Sastanak u Abu Dabiju budi nadu: Amerikanci konačno shvatili značaj bezbednosti o kojoj priča Moskva
© Sputnik / Kristina Solovyova
/ Pratite nas
Amerika do sada nije shvatala važnost bezbednosti o kojoj Moskva uporno priča i ovo što se sada dešavalo u Abu Dabiju nama možda deluje nedovoljno posle četiri-pet godina ratovanja. Međutim, to je tektonski pomak u ovom procesu. To znači da su Amerikanci silom prilika došli na ruska polazišta o ovoj temi, ocenjuje novinar Nebojša Malić.
vodnevni trilateralni pregovori između Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država u Abu Dabiju završeni su uz dogovor o razmeni zarobljenika, ali i uz nerešena ključna teritorijalna i bezbednosna pitanja. Specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof i Džared Kušner putuju sutra Moskvu gde će se sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Ovu informaciju zvanično su potvrdili i visoki ruski zvaničnici poput Sergeja Lavrova i Jurija Ušakova. Istovremeno, iz obe delegacije je rečeno da postoji osnova za nastavak rada.
Pomak u razgovorima
Analizirajući ovaj sastanak Nebojša Malić, spoljnopolitički komentator, kaže da kad se šire sagleda, u ovoj rundi pregovora napravljen je mnogo veći pomak nego što se na prvi pogled čini.
„Prvo, ta razmena zarobljenika je konkretna stvar koja se dešava i u drugim pregovorima. Te humanitarne stvari su uobičajene. Međutim, ovde je najveći pomak koji se desio to što su Evropljanima pokazali vrata, što nisu prisustvovali nijednoj diskusiji, što su bukvalno izbačeni iz sobe. Ni Amerikanci ni Rusi nisu hteli da ih uključe u razgovor. I konačno se razgovaralo o arhitekturi bezbednosti, jer ljudi se ne sećaju, dosta njih zaboravlja da je Specijalnoj vojnoj operaciji prethodio ruski predlog kolektivne bezbednosti iz decembra 2021. godine, koji su NATO i tadašnji Vašington s prezirom odbacili u stilu: „Ko ste vi da nam govorite šta mi treba da radimo?“ Rusi su se bukvalno pozvali na Povelju Ujedinjenih nacija, na Povelju OEBS-a, na Helsinšku povelju i tako dalje, da kažu: „Dobro, ljudi, ali vi ovo kršite već 20 godina. Vreme je da prestanete da to kršite. Samo pod tim uslovima može da bude mira u Evropi.“ Amerikanci i NATO su tada rekli - nas ne zanima - da bi onda počela Specijalna vojna operacija,“ podseća Malić.
Tako da, dodaje naš sagovornik, oni su mislili da to mogu da iskoriste protiv Rusije, ali ispostavilo se da ne mogu.
„I toga su sada postali svesni, koliko god se možda u javnosti pretvarali da to nije slučaj, i sada su pristali da razgovaraju o tome. To možda nama deluje nedovoljno i pomalo prozaično posle četiri-pet godina ratovanja. Međutim, to je tektonski pomak u ovom procesu. To znači da su oni silom prilika došli na ruska polazišta u ovoj situaciji. E sad, kako će to dalje da se odvija? Videli smo da su Ukrajinci danas, usred tih pregovora, ponovo napali Rusiju dronovima, tako da je očigledno da oni nemaju nameru da pregovaraju, već pokušavaju da se koprcaju do poslednjeg momenta i da koriste taktiku terorizma, isto kao što je njihov idol, Treći rajh, koristio 1944. godine. Ali to će imati jednak uspeh kao i tada, znači nikakav. I samo će ohrabriti Rusiju da završi posao na terenu što pre može,“ uveren je naš sagovornik.
Pozitivan znak
To što su Džared Kušner Kušner i Stiven Vitkof najavili dolazak u Moskvu na razgovor sa Putinom posle ovog sastanka za Malića je signal je da Amerikanci hoće da nastave da razgovaraju.
„To bi bilo obećavajuće utoliko što su, recimo, prošli put, kada su se nešto dogovarali sa Rusima, kada je sastanak na Aljasci, u Ankoridžu, smatran za veliki iskorak, odmah došli ovi lideri iz EU da drže lekcije Trampu kako ne sme ovo, ne može ono, mora ovo, mora ono. Tako da su se svi ti pregovori i dogovori izjalovili, kao da ništa nisu ni govorili. A ovog puta nastavak nije: „Hajde sad da sednemo sa Briselom pa da im lepo ispričamo šta treba, a šta ne treba“, nego: „Idemo u Moskvu da se dalje dogovaramo.“ Amerikanci imaju vrlo neodređene izjave, ali ono što je zanimljivo, prestali su toliko da pričaju o teritoriji. Oni su i ranije imali jedno pogrešno ubeđenje da je ovo rat za neko selo u Donbasu, a mislim da su konačno shvatili da nije. Donbas je samo jedan od uzroka svega ovoga a da je suštinski problem američko nepoštovanje Rusije kao suverene zemlje i širenje NATO-a do njenog praga. To sada treba da se reši... Tako da mislim da oni praktično nikada neće reći da su pristali na ruske uslove, ali će to u praksi uraditi. Meni se bar tako čini,“ kaže Malić.
Rusija ostaje čvrsta
Tu, kako kaže postoji i džoker, i to je ovaj novi demokratski Kongres, koji će svim silama pokušati da se vrati na globalistička podešavanja, ali Malić smatra da koliko god oni larmali i ulagali proteste, Amerika očigledno više nema ni vojnu, ni diplomatsku, ni političku moć da to izvede.
Vladimir Putin je istkao da će Rusija vratiti svaki pedalj svoje teritorije što je po Maliću signal da su ova četiri regiona koja su vraćena u sastav Rusije svršena stvar.
„Pričalo se o nekom navodnom američkom predlogu da se samo redefinišu granice Donjecka, recimo, pa da Ukrajina anektira Slavjansk, Harkov ili šta već. Kao, Rusi su već uzeli ceo Donjeck i nema potrebe da se ide dalje. Međutim, ne. Oni su vrlo eksplicitni: cela administrativna granica je minimalni zahtev,“ objašnjava Malić.
Razmena zarobljenika Rusije i Ukrajine mogla bi se održati u naredne dve do tri nedelje, izjavio je general-potpukovnik Aleksandar Zorin, prvi zamenik načelnika za informisanje Generalštaba ruskih Oružanih snaga, koji je učestvovao u pregovorima u Abu Dabiju.
David Arahamija, šef frakcije „Sluga naroda“ u Radi i član ukrajinske delegacije, reko je da je ova runda pregovora „bila jedna od najtežih“.
Kušner i Vitkof lete u Moskvu pa u Irsku
Šef ruske delegacije Vladimir Medinski napomenuo je da Rusija smatra da je neophodno pokrenuti pitanje buduće bezbednosti nakon neizbežnog okončanja sukoba u Ukrajini.
Prema njegovim rečima, postojeći bezbednosni mehanizam loše funkcioniše, što je pokazao i sukob u Ukrajini.
Inače, Vitkof i Kušner odmah nakon razgovora u Moskvi, lete za Irsku a tamo će se sastati sa šefom kijevskogg režima Vladimirom Zelenskim kako bi mu preneli ishod sastanka sa Putinom i razmotrili dalje korake ka mirovnom sporazumu.
