Prištinu ne zanima šta misle njeni sponzori – gura svoje maksimalističke ciljeve
© Foto : Kosovo onlajn/jutjub/skrinšot
Pratite nas
Međunarodna zajednica do sada nije mogla da se uveri u to koliko je teško razgovarati sa albanskom stranom, koja ima svoje maksimalističke ciljeve i često ne želi da ide ispod toga, niti da postigne neko kompromisno rešenje. Odluka Prištine da ne posluša EU oko Zakona o specijalizovanim sudovima sada to pokazuje, kaže politikolog Nikola Perišić.
Sednica Skupštine u Prištini koja je započeta danas na čijem je dnevnom redu ponovno glasanje o Zakonu o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu u Hagu, praćena je političkim i institucionalnim sporenjima, a prekinuta je jer se poslanici posle pauze nisu vratili u salu.
Prištini je nacionalno ispred svega
Izmene zakona vraćene su u skupštinu uprkos upozorenjima kritikama zapadnih ambasada i upozorenjima da bi takav potez mogao da naruši odnose Prištine sa međunarodnim partnerima.
Politikolog Nikola Perišić napominje da je jasno da pitanje OVK predstavlja jedno od retkih pitanja oko kojih različiti albanski politički akteri na prostoru KiM mogu da se ujedine.
„Vidimo da će, osim Demokratske partije Kosova, koja je formalni pokretač i predlagač ovih izmena koje se odnose na Specijalni sud, to najverovatnije podržati i poslanici Samoopredeljenja i Alijanse za budućnost Kosova. To predstavlja značajnu identitetsku temu na kojoj se zasniva postojanje albanske zajednice na prostoru Kosova i Metohije. Zbog toga ne treba da nas iznenađuje što je ova tema i dalje značajna u albanskoj javnosti, pogotovo imajući u vidu sve političke podele među akterima albanskih političkih stranaka, a i generalno institucionalnu krizu kroz koju se prolazilo u prethodnom periodu, kao i činjenicu da postoje problemi i kada je u pitanju ekonomsko stanje, ali i želja da se ostvari puna državna samostalnost,“ navodi Perišić.
Na EU je da li će delovati
Iz tih razloga, dodaje on albanska strana u Prištini pokušava da kroz različite inicijative, poput ove zakonske, pokaže čitavoj svetskoj javnosti da ne postoji međunarodni uticaj i da postoji autonomija u odlučivanju i delovanju.
„Videli smo i odgovore različitih evropskih zvaničnika i zbog toga čitava ova zamisao, koja je proizašla iz inicijative albanskih političkih stranaka, predstavlja i jednu vrstu testa u ovom trenutku – kako će se zapadne sile odnositi prema svemu onome što se trenutno dešava. Da li će konkretnije delovati kada je u pitanju jedna vrsta nepoštovanja i neusklađenosti određenih sudskih i drugih institucionalnih elemenata na prostoru tzv. Kosova sa onim što jeste, ne samo tendencije u evropskom zakonodavstvu već i jedan od najznačajnijih standarda u poštovanju ljudskih prava,“ navodi naš sagovornik.
Tako da, kaže Perišić, celokupna ova situacija može dodatno da pokaže zapadnim akterima koliko u ovom trenutku albanska strana nije konstruktivna i ne želi da pronađe rešenje, kompromis ni kada je reč o pregovorima sa Beogradom.
Može i nama da ide u korist
„Takođe je jasno da upravo albanska strana želi da iskoristi neku vrstu vakuuma kada je u pitanju sve ono što se dešava u Srbiji – situaciju u kojoj dolazi do promene vlasti, u kojoj još uvek nisu konstituisane institucije – i da na taj način izvrši pritisak i na Srbiju, ali i na čitavu međunarodnu javnost. Iz tog razloga treba biti oprezan, treba pratiti na koji način će se donositi odluke i ukazivati na paradoksalnu situaciju da albanska strana, koja je nesumnjivo imala podršku određenih zapadnih partnera u prethodnim godinama, sada ide protiv onoga što je njihov stav,“ upozorava Perišić.
Perišić čak smatra da bi u nekoj doglednoj budućnosti upravo sve ovo može da se iskoristi i za pregovaračkim stolom, kako bi se pokazalo na koji način albanska strana percipira stvarne probleme, i sve ono što se dešavalo u prethodnom periodu, kao i nasleđe takvog nasilnog odnosa prema svima koji etnički nisu Albanci.
Šta zakon predviđa
Izmene Zakona o specijalizovanim većima koje je predložio DPK usaglašene su u tekstu 6. oktobra u kosovskom parlamentu ove godine, a Evropska komisija, ali i pojedinačni partneri iz država EU upozorila su Prištinu da ga „ne diraju“.
Sam zakon ima za cilj sužavanje vremenske nadležnosti Specijalizovanih veća na period od 1. jula 1999. do 31. decembra 2000, ograničavanje nadležnosti suda na određene kategorije krivičnih dela, prebacivanje predmeta koji ne potpadaju pod novu nadležnost na pravosuđe u Prištini. Zatim, ograničenje maksimalne zatvorske kazne na 15 godina i mogućnost predsedničkog pomilovanja pravosnažno osuđenih.
