Pokušaj zabrane AfD skida masku sa lica Berlina
18:21 09.11.2026 (Osveženo: 20:42 09.11.2026)
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
/ Pratite nas
Ne verujem da će se Nemačka odlučiti da zabrani Alternativu za Nemačku, stranku koja je u usponu, iz prostog razloga jer bi se posledice odrazile i van granica Nemačke, a sa druge strane nemaju ni razloga za to osim političkog straha, ocena je profesora Stevice Deđanskog.
Nemački ministar pravde Stefani Hubig zalaže se za „ozbiljnu i sistematsku proveru“ da li postoje uslovi za pokretanje postupka zabrane stranke AfD.
Nedemokratsko lice Evrope
Ova nova-stara ideja ponovo se našla na stolu pošto je AfD nedavno prvi put osvojila mesto predsednika pokrajinskog parlamenta u Saksoniji-Anhaltu, probivši tako politički „vatreni zid“ koji su održavale stranke establišmenta. Njen uspon naveo je parlamentarne lidere Socijaldemokrata da zatraže formiranje radne grupe na saveznom i pokrajinskom nivou koja bi razmotrila mogućnost zabrane rada ove stranke, uz optužbe da AfD ugrožava demokratiju iznutra i promoviše ekstremizam.
Profesor dr Stevica Deđanski iz Centra za međunarodnu saradnju smatra da je obnavljanje zahteva za zabranu AfD u stvari lice demokratskih vrednosti Zapada posebno Berlina.
„To je samo nastavak onoga što se dešavalo i na drugim mestima kada je u pitanju briselska, zapadnoevropska demokratija. Da podsetim da oni pribegavaju zabrani i blokiranju bilo koga ko može da pobedi establišment koji vlada, odnosno, taj liberalni model. Da navedem samo primere Rumunije, gde su čoveku poništili pobedu, pa su mu onda zabranili da se kandiduje. Da pomenemo Francusku, gde Marin Le Pen pokušavaju da zabrane da se kandiduje. Sada imamo AfD i, naravno, uvek je u pitanju ista priča: desnica, ekstremizam i slično. To govore levoliberalni zeleni ekstremisti, koji u principu baštine neku vrstu nacističke ideologije. Videli ste, kad god imamo Zelene u vladi, to je najekstremnija vlada koja postoji. Ali oni koriste taj jedan isti model svaki put,“ naglašava Deđanski.
Njegovo je mišljenje da im je ovaj pokušaj neproduktivan i da neće uspeti da proguraju zabranu AfD.
“Razlog je prost jer je AfD toliko porastao i ima veliku popularnost. Naravno, kada bi pokušali da zabrane tu stranku zbog toga bi joj još više skočila popularnost. Ta politika pravljenja zida prema strankama koje narod želi polako gubi smisao u celoj Evropi, pa tako i u Nemačkoj. Ali dobro je da vidimo i da se podsetimo šta su oni spremni da urade da bi sačuvali vlast. Sve. Znači, bukvalno sve što čovek može da zamisli,“ veruje sagovornik Sputnjika.
Činjenica je, dodaje Deđanski, da AfD nije porasla i da ih narod ne želi, oni ih ne bi zabranjivali.
Uništavanje nacionalnih država
„Po zapadnoj demokratiji izgleda da je varijanta da što te manje podržavaju, ti imaš više prava da zabraniš one koje narod voli, zato što se ne slažu sa idejom koju oni zagovaraju – tog novog liberalizma, odnosno uništavanja nacionalnih, patriotskih država. A to prosto više ne funkcioniše i zato su spremni na sve. Znači, stranka koja podržava Fridriha Merca i koja ima najmanju podršku u istoriji CDU, oko 8–8,5 odsto po anketama od prošle nedelje, hoće da zabrani stranku koja ima 32–34 odsto podrške i koja raste. Nelogičnost jeste, ali živimo u takvom svetu kom, nadam se, u tom obliku dolazi kraj,“ zaključuje Deđanski.
Inače, eventualna zabrana AfD otvorila bi jedno od najozbiljnijih pitanja savremene nemačke demokratije: može li država da zaštiti demokratski poredak tako što će zabraniti političku stranku koja ima značajnu podršku birača.
Ovo pitanje, prema ocenama analitičara iz Nemačke, otvara dilemu da li bi zabrana AfD bila zaštita demokratije ili ograničenje političkog izbora.
Nemačka ima poseban mehanizam za zabranu političkih stranaka, to je član 21 Osnovnog zakona koji omogućava Saveznom ustavnom sudu da zabrani stranku ako njeni ciljevi ili delovanje ugrožavaju ili nastoje da ukinu slobodni demokratski poredak.
Argumenti pristalica zabrane AfD
Međutim, sama činjenica da stranka ima radikalne stavove, kritikuje vladu, EU ili migracionu politiku nije dovoljna za zabranu.
Potrebno je dokazati da stranka deluje protiv ustavnog demokratskog poretka, uz ispunjenje strogih pravnih uslova.
Zagovornici zabrane smatraju da Nemačka ima istorijsku obavezu da spreči ponovno jačanje političkih pokreta koji dovode u pitanje demokratski poredak. Za njih je zabrana legitiman instrument odbrane ustavne države, a ne napad na politički pluralizam.
Argumenti protiv zabrane AfD
Protivnici zabrane upozoravaju na nekoliko ozbiljnih posledica, a pre svega na oduzimanje političkog izbora: milioni birača mogli bi da ostanu bez stranke za koju žele da glasaju. Pristalice AfD mogle bi da dožive zabranu kao dokaz da politički establišment ne prihvata njihove stavove, a stranka bi mogla da predstavi zabranu kao dokaz političkog progona i dodatno mobiliše svoje pristalice.
Politički sukob mogao bi da se preseli sa parlamentarnog terena na ulice i društvene mreže. Posebno je važno pitanje šta bi se dogodilo sa političkim predstavnicima AfD koji već imaju mandate na lokalnom, pokrajinskom, saveznom i evropskom nivou.
Podsećanja radi, AfD je na izborima u Saksoniji-Anhaltu osvojila 43,8 odsto glasova, što je njen do sada najveći izborni rezultat na pokrajinskim izborima.
Zabrana AfD - posledice za EU
Nemački kancelar Fridrih Merc navodno je skeptičan prema zabrani AfD i smatra da političke stranke treba da pokušaju da povrate birače te stranke, dok je predsednik Bundesrata Andreas Bovenšulte pozvao na formiranje radne grupe koja bi ispitala pravne uslove za pokretanje postupka zabrane.
U raspravi se razmatra i mogućnost isključivanja AFD-a iz državnog finansiranja. Dakle, nije reč samo o političkoj polemici već i o ozbiljnom institucionalnom pitanju.
Analitičari smatraju da se posledice eventualne zabrane AfD ne bi ograničile samo na Nemačku. To bi, kako se upozorava, bio presedan za Evropsku uniju, jer bi zabrana stranke sa tako velikom izbornom podrškom otvorila raspravu o granicama političkog pluralizma u celoj Evropi.
S druge strane, došlo bi do jačanje evroskeptičnih pokreta, jer bi druge desničarske i evroskeptične stranke mogle da iskoriste slučaj AfD kao dokaz da evropski politički sistem ograničava nepoželjne političke opcije.
