https://lat.sputnikportal.rs/20261113/stambeni-krediti-bezbedni-odluka-nbs-nece-uticati-na-njih-1205549375.html
Stambeni krediti bezbedni, odluka NBS neće uticati na njih
Stambeni krediti bezbedni, odluka NBS neće uticati na njih
Sputnik Srbija
Odluku Narodne banke da poveća kamatne stope osetiće oni koji imaju dinarske kredite indeksirane uz belibor, što je neka vrsta pandana euriboru. Na svu sreću... 13.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-13T17:01+0100
2026-11-13T17:01+0100
2026-11-13T17:01+0100
ekonomija
srbija – ekonomija
referentna kamatna stopa
krediti
nbs
inflacija
banke
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/1d/1130256661_0:9:3073:1737_1920x0_80_0_0_3d4ca34998c737cca0b3cd95c912d9b7.jpg
Ovako finansijski konsultant i nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, Vladimir Vasić, objašnjava uticaj odluke Narodne banke da poveća kamatne stope.Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da zaoštri monetarne uslove, povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, odnosno sa 5,75 na 6,0 odsto, objavila je centralna banka. Povećana je i stopa na depozitne olakšice sa 4,50 na 4,75 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice sa 7,00 na 7,25 odsto.„Imajući u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog i domaćeg okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje, Izvršni odbor je zaključio da je povećanje referentne kamatne stope adekvatna i pravovremena mera u cilju sprečavanja znatnijih sekundarnih efekata energetskog šoka na ostale cene i obezbeđenja cenovne stabilnosti u srednjem roku“, navode iz NBS.Rezultat inflacijeVasić objašnjava da građanima, razumljivo, ne odgovara porast kamatnih stopa, ali da se tu zapravo radi o rezultatu porasta inflatornih pritisaka, cena energenata i svega onoga što nam na direktan način dolazi iz Evropske unije. EU se bori sa inflacijom i, sledstveno tome, sve što uvozimo odatle dobijamo po višim cenama. Stepen uvoza u našu zemlju iznosi oko 60 odsto, dok oko 55 odsto različite robe izvozimo iz nje. To je jedan od elemenata koji su uticali na ovu odluku, objašnjava naš sagovornik i dodaje kao druge povode za ovakvu odluku energetski šok koji je potresao Evropu, uz inflaciju koja prelazi 4,4 odsto.Ovo je ujedno i poruka privredi da bude oprezna sa investicijama i trošenjem, kaže naš sagovornik, jer Narodna banka Srbije ima ulogu da održava monetarnu stabilnost i da inflaciju drži u koridoru od tri odsto, plus-minus 1,5 procentnih poena.A stambeni krediti?Iako većina građana Srbije uzima kratkoročne gotovinske kredite sa fiksnom ratom, tu su i oni koji su se obavezali na plaćanje stambenih kredita. Vasić tvrdi da oni nemaju za šta da se brinu, budući da se ova odluka uopšte i ne odnosi na njih.Podizanje referentne kamatne stope za cilj ima smirivanje pritiska na inflaciju. Veća referentna kamata znači skuplji kredit za one koji imaju dinarski kredit sa varijabilnom kamatnom stopom. Skuplji krediti znači manje potrošnje i usporavanje cena rasta. Vasić podseća da je samo cena goriva porasla za 17 odsto, što je takođe jedan od primera pritiska na inflaciju.Hoće li biti daljih povećanjaNaš sagovornik sumnja da će biti daljih monetarnih kretanja ove vrste u budućnosti i smatra da nema razloga za neku posebnu brigu. On podseća da to, na kraju krajeva, zavisi od inflatornih pritisaka i od toga kako će privreda i građani reagovati na ovu sada meru.Rezltati ove mere, koja je doneta pre nekoliko dana, biće vidljivi tek za dva do tri meseca, budući da ima karakter odloženog dejstva, zaključuje Vasić.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20261110/ne-veruj-britancu-ni-kad-nudi-mir-dimna-zavesa-londona-iza-koje-se-krije--poziv-na-rat-1205445742.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
srbija – ekonomija, referentna kamatna stopa, krediti, nbs, inflacija, banke
srbija – ekonomija, referentna kamatna stopa, krediti, nbs, inflacija, banke
Stambeni krediti bezbedni, odluka NBS neće uticati na njih
Odluku Narodne banke da poveća kamatne stope osetiće oni koji imaju dinarske kredite indeksirane uz belibor, što je neka vrsta pandana euriboru. Na svu sreću, većina naših građana, možda čak i 80 odsto njih, građana uzima kratkoročne kredite, gotovinske, sa fiksnom ratom i oni neće biti pogođeni ovom odlukom.
Ovako finansijski konsultant i nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, Vladimir Vasić, objašnjava uticaj odluke Narodne banke da poveća kamatne stope.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da
zaoštri monetarne uslove, povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, odnosno sa 5,75 na 6,0 odsto, objavila je centralna banka. Povećana je i stopa na depozitne olakšice sa 4,50 na 4,75 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice sa 7,00 na 7,25 odsto.
„Imajući u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog i domaćeg okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje, Izvršni odbor je zaključio da je povećanje referentne kamatne stope adekvatna i pravovremena mera u cilju sprečavanja znatnijih sekundarnih efekata energetskog šoka na ostale cene i obezbeđenja cenovne stabilnosti u srednjem roku“, navode iz NBS.
Vasić objašnjava da građanima, razumljivo, ne odgovara porast kamatnih stopa, ali da se tu zapravo radi o rezultatu porasta inflatornih pritisaka, cena energenata i svega onoga što nam na direktan način dolazi iz Evropske unije. EU se bori sa inflacijom i, sledstveno tome, sve što uvozimo odatle dobijamo po višim cenama. Stepen uvoza u našu zemlju iznosi oko 60 odsto, dok oko 55 odsto različite robe izvozimo iz nje. To je jedan od elemenata koji su uticali na ovu odluku, objašnjava naš sagovornik i dodaje kao druge povode za ovakvu odluku energetski šok koji je potresao Evropu, uz inflaciju koja prelazi 4,4 odsto.
Jedan od lekova za ovakvo stanje upravo je podizanje referentne kamatne stope i Narodna banka je to zapravo uradila. Dugo vremena se nije pomerala, ali vidimo da nije mogla da odoli svim ovim pritiscima. To je jedan od načina da mi, građani, manje uzimamo kredite, odnosno da se manje zadužujemo i na taj način indirektno kočimo inflaciju. To je, zapravo, suština, kaže za Sputnjik Vladimir Vasić.
Ovo je ujedno i poruka privredi da bude oprezna sa investicijama i trošenjem, kaže naš sagovornik, jer Narodna banka Srbije ima ulogu da održava monetarnu stabilnost i da inflaciju drži u koridoru od tri odsto, plus-minus 1,5 procentnih poena.
Iako većina građana Srbije uzima kratkoročne gotovinske kredite sa fiksnom ratom, tu su i oni koji su se obavezali na plaćanje stambenih kredita. Vasić tvrdi da oni nemaju za šta da se brinu, budući da se ova odluka uopšte i ne odnosi na njih.
Ovo se, pre svega, odnosi na dinarsku likvidnost i dinarske kredite. Na evro-kredite ova odluka nema direktnog uticaja, zato što je 99 odsto stambenih kredita indeksirano u evrima. Oni imaju veze sa euriborom i referentnom kamatnom stopom Evropske centralne banke. Ovo se pre svega odnosi na dinarske kredite sa varijabilnom kamatnom stopom. Znači, na privredu i građane koji koriste takve kredite.
Podizanje referentne kamatne stope za cilj ima smirivanje pritiska na inflaciju. Veća referentna kamata znači skuplji kredit za one koji imaju dinarski kredit sa varijabilnom kamatnom stopom. Skuplji krediti znači manje potrošnje i usporavanje cena rasta. Vasić podseća da je samo cena goriva porasla za 17 odsto, što je takođe jedan od primera pritiska na inflaciju.
Hoće li biti daljih povećanja
Naš sagovornik sumnja da će biti daljih monetarnih kretanja ove vrste u budućnosti i smatra da nema razloga za neku posebnu brigu. On podseća da to, na kraju krajeva, zavisi od inflatornih pritisaka i od toga kako će privreda i građani reagovati na ovu sada meru.
Ovo je jedan od lekova koji se primenjuju kada imate pojačan inflatorni pritisak. Ništa tu nije novo. Kada se bude ustanovilo da se inflacija zaustavila, onda će i monetarno stezanje, koje se upravo sada sprovodi, popustiti, pa će novac biti povoljniji. To je klasična mera koju primenjuju centralne banke, pa i naša Narodna banka.
Rezltati ove mere, koja je doneta pre nekoliko dana, biće vidljivi tek za dva do tri meseca, budući da ima karakter odloženog dejstva, zaključuje Vasić.
