https://lat.sputnikportal.rs/20261108/uzak-prostor-za-manevar-moze-li-srbija-uopste-da-menja-spoljnu-politiku-video-1205373916.html

Uzak prostor za manevar: Može li Srbija uopšte da menja spoljnu politiku /video/

Uzak prostor za manevar: Može li Srbija uopšte da menja spoljnu politiku /video/

Sputnik Srbija

Trebalo je svega nekoliko sati od proglašenja rezultata parlamentarnih izbora, pa da se započne sa ocenama i procenama koliko će Srbija menjati svoje... 08.11.2026, Sputnik Srbija

2026-11-08T20:01+0100

2026-11-08T20:01+0100

2026-11-08T20:04+0100

srbija

srbija

srbija – politika

izbori 2026

politika

komentari i analitika

emisija „prorok“

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/0f/1203416614_0:89:2981:1766_1920x0_80_0_0_adf2170b33377793cfab0d5bdbfdd14a.jpg

Iz prvih izjava koje dolaze od strane raznih EU zvaničnika, višeg ili nižeg ranga, ali i od zapadnih komentatora ovdašnjih dešavanja provejavaju i određena očekivanja.Kada je o kometatorima reč, u ovom smislu briljira Kristijan Amanpur sa ocenom kako je Aleksandar Vučić „snagator i prosuski nacionalista brzo priznao poraz“. Nakon intervjua sa tadašnjim predsednikom Srbije 2023. godine Amanpurova se suočila sa serijom kritika, Ričard Grenel je i javno ismevao, pa je njena tekuća ocena verovatno motivisana i tim ličnim iskustvom, no pravljenje ovakve dihotomije u javnom prostoru ima i dublju poruku: odlazi proruski nacionalista, očekuje se da mesto popune antiruski neoliberali. Banalizacija politike dovodi i do kreiranja crno – belih slika, to je jedna od posledica „krize demokratije“ sa kojom se suočavamo, pa se stvari često postavljaju uz neizbežno „ili“.Međutim, politika, ni unutrašnja, a pogotovo spoljna - ne može se posmatrati sa takvog stanovišta. Ako se kreće sa „ili“ onda se završava u ćorsokaku. Taj ćorsokak danas je apsolutno nejasna strategija EU, ne samo srednjoročna, već i kratkoročna, zbog čega se i odigravaju dve velike kontinentalne krize – politička i ekonomska, a stvara se pogodan ambijent i za treću – društvenu.Na spoljnopolitičkom planu, Srbija nije u centar rečenice postavljala „ili“ nego „i“ što je naposletku omogućilo čitav niz dobrih rešenja i uticalo da se efekti kontinentalne krize amortizuju.Kada je o Srbiji reč, problem se nije nalazio u njenoj spoljnoj politici, nego na unutrašnjem planu i ticao se progresivne destabilizacije društvenog sistema.Metodologija upravljanja prethodne vlasti kojom se osiguravala (nametnuta) stabilnost političkog sistema proizvodila je destabilizaciju društvenog sistema. Visoka izlaznost i široka podrška pokretu bez ikakve jasne politike pokazuje potrebu birača da se stabilizuje društveni sistem po svaku cenu. Očigledno, još odavno su prekoračene granice podnošljivog i referendumsko glasanje je odraz takvog nezadovoljstva.Zadatak pred novom vladomAleksandar Vučić je to shvatio još u izbornoj noći, poručio da neće biti nikakvih opstrukcija i tako doprineo da se izbegne eskalacija. Na novoj vladi, ma ko je sačinjavao, sada je da preduzima mere kako bi se nezadovoljstvo „izduvalo“, stvari vratile u normalu i društveni sistem ponovo stabilizovao. Za to ima puni legitimitet i široku podršku. Sada se veznik „i“ mora umetnuti i u centar rečenice o unutrašnjoj politici, umesto dosadašnjeg „ili“. Kakve veze ima društvena stabilnost sa spoljnom politikom?Dve stvari su važne kada se govori o spoljnoj politici buduće vlade. Prvo, nova parlamentarna većina neće biti preterano stabilna. Može se postići visoka homogenost isticanjem protiv čega si, ali sada dolazi vreme da se kaže za šta jesi, što po pravilu donosi raznoglasje i dekonstrukciju postojeće strukture.Drugo, određena očekivanja sa političkog Zapada najpre su vezana za teme Kosova i Rusije. Jasno je i šta se kandidovanjem tih tema podrazumeva: brza implementacija jednog usmenog i nikada razmotrenog u našim institucijama dogovora Aleksandra Vučića sa nemačkim i francuskim diplomatama, kao i usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, to jeste – uvođenje sankcija Rusiji. Ne samo da u srpskom društvu ne postoji konsenzus, nego je ubedljiva većina protiv ovakvih rešenja.Uzak manevarski prostorDakle, bez „i“ u srpskoj spoljnoj politici, rizikuje se mnogo toga. U pitanju su svakako i vraćanje poverenja u institucije i princip pravne države (kako objasniti da će biti pravne države ako se za međunarodne obaveze prihvataju usmeni dogovori, dok se istovremeno zanemaruje rezolucija najvažnije međunarodne organizacije), kao i energetska bezbednost (bez jeftinog ruskog gasa došlo bi do ozbiljnih promena i u ekonomskom sistemu), ali je u pitanju i društvena stabilnost, za koju je vezan legitimitet nove većine.Manevarski prostor za promenu spljonopolitičkog kursa zbog toga je vrlo uzak, uprkos očekivanjima političkog Zapada. Naravno, za deo zapadnih stratega potpuna destabilizacija u Srbiji, politička i društvena, jeste rešenje.Ne treba uopšte sumnjati kako će baš iz tih kružoka biti kanalisan pritisak na Srbiju da „poštuje međunarodne obaveze“ i „usklađuje spoljnu politiku“ uz prateća obrazloženja. I to treba razumeti, oni rade svoj posao, tu se ništa ne može promeniti.Ali, popuštanje pred očekivanjima političkog Zapada zbog toga najpre može dovesti do ubrzane, moguće čak i dramatične destabilizacije političkog sistema (koje će svakako biti, ali koja ne mora nužno biti dramatična ili drastična), ali paralelno sa tim i do novog kruga društvene destabilizacije sa nesagledivim posledicama.Ono „ili“ opet bi se vratilo u centar, samo u drugačijem kontekstu. Sa povratkom „ili“ u centar nezadovoljstvo bi se opet „naduvalo“, otpočeo bi proces snižavanja podrške i delegitimizacije nove većine, čime bi se vrlo brzo zašlo ka fazi potencijalne eskalacije unutar društvenog sistema.Zbog toga se najpre treba zapitati može li Srbija uopšte menjati svoju spoljnu politiku, a ne koliko će je menjati?Pogledajte i:

srbija

2026

Vesti

sr_RS

srbija, srbija – politika, izbori 2026, politika, komentari i analitika, emisija „prorok“