Ovo je golgota: Strašno svedočenje o nasilju nad Srbima koje i danas traje – zalog za buduća pokolenja
© Foto : Živojin Rakočević
Pratite nas
Uzurpacija imovine Srba na Kosovu i Metohiji odvijala se i dokazivanjem koje se svodi na - usmenu zakletvu. Otimanje je proces, a ova knjiga je jedno od svedočanstava nasilja koje i danas traje. Nadam se da će doprineti da se makar deo nepravdi istraži i dokumentuje za buduća vremena i pokolenja, sa verom da će iz semena pamćenja „iznići cvijeće“ pravde.
Ovo su reči prof. dr Duška Čelića, autora monografije „Golgota svojine – Zaštita stvarnih prava na nepokretnostima lica prognanih sa Kosova i Metohije“, važnog dela namenjenog pre svega stručnoj, ali i opštoj javnosti.
Njegova knjiga je naučno svedočanstvo o činjenici da su Srbi najobespravljeniji narod u Evropi u 21. veku. Delo koje objašnjava da zaštita imovinskih prava Srba sa Kosova i Metohije nije pitanje pojedinačnih sudskih postupaka.
UNMIK formirao kvazikatastar
Čelić istražuje uzroke masovne uzurpacije imovine, mehanizme koje je uspostavila Privremena uprava Ujedinjenih nacija (UNMIK), njihove rezultate i posledice po vlasnike koji su ostali bez mogućnosti da zaštite svoja prava.
„Na Kosovu i Metohiji sada imamo jedan kvazikatastar koji je UNMIK uveo, na osnovu, laički da kažem, na osnovu - ničega. Dakle, nijedne svojinske isprave u tom katastru, u času kada je osnovan, 2001. godine, nije bilo. Sve svojinske isprave Republike Srbije, kada su se povukle naše vlasti, bile su evakuisane u centralnu Srbiju, tako da su oni formirali, nazovimo katastar, bez ijedne svojinske isprave“.
Kao posebno problematičnu praksu UNMIK-a autor izdvaja mogućnost priznavanja usmenih ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, iako takvi ugovori po zakonu zahtevaju strogu formalnu proceduru:
„UNMIK je, donoseći uredbe o rešavanju ovih pitanja, pre svega o stvarnim nepokretnostima, predvideo mogućnost koju je nazivao konvalidacijom neformalnih transakcija. Dakle, usmenih ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, a takav ugovor je uvek strogo formalan. Ranije se zaključivao pred sudom, sud je overavao potpise, a danas se to čini pred javnim beležnikom, u formi javnobeležničke isprave“.
Čelić ukazuje da je ova oblast nedovoljno istražena i da su mehanizmi UNMIK-a za postkonfliktnu zaštitu i restituciju imovine često predstavljani kao adekvatni i efikasni, bez dovoljno sistematične kritičke provere. Njegovo istraživanje treba da pokaže i dokaže „neprimerenost pravnog okvira“ koji je uspostavila međunarodna uprava, ali i odstupanja od opšteprihvaćenih standarda.
1/6
© Sputnik / Senka Miloš
Monografiju je izdao Pravni fakultet univerziteta u Prištini koji ove godine obeležava 65 godina rada
2/6
© Sputnik / Senka Miloš
Nenezić je ukazao da bi pojedini slučajevi na kojima su zajedno radili mogli dodatno da obogate naredno izdanje knjige, posebno poslednji primeri otimanja imovine Srba na Gazivodama
3/6
© Sputnik / Senka Miloš
Čelić u razgovoru sa istoričarem Milanom Gulićem
4/6
© Sputnik / Senka Miloš
Promociji monografije prisustvovale su i Čelićeve kolege sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici
5/6
© Sputnik / Senka Miloš
Prof dr Duško Čelić
6/6
© Sputnik / Senka Miloš
Promocija je održana tokom Sajma knjiga u Beogradu, na štandu Kancelarije za Kosovo i Metohiju
1/6
© Sputnik / Senka Miloš
Monografiju je izdao Pravni fakultet univerziteta u Prištini koji ove godine obeležava 65 godina rada
2/6
© Sputnik / Senka Miloš
Nenezić je ukazao da bi pojedini slučajevi na kojima su zajedno radili mogli dodatno da obogate naredno izdanje knjige, posebno poslednji primeri otimanja imovine Srba na Gazivodama
3/6
© Sputnik / Senka Miloš
Čelić u razgovoru sa istoričarem Milanom Gulićem
4/6
© Sputnik / Senka Miloš
Promociji monografije prisustvovale su i Čelićeve kolege sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici
5/6
© Sputnik / Senka Miloš
Prof dr Duško Čelić
6/6
© Sputnik / Senka Miloš
Promocija je održana tokom Sajma knjiga u Beogradu, na štandu Kancelarije za Kosovo i Metohiju
Nije počelo 1999. godine
Govoreći na predstavljanju monografije u okviru Sajma knjiga u Beogradu, istoričar dr Milan Gulić, viši naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju, je ukazao da se problem imovinskih prava Srba na Kosovu i Metohiji ne može razumeti ako se posmatra samo kroz događaje iz 1999. godine i period koji je usledio. Reč je o procesima dugog trajanja, čije korene Čelić u knjizi prati već od ranog Srednjeg veka:
„Na Kosovu i Metohiji ništa nije počelo, ni sa dolaskom aktuelne vlasti u Prištini, niti sa dolaskom neke prethodne vlasti, niti sa 1999. godinom. To su procesi koji sežu duboko, duboko u prošlost. I upravo zato je Čelićev obuhvat počeo od ranog Srednjeg veka. Pratio je razvoj imovinskopravnih odnosa i u vreme osmanske vlasti, preko oslobođenja u Balkanskim ratovima“.
