Brak iz računa: Zelenski i ratoborna Evropa čuvaju jedni drugima leđa /video/
© Sputnik / Grigory Sysoev
/ Pratite nas
Evropljani čuvaju Vladimira Zelenskog jer jedino tako mogu da održe svoju ratnu opciju, kaže karijerni diplomata Zoran Milivojević, komentarišući zašto su evropske prestonice poslale u Abu Dabi svoje predstavnike, iako EU nije pozvana za pregovarački sto trilateralnih pregovora SAD, Rusije i Ukrajine.
Evropljani čuvaju Vladimira Zelenskog jer jedino tako mogu da održe svoju ratnu opciju, kaže karijerni diplomata Zoran Milivojević, komentarišući zašto su evropske prestonice poslale u Abu Dabi svoje predstavnike, iako EU nije pozvana za pregovarački sto trilaterlanih pregovora SAD, Rusije i Ukrajine.
U Abu Dabi, gde je u toku sastanak delegacija Moskve, Vašingtona i Kijeva, kao i tokom prethodne slične runde u januaru, iz Evrope su stigli savetnici za nacionalnu bezbednost iz Nemačke, Francuske i Britanija, ali i šef kabineta predsednice Evropske komisije i savetnik generalnog sekretara NATO. Oni su održali odvojeni sastanak sa ukrajinskom i američkom delegacijom.
Najveći gubitnik posle Ukrajine
Milivojević ocenjuje da su Zelenski i neke elite u Evropi koje se zalažu za ratnu opciju u svojevrsnom braku iz računa.
“Oni jedni drugima čuvaju leđa. Oni su vezali političke sudbine jedni za druge - Evropljani čuvaju Zelenskog i bez politike njegove ekipe u Ukrajini teško da mogu da očuvaju tu ratnu opciju. S druge strane, Zelenski svoj politički opstanak isključivo vezuje za Evropljane, a što se tiče Amerikanaca, Rusa, Kineza i drugih oni su nepotrebni u toj priči. Radi se o tome da ovaj rat, kao i onaj na Bliskom istoku, imaju globalni karakter i od tih ratova zavisi i nova arhitektura bezbednostna u globalnom smislu. Tu se otvaraju globalne teme”, kaže diplomata.
S druge strane, napominje naš sagovornik, Evropljani ne shvataju da je rusko-ukrajinski sukob i njegov rasplet globalnog karaktera i da mora da proizvede novu bezbednostnu arhitekturu koja važi i za Evropu - ako bude mira i u jednom i u drugom slučaju, u Ukrajini i na Bliskom istoku, onda će to imati globalni karakter. Iako, kako kaže, nema bezbednostne arhitekture u Evropi bez Evropljana, oni su izgubili legitimitet da odlučuju o tome time što su uopšte dozvolili da dođe do rata u Ukrajini.
“Ovo je sve na štetu Evrope. Najveći gubitnik rata u Ukrajini posle Ukrajine je Evropa. To su egzaktne stvari: Evropa koja je u recesiji, koja više nije globalni faktor. Tu treba podsetiti zašto je odgovornost elita u Evropi veća nego inače. Ne zato što je Evropa izgubila poziciju da bude subjekat i arbitar civilizacije u globalnom smislu. To je bilo u dva svetska rata i toga više nema. Stvari su se sad promenile i ona to više ne može da bude. Evropa ima drugi problem. Elite to znaju, ali zbog toga se opredeljuju za opciju koja ne konespondira sa onim šta je realna pozicija Evrope. Jer Evropa nema energente, Evropa nema resurse, Evropa nema demografske resurse, Evropa nema razvojne resurse. I da podsetim, u odnosu na Ameriku i Kinu, u odnosu na veštačku inteligenciju, visoke tehnologije Evropa zaostaje između 8 i 10 godina.”
Ovo se, precizira Milivojević, odnosi pre svega na Zapadnu Evropu koja se digla na kolonijalnoj politici i na tome zasnovala sopstveno blagostanje, a ne na resursima koje sama ima.
“Pokazalo se šta znači kada nemate energente dve godine: pad standarda 20-30 odsto, porast cena komunalija… U nemogućnosti da se to kompenzuje sa proizvodnjom kasne u razvoju. Deindustrializacija je i dalje na sceni. U Evropi, ove glavne zemlje su ušle u dugove, a kad ste prezaduženi, teško je tu govoriti o ozbiljnom razvoju i ozbiljnoj budućnosti. Prema tome sve je stalo.”
Šta Evropa može da ponudi svetu koji se menja
Dok je u Evropi trajalo blagostanje i uljuljkivanje, dodaje Milivojević, niko nije razmišljao šta Evropa ima da ponudi svetu koji se menja, u trenutku kad je prestao unipolarni svet i postalo jasno da Evropa nije dominantna u bilo kom smeru, da nije ni globalni faktor i da ni o čemu ne odučuje na globalnu planu.
Ono što bi bio hepiend cele situacije u svetu je, kako kaže politikolog Stevan Gajić, jeste novi dogovor velikih sila - Rusije, SAD i Kine.
“Uvek sam se nadao da će Amerika, Rusija i Kina uspeti da se dogovore, ne o tome da su oni večni prijatelji i da igraju UNICEF kolo, nego da će da se dogovore o minimumu zajedničkih interesa i o tome kako da spreče sukobe većih razmera. Imperije, dok postoje, vodile su ratove i vodiće ratove. Mirnodopska imperija ne postoji i to je prosto tako, nije stvar da se to nekome sviđa ili ne. Ali, u isto vreme te imperije kao i za vreme Hladog rata mogu i da vode ratove, a da ti ratovi nemaju globalne konsekvence”, obrazlaže Gajić.
Ratni balon se još nije ispumpao
On, međutim, upozorava da je dug put do Jalte 2, jer i dalje postoje snage koje su zainteresovane za eskalaciju a, kako kaže, postoje “kvariše” mira: Izrael i Evropska unija.
“Najveći problem je EU ali i Velika Britanija koja kibicuje sa strane a suštinski gura Nemačku u ratnu katastrofu,“ kaže on i dodaje da je nepoznanica i kako će se dalje razvijati situacija u SAD i kakva će biti američka politika kad je reč o Ukrajini posle poraza republikanaca na međuizborima.
“Zato što smo za vreme demokrata imali Ameriku koja je gurala Evropsku uniju i Ukrajinu u konfrontaciju sa Rusijom. A bez obzira što su podržavali Izrael bili su malo suzdržaniji prema Bliskom Istoku. Onda dolaze republikanci koji i dalje podržavaju Ukrajinu, ali su otvoreno na strani Izraela, što je kulminiralo ratom u Iranu. Tamo isto ništa nije rešeno, zato što su, bez obzira što je sad rat nižeg intenziteta, pregovaračke pozicije obe strane ostale nepomirljive.”
Ratni balon kao da se još nije ispumpao, konstatuje Gajić, dok Milivojević zaključuje da će tek raspleti ova dva rata stvoriti preduslove da se razgovara na nivou tri vodeće svetske sile.
