Narod u BiH stradao u šest nacističkih ofanziva, a Sarajevu smeta rezolucija protiv veličanja nacizma
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom / Ministratsvo spoljnih poslova BiH
Pratite nas
Ambasador BiH pri UN Zlatko Lagumdžija odavno sprovodi spoljnu politiku koja šteti Srbima i RS u BiH tako da ni odluka da BiH ne glasa za rezoluciju koja se protivi veličanju fašizma samo jer je predlagač Rusija a Srbija podržala nije iznenađenje ali jeste razočarenje, ako se ima u vidu stradanje naroda u BiH pod nacistima, kaže Anđelko Kozomara.
Rezolucija pod nazivom „Borba protiv veličanja nacizma, neonacizma i drugih praksi koje doprinose savremenim oblicima rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i povezane netolerancije“ usvojena je 10. novembra u Trećem komitetu Generalne skupštine UN-a, sa 117 glasova za, 53 protiv i devet uzdržanih. Među onima koji su glasali protiv je bila i Bosna i Hercegovina, što je izazvalo oštre političke reakcije u Republici Srpskoj.
Ne govore u ime Srba
Posebno se postavlja pitanje ko je doneo odluku da Misija BiH pri UN-u glasa protiv dokumenta koji je predložila Rusija, a podržala Srbija.
Direktorka Kancelarije za međunarodnu saradnju Republike Srpske Ana Trišić Babić upitala je na osnovu čijih instrukcija i uz čiju saglasnost je Misija BiH pri UN-u glasala protiv ove rezolucije. Istaknuto je i da spoljna politika Bosne i Hercegovine ne može biti privatna politika jednog političkog centra niti isključivo odraz stavova bošnjačkih političkih krugova.
Međutim, ambasador BiH pri Ujedinjenim nacijama Zlatko Lagumdžija branio je ovakvo glasanje pozivajući se na obavezu usklađivanja spoljne politike BiH sa politikom Evropske unije, kao i na činjenicu da su evropske države glasale protiv rezolucije.
Politika jednog čoveka
Politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara ukazuje na kontinuitet sporne spoljne politike Sarajeva i manipulacije u predstavljanju stavova Bosne i Hercegovine na međunarodnoj sceni. Kozomara smatra da je javnost odavno upoznata sa manipulacijama Zlatka Lagumdžije, podsećajući na njegovu ulogu u pripremi i sprovođenju rezolucije o Srebrenici, o kojoj se svojevremeno glasalo u Generalnoj skupštini UN.
„Otkako je, kao šef Misije BiH pri Ujedinjenim nacijama, zajedno sa Nemačkom učestvovao u sprovođenju rezolucije o Srebrenici i njenom dovođenju na glasanje u Generalnoj skupštini UN-a, Lagumdžija nastavlja sa istom politikom. I ova rezolucija o borbi protiv veličanja nacizma i fašizma prošla je po njegovom. Tvrdio je da je Bosna i Hercegovina glasala za, a zvanični rezultati pokazuju da je glasala protiv. Time je i sam sebe demantovao,“ ističe Kozomara.
On ukazuje da je posebno problematično obrazloženje da BiH nije mogla da podrži rezoluciju zato što su je predložile Rusija, Belorusija i Severna Koreja.
„Kod svakog razumnog čoveka trebalo bi da bude važnije šta piše u rezoluciji, a ne ko je njen predlagač. Rusija je predložila dokument od 17 stranica, kako Lagumdžija kaže, gusto kucanog teksta, ali suštinsko pitanje je njegov sadržaj. Ne možete odbaciti dokument samo zato što dolazi od država sa kojima politički ne delite iste stavove,“ naglašava Kozomara.
Najstradalnija republika SFRJ
Naš sagovornik posebno osporava pozivanje Lagumdžije na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kao opravdanje za obavezno preuzimanje svih spoljnopolitičkih stavova Evropske unije.
„Nije tačno da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju izričito zahteva da BiH u svemu vodi spoljnu politiku u skladu sa Evropskom unijom. Ako je tako, onda nam Ministarstvo spoljnih poslova i ne treba. Ispada da Evropska unija treba da vodi našu spoljnu politiku. Podsećam da BiH nije ušla u NATO niti je uvela sankcije Rusiji, iako su to bošnjački politički predstavnici snažno zagovarali. To nisu učinili zato što su predstavnici Republike Srpske u zajedničkim institucijama takve odluke blokirali,“ ističe Kozomora.
Prema njegovim rečima, pozivanje na evropsko usklađivanje ne može biti opravdanje za zanemarivanje sopstvenih istorijskih interesa i stradanja.
„Bosna i Hercegovina je jedna od najstradalnijih republika bivše Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Od sedam neprijateljskih ofanziva, šest se odigralo na teritoriji Bosne i Hercegovine. Zato bi upravo BiH trebalo da bude među najzainteresovanijim zemljama Zapadnog Balkana da se u Ujedinjenim nacijama usvoji rezolucija koja se odnosi na borbu protiv veličanja nacizma i fašizma. Sadržaj rezolucije mora da bude važniji od političkog identiteta onih koji su je predložili,“ zaključuje Kozomara.
RS je u pravu
Odluka Misije BiH pri UN tako je ponovo otvorila pitanje ko zaista kreira spoljnu politiku Bosne i Hercegovine i u čije ime njeni diplomatski predstavnici nastupaju na međunarodnoj sceni.
Zato s pravom iz Republike Srpske stižu poruke da se time zanemaruju stavovi jednog konstitutivnog naroda, ali i istorijsko iskustvo zemlje koja je tokom Drugog svetskog rata podnela ogromne žrtve u borbi protiv fašizma.
Inače, Pored Rusije i Belorusije, među predlagačima dokumenta bile su i Severna Koreja, Kuba, Nikaragva, Sudan i Turkmenistan.
Protiv su, pored BiH, glasale i Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Kanada, Australija, Japan i sve članice Evropske unije. Srbija je, zajedno sa većinom država Afrike, Azije i Južne Amerike, podržala rezoluciju. Konačno glasanje o dokumentu predviđeno je na plenarnoj sednici Generalne skupštine UN u decembru.
