Moskva o militarizaciji Evrope: Rusija želi da izbegne novi sukob, ali neće žrtvovati svoje interese
16:24 09.11.2026 (Osveženo: 16:53 09.11.2026)
© Sputnik / Yuri Kochetkov
/ Pratite nas
Rusija nastoji da izbegne novi sukob, ali ne po cenu odricanja od svojih interesa, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov. Istovremeno, on je primetio da su se zemlje NATO-a i Evropske unije opredelile za ubrzanu militarizaciju, a obim proizvodnje u vojnoj industriji ubrzano raste.
„Rusija, u svim svojim istorijskim oblicima, nikada nije pokušavala da kolonizuje ili osvoji Zapad, a ipak je iz tog pravca na našu zemlju došlo više ratova nego iz svih ostalih pravaca zajedno. Rusija te ratove nije započinjala, već ih je završavala, ponekad i u prestonicama neprijateljskih država, preuzimajući na sebe odgovornost za uređenje posleratnog poretka“, rekao je Rjabkov tokom onlajn učešća na okruglom stolu održanom u okviru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), posvećenom temi „Militarizacija Evrope: šta dalje?“.
On je podsetio da je tako bilo i 1815. i 1945. godine.
„I danas, kao i uvek, nastojimo da izbegnemo novi sukob, ali ne po cenu ugrožavanja ruskih interesa“, naglasio je ruski diplomata.
O dijalogu sa Evropom
Prema njegovim rečima, Moskva je uverena da će evropske prestonice pre ili kasnije biti spremne za dijalog zasnovan na principima ravnopravne i nedeljive bezbednosti, pragmatizma i međusobnog uvažavanja interesa.
„Ostaje nam da se nadamo da neizbežan zaokret Zapada, od otvorene ratobornosti i duboko ukorenjene rusofobije ka političkoj razboritosti, neće biti plaćen novim rekama krvi“, napomenuo je Rjabkov.
Sa onima koji su spremni za takav dijalog i koji su u stanju da se odreknu pokušaja diktature, biće moguće razgovarati o principima mirne koegzistencije u okviru budućeg evroazijskog bezbednosnog sistema, dodao je on.
O ubrzanoj militarizaciji
U pojedinim evropskim zemljama političke elite su, pozivajući se na navodnu neizbežnost rata sa Rusijom, pretvorile rusofobiju u pokretač militarizacije, primetio je Rjabkov.
„Zabrinjavaju pokušaji pojedinih evropskih elita da, iz unutrašnjih političkih razloga, ispiraju mozak sopstvenim građanima, namećući im mit o ruskoj pretnji i uverenje da je rat neizbežan“, kazao je Rjabkov.
„Otvoreno se govori o velikoj verovatnoći oružanog sukoba sa Rusijom na prelazu iz 2029. u 2030. godinu. Istovremeno stižu signali da pojedine snage na Zapadu pokušavaju da ubrzaju razvoj događaja u tom pravcu i to već u naredne dve godine“, istakao je Rjabkov.
Kako je naveo, zemlje NATO-a i Evropske unije opredelile su se za ubrzanu militarizaciju, a obim proizvodnje u vojnoj industriji ubrzano raste.
„Stotine milijardi dolara i evra godišnje se izdvajaju za povećanje broja pripadnika oružanih snaga, modernizaciju naoružanja, proširenje postojećih i izgradnju novih vojnih baza, kao i prilagođavanje transportne i skladišne infrastrukture vojnim potrebama.
Na istočnom krilu NATO-a intenzivno se jačaju ofanzivni vojni kapaciteti, a na to područje prebacuju se naoružanje i vojna tehnika. Produžava se vreme boravka i povećava ukupan broj pripadnika NATO snaga u neposrednoj blizini ruskih granica“, ukazao je Rjabkov.
„Vojni rashodi rastu do sada nezabeleženom brzinom. Na mestima nekadašnjih industrijskih giganata iz automobilske, metalurške i hemijske industrije otvaraju se vojna preduzeća. Obim njihove proizvodnje brzo raste, a već je započet i prelazak na proizvodnju jeftinijih i jednostavnijih modela naoružanja, što ukazuje na prelazak privrede na ratnu proizvodnju“, dodao je on.
Zamenik ministra je naglasio da militarizacija industrije neće doneti evropskim zemljama privredni rast i blagostanje.
O Arktičkom regionu
Arktički region postao je poprište jačanja vojnih aktivnosti NATO-a, rekao je Rjabkov.
Prema rečima zamenika šefa ruske diplomatije, Arktičkom regionu se u planovima NATO-a pridaje poseban značaj.
„Rusija se predstavlja kao pretnja i, prema njihovoj logici, trebalo bi da bude potisnuta iz tog regiona“, konstatovao je Rjabkov.
„NATO i njegove pojedine članice, samostalno ili u okviru grupa, proširuju svoje vojne aktivnosti, uključujući sprovođenje različitih misija usmerenih protiv Rusije, poput misije ‘Arktički stražar’. Takođe, organizuju velike vojne vežbe ‘Neptun strajk 26’ radi uvežbavanja suprotstavljanja Rusiji, a u stvarnosti pripremanja udara na našu teritoriju“, zaključio je Rjabkov.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je 9. novembra izjavio da je učešće Rjabkova u pregovorima u Abu Dabiju sasvim prirodno, budući da zamenik ministra nadgleda pitanja Severnog Atlantika i kontrole naoružanja i da je značajan deo svoje karijere proveo radeći na pitanjima OEBS-a.
Sledeća runda trilateralnih pregovora između Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine održaće se u Abu Dabiju 10. i 11. novembra.
Pogledajte i:
