravnost domaćih i stranih preduzeća.
„Te stvari kada se postave kako treba, kada se uveže znanje iz inostranstva, znanje u zemlji, kada su konkursi za javna preduzeća otvoreni i transparentni, kada pravi ljudi dođu na prava mesta, mislim da će se otvoriti sve te mogućnosti i da će se tražiti kvalitet, a ne partijska pripadnost“, naglasio je sagovornik Energije Sputnjika.
Pogledajte i:
