https://lat.sputnikportal.rs/20261110/sociolozi-otkrili-ko-je-skloniji-verovanju-u-duhove-i-kletve-1205447734.html
Sociolozi otkrili ko je skloniji verovanju u duhove i kletve
Sociolozi otkrili ko je skloniji verovanju u duhove i kletve
Sputnik Srbija
Zamislite da morate da prespavate u kući u kojoj se noću navodno čuju koraci, a vrata se sama zatvaraju. Da li biste se zadovoljili objašnjenjem da je reč o... 10.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-10T23:00+0100
2026-11-10T23:00+0100
2026-11-10T23:00+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
život
religija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/0a/1205447983_0:0:1673:941_1920x0_80_0_0_59ca23729ef8348a0ec78c762bc6e268.png
Štaviše, kod ljudi koji zadržavaju verske veze, pogled na svet koji se oslanja na nauku i razum, ali odbacuje verske autoritete, povezan je sa izraženijim verovanjem u magiju, duhove i kletve, piše Sajens alert.Polazište istraživanjaNaučnike je zanimalo šta se dešava sa natprirodnim verovanjima u vreme kada verske institucije gube uticaj. Da li ljudi, zajedno sa crkvenim učenjima, odbacuju i veru u duhove, kletve i nevidljive sile? Ili jednostavno počinju sami da biraju u šta će verovati?Ovim pitanjima pozabavili su se sociolozi Pol Friz sa Univerziteta Bejlor, Ajzaja King sa Univerziteta Karson-Njuman i Rućijan Li sa Američkog univerziteta. Analizirali su odgovore 1.812 odraslih Amerikanaca prikupljene u okviru istraživanja „Baylor Religion Survey” iz 2025. godine. Podatke je prikupio Galup putem interneta i pošte, u periodu od januara do marta 2025. godine, a rezultati su statistički ponderisani kako bi verno predstavljali odraslu populaciju SAD.Definicija sekularnog racionalizmaIstraživački tim ispitao je pogled na svet koji je nazvao „sekularni racionalizam”. Taj pojam opisuje stavove prema kojima je nauka jedini put ka razumevanju sveta, moralne odluke zasnivaju se na razumu i ljudskom iskustvu, duhovna učenja tumače se nezavisno, a verske rasprave smatraju se nevažnim.Visok rezultat na skali sekularnog racionalizma nije nužno značio i potpuni raskid sa religijom. Deo ispitanika sa takvim stavovima i dalje je verovao u Boga, izjašnjavao se kao vernik ili prisustvovao verskim obredima.Neočekivani rezultatiIstraživači su ove stavove uporedili sa tri kategorije natprirodnih verovanja. Odvojeno su analizirali verovanje u čuda, magiju i svakodnevna sujeverja. Pritom su razlikovali verovanja koja podrazumevaju božansko delovanje od onih za koja nije neophodno verovanje u Boga ili zajedničku versku doktrinu.Skala verovanja u magiju obuhvatala je verovanje u duhove, kletve, duhove u predmetima, komunikaciju sa mrtvima, predviđanje budućnosti i samu magiju. Sa druge strane, sujeverja su uključivala navike poput izbegavanja određenih reči kako se ne bi „urekla” željena ishod.Analiza je otkrila da su ljudi sa višim rezultatom na skali sekularnog racionalizma ređe verovali u čuda. Istovremeno, njihova sklonost verovanju u magiju i sujeverja bila je veća. Ova povezanost bila je najizraženija kod ljudi koji su zadržali verske veze, dok kod nevernika i onih koji ne praktikuju religiju nije bila jasno uočljiva.Komentarišući rezultate, istraživačica Li istakla je razlike među vernicima. Oko 40 odsto vernika koji prihvataju sekularni racionalizam sklono je verovanju u magiju, u poređenju sa 19 odsto vernika koji odbacuju takav pogled na svet.Lična vera nasuprot institucijiObjašnjenje istraživača zasniva se na razlici između lične vere i institucionalnog autoriteta. Verska zajednica, na primer, može da prihvata čuda, ali istovremeno da odbacuje proricanje sudbine ili komunikaciju sa duhovima. Sa druge strane, vernik koji se u duhovnim pitanjima oslanja na sopstveno rasuđivanje može da prihvati i takve ideje.Ova nezavisnost u razmišljanju mogla bi da objasni zašto natprirodna verovanja opstaju čak i kada slabi poverenje u verske autoritete. Iako istraživanje nije direktno pratilo kako su se uverenja pojedinaca razvijala, odgovori iz ankete podržavaju ovu mogućnost.Implikacije i ograničenja studijeZa sociologe, ovi nalazi pokazuju da preispitivanje verskog autoriteta ne znači automatski i napuštanje natprirodnih verovanja. Da bi razumeli u šta ljudi veruju, istraživači će morati da posmatraju više od same formalne verske pripadnosti. Dvoje ljudi koji idu u istu crkvu mogu imati potpuno različite stavove o tome koje nevidljive sile postoje.Važno je naglasiti da rezultati ne dokazuju da poverenje u nauku izaziva verovanje u magiju. Takođe, mera racionalizma korišćena u studiji nije bila test znanja ili logičkog zaključivanja. Anketa je sprovedena isključivo među odraslom populacijom u SAD i predstavlja presek stavova u jednom trenutku, pa ne može da pokaže da li ovakva verovanja postaju češća ili ređa. Istraživačica Li napomenula je i da su neke uporedne grupe u anketi bile malobrojne.Buduća istraživanja koja bi pratila iste ljude tokom dužeg perioda mogla bi da otkriju kako se njihova natprirodna uverenja menjaju uporedo sa promenama u njihovom odnosu prema religiji.Ukleta kuća sa početka priče ne nudi stvarne dokaze o postojanju duhova. Međutim, ova studija istražuje uverenja koja neko unosi sa sobom kada prođe kroz njena vrata. Čini se da čak ni čvrsto poverenje u naučna objašnjenja ne zatvara vrata mogućnosti da u sobi ipak postoji nevidljivo prisustvo.Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Social Forces.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, život, religija
nauka i tehnologija, društvo, život, religija
Sociolozi otkrili ko je skloniji verovanju u duhove i kletve
Zamislite da morate da prespavate u kući u kojoj se noću navodno čuju koraci, a vrata se sama zatvaraju. Da li biste se zadovoljili objašnjenjem da je reč o starim podovima i promaji? Novo istraživanje pokazuje da poverenje u nauku ne isključuje verovanje u duhove.
Štaviše, kod ljudi koji zadržavaju verske veze, pogled na svet koji se oslanja na nauku i razum, ali odbacuje verske autoritete, povezan je sa izraženijim verovanjem u magiju, duhove i kletve,
piše Sajens alert.
Naučnike je zanimalo šta se dešava sa natprirodnim verovanjima u vreme kada verske institucije gube uticaj. Da li ljudi, zajedno sa crkvenim učenjima, odbacuju i veru u duhove, kletve i nevidljive sile? Ili jednostavno počinju sami da biraju u šta će verovati?
Ovim pitanjima pozabavili su se sociolozi Pol Friz sa Univerziteta Bejlor, Ajzaja King sa Univerziteta Karson-Njuman i Rućijan Li sa Američkog univerziteta. Analizirali su odgovore 1.812 odraslih Amerikanaca prikupljene u okviru istraživanja „Baylor Religion Survey” iz 2025. godine. Podatke je prikupio Galup putem interneta i pošte, u periodu od januara do marta 2025. godine, a rezultati su statistički ponderisani kako bi verno predstavljali odraslu populaciju SAD.
Definicija sekularnog racionalizma
Istraživački tim ispitao je pogled na svet koji je nazvao „sekularni racionalizam”. Taj pojam opisuje stavove prema kojima je nauka jedini put ka razumevanju sveta, moralne odluke zasnivaju se na razumu i ljudskom iskustvu, duhovna učenja tumače se nezavisno, a verske rasprave smatraju se nevažnim.
Visok rezultat na skali sekularnog racionalizma nije nužno značio i potpuni raskid sa religijom. Deo ispitanika sa takvim stavovima i dalje je verovao u Boga, izjašnjavao se kao vernik ili prisustvovao verskim obredima.
Istraživači su ove stavove uporedili sa tri kategorije natprirodnih verovanja. Odvojeno su analizirali verovanje u čuda, magiju i svakodnevna sujeverja. Pritom su razlikovali verovanja koja podrazumevaju božansko delovanje od onih za koja nije neophodno verovanje u Boga ili zajedničku versku doktrinu.
Skala verovanja u magiju obuhvatala je verovanje u duhove, kletve, duhove u predmetima, komunikaciju sa mrtvima, predviđanje budućnosti i samu magiju. Sa druge strane, sujeverja su uključivala navike poput izbegavanja određenih reči kako se ne bi „urekla” željena ishod.
Analiza je otkrila da su ljudi sa višim rezultatom na skali sekularnog racionalizma ređe verovali u čuda. Istovremeno, njihova sklonost verovanju u magiju i sujeverja bila je veća. Ova povezanost bila je najizraženija kod ljudi koji su zadržali verske veze, dok kod nevernika i onih koji ne praktikuju religiju nije bila jasno uočljiva.
Komentarišući rezultate, istraživačica Li istakla je razlike među vernicima. Oko 40 odsto vernika koji prihvataju sekularni racionalizam sklono je verovanju u magiju, u poređenju sa 19 odsto vernika koji odbacuju takav pogled na svet.
Lična vera nasuprot instituciji
Objašnjenje istraživača zasniva se na razlici između lične vere i institucionalnog autoriteta. Verska zajednica, na primer, može da prihvata čuda, ali istovremeno da odbacuje proricanje sudbine ili komunikaciju sa duhovima. Sa druge strane, vernik koji se u duhovnim pitanjima oslanja na sopstveno rasuđivanje može da prihvati i takve ideje.
Ova nezavisnost u razmišljanju mogla bi da objasni zašto natprirodna verovanja opstaju čak i kada slabi poverenje u verske autoritete. Iako istraživanje nije direktno pratilo kako su se uverenja pojedinaca razvijala, odgovori iz ankete podržavaju ovu mogućnost.
Implikacije i ograničenja studije
Za sociologe, ovi nalazi pokazuju da preispitivanje verskog autoriteta ne znači automatski i napuštanje natprirodnih verovanja. Da bi razumeli u šta ljudi veruju, istraživači će morati da posmatraju više od same formalne verske pripadnosti. Dvoje ljudi koji idu u istu crkvu mogu imati potpuno različite stavove o tome koje nevidljive sile postoje.
Važno je naglasiti da rezultati ne dokazuju da poverenje u nauku izaziva verovanje u magiju. Takođe, mera racionalizma korišćena u studiji nije bila test znanja ili logičkog zaključivanja. Anketa je sprovedena isključivo među odraslom populacijom u SAD i predstavlja presek stavova u jednom trenutku, pa ne može da pokaže da li ovakva verovanja postaju češća ili ređa. Istraživačica Li napomenula je i da su neke uporedne grupe u anketi bile malobrojne.
Buduća istraživanja koja bi pratila iste ljude tokom dužeg perioda mogla bi da otkriju kako se njihova natprirodna uverenja menjaju uporedo sa promenama u njihovom odnosu prema religiji.
Ukleta kuća sa početka priče ne nudi stvarne dokaze o postojanju duhova. Međutim, ova studija istražuje uverenja koja neko unosi sa sobom kada prođe kroz njena vrata. Čini se da čak ni čvrsto poverenje u naučna objašnjenja ne zatvara vrata mogućnosti da u sobi ipak postoji nevidljivo prisustvo.
Istraživanje je
objavljeno u naučnom časopisu
Social Forces.