Gulić posebno izdvaja promene etničke strukture stanovništva, kako kaže rasrbljavanje, odlazak Srba sa tih prostora, značaj Prizrenske lige, ali i uredbe novih vlasti iz 1944. i 1945. godine. Istoričar smatra da se često zanemaruje činjenica da su odluke posleratnih komunističkih vlasti učvrstile posledice ratnog progona Srba, kao i da je u socijalističkom periodu Kosovo oblikovano kao posebna administrativna jedinica.
„Ipak, Čelićeva monografija je važna upravo zato što pravne odnose uspostavljene u Prištini posle 1999. godine sagledava u istorijskom kontekstu, bez kojeg nije moguće razumeti ni današnje stanje na Kosovu i Metohiji. Nema razumevanja sveukupnih dešavanja, a pogotovo nakon 1999. godine, bez ove knjige. Verujem da je jedna od najvažnijih studija kada je u pitanju Kosovo i Metohija nakon 1999. godine. Ovo je studija bez koje neće moći ni pravnici, a verujte mi, ni istoričari“, ističe.
Poredeći iskustva Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Kosova i Metohije, kojima se Čelić u knjizi takođe bavi, Gulić ukazuje na različite pristupe međunarodne zajednice imovinskim pravima i na sličnosti u modelima kojima je Srbima u Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji otežan povratak imovine.
Rušenje srpskih kuća na jezeru Gazivode
Terenska borba protiv nepravde
Protiv nepravde Čelić se ne bori samo perom i sa katedre Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, već i konkretnim savetima i pomoći svojim sunarodnicima. O njegovoj predanosti i upornosti svedoči advokat Dragutin Nenezić:
„Upravo zbog tog iskustva, ovu knjigu ne posmatram samo kao naučnu studiju, već i kao rezultat dugogodišnjeg rada na problemima sa kojima se suočavaju prognani Srbi. Duško je neko koga smatram saborcem, ko je sa mnom prošao kroz različite postupke i pravne situacije u proteklih deset godina, koliko sarađujemo. Ne mogu da kažem da sam se uvek osećao sigurno, a on je jedan od pouzdanijih ljudi koje možete imati uz sebe u takvoj situaciji, zbog znanja, širine koju ima i koju daje“.
Nenezić je ukazao i na to da bi pojedini slučajevi na kojima su zajedno radili mogli dodatno da obogate naredno izdanje knjige, posebno poslednji primeri otimanja imovine Srba na Gazivodama. Smatra i da je za takvu dopunu potrebna vremenska distanca, ali da konkretna iskustva iz pravne prakse još jasnije pokazuju razmere problema, načine na koje se imovinska prava ugrožavaju.
Dragutin Nenezić, Duško Čelić i Milan Gulić na promociji monografije „Golgota svojine – Zaštita stvarnih prava na nepokretnostima lica prognanih sa Kosova i Metohije“
© Sputnik / Senka Miloš
Nema opstanka bez pomoći države
Govoreći o tome šta je neophodno učiniti da bi se zaštitila prava Srba na Kosovu i Metohiji, Čelić je upozorio da je institucionalna borba danas, kako je ocenio, svedena na institucije u samoj pokrajini. Zato je pozvao ljude da se, uprkos teškoćama, bore za svoja prava. Istovremeno, profesor Čelić naglašava da odgovornost ne može biti prepuštena samo pojedincima.
„Srpska zajednica na Kosovu i Metohiji danas nije samoodrživa. Dakle, bez pomoći svoje države Srbi ne mogu da opstanu. Neophodna je sistematska, organizovana logistika naše države, ne samo u smislu pravne pomoći, već i svekolike, ekonomske, socijalne i kulturne. Za opstanak srpskog naroda neophodan je dugoročan i uporan rad. Moramo čuvati naše preostale institucije, naše Srbe i njihova prava „i rukama i nogama i zubima“, bez obzira na promene vlasti, moramo da imamo konstantu“.
Monografiju „Golgota svojine – Zaštita stvarnih prava na nepokretnostima lica prognanih sa Kosova i Metohije“ izdao je Pravni fakultet u Prištini, sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji ove godine obeležava 65 godina rada.
Dekan dr Slobodanka Perić za Sputnjik kaže da će Čelićev rad, kao i prethodna naučna dokumentovanja ugrožavanja ljudskih prava na Kosovu i Metohiji, biti preveden na engleski, francuski i ruski jezik, kako bi bio dostan svetskoj naučnoj javnosti.
Pogledajte i:
