Praistorijska pećinska umetnost skrivala se pred očima posetilaca 26.000 godina /foto/
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Arheolozi su u pećini Kova de la Font Major, u Kataloniji otkrili 280 graviranih motiva iz perioda paleolita, među kojima je 55 prikaza životinja. Otkriće, objavljeno u naučnom časopisu Antiquity, dovodi u pitanje dosadašnje predstave o rasprostranjenosti praistorijske pećinske umetnosti u tom delu Evrope.
Gravure su pronađene 2019. godine, tokom arheoloških istraživanja koja je predvodio Hosep Marija Verđes Boš iz Katalonskog instituta za ljudsku paleoekologiju i društvenu evoluciju. Nalazile su se u delu pećinskog sistema koji je posećivan decenijama, ali su ostale neprimećene, delom i zbog toga što ih je teško uočiti pri direktnom osvetljenju. Tek kada se svetlost usmeri pod određenim uglom, udubljenja u stenama postaju vidljiva.
Među predstavljenim životinjama su konji, jeleni, koze, goveda i medved. Pored figurativnih prikaza, istraživači su zabeležili i brojne linije, geometrijske oblike i druge znakove. Pojedine gravure koriste prirodne pukotine i oblike stene kao deo kompozicije – na primer, linija na zidu poslužila je kao tlo ispod prikazanog konja.
📍 , 🪨. Un nuevo estudio documenta 280 grabados paleolíticos, entre ellos 55 animales, en la Cova de la Font Major (Tarragona). Identificados en 2019, habían pasado inadvertidos entre grafitis durante décadas. Fuente: Arkeonews. #ElsíndromedeStendhal #AprendeconStendhal #StendhalSyndrome #ViajaconStendhal
— El síndrome de Stendhal (@SdStendhal) November 7, 2026
Posebnu pažnju privlače motivi u kojima se ponavljanjem linija i položaja tela stvara utisak pokreta, što ukazuje na složenije načine vizuelnog predstavljanja sveta u praistoriji.
Jedan od najvećih kompleksa pećinske umetnosti
Pećinski sistem dugačak je više od 3,5 kilometara, a za posetioce je otvoren još od pedesetih godina prošlog veka. Muzejski prostor u pećini uređen je devedesetih godina. Ipak, hiljade posetilaca prolazile su pored gravura, ne prepoznajući njihovo praistorijsko poreklo. Deo zidova oštećen je kasnijim urezivanjem imena i datuma, što je otežalo istraživanje i možda dovelo do gubitka pojedinih motiva.
Prema naučnom radu, reč je o jednom od najvećih kompleksa paleolitske pećinske umetnosti na mediteranskoj strani Pirinejskog poluostrva – trećem po broju prikaza životinja, posle nalazišta Ardales i La Pileta na jugu Španije.
Šta otkriće govori o praistorijskom životu
Istraživači ističu da starost gravura još nije neposredno utvrđena. Njihovo vremensko određivanje zasniva se na arheološkom kontekstu i stilskim odlikama, koje brojne prikaze povezuju sa periodima pre magdalenske kulture. Radiokarbonske analize potvrdile su ljudsko prisustvo u dubljim delovima pećine pre oko 40.000 do 26.000 godina, ali to samo po sebi ne dokazuje da su sve gravure nastale u istom periodu.
Otkriće je značajno i zbog toga što se severoistočna Iberija do sada smatrala područjem sa relativno malo poznatih nalaza paleolitske pećinske umetnosti. Novi kompleks mogao bi da promeni dosadašnje razumevanje praistorijskog života, kulturnih veza i simboličkog izražavanja zajednica koje su naseljavale taj deo Evrope, prenosi Nejčr.
Pogledajte i:
