https://lat.sputnikportal.rs/20261108/obrad-kesic-tramp-zeli-kraj-rata-u-ukrajini-i-nove-odnose-sa-moskvom-i-pekingom-video-1205360653.html
Obrad Kesić: Tramp želi kraj rata u Ukrajini i nove odnose sa Moskvom i Pekingom /video/
Obrad Kesić: Tramp želi kraj rata u Ukrajini i nove odnose sa Moskvom i Pekingom /video/
Sputnik Srbija
Rezultati izbora za Kongres i jačanje demokrata neće suštinski promeniti pravac američke spoljne politike, a osnovni principi pokreta MAGA – završetak ratova bez... 08.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-08T21:07+0100
2026-11-08T21:07+0100
2026-11-08T21:07+0100
svet
svet
svet – politika
sad
rusija
ukrajina
analize i mišljenja
od četvrtka do četvrtka
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/07/1205360995_0:0:1673:941_1920x0_80_0_0_be745efd07d0c436716a7ce732fcd516.png
To ocenjuje Obrad Kesić, šef Misije Bosne i Hercegovine pri Evropskoj uniji i nekadašnji šef Predstavništva Republike Srpske u SAD, koji smatra da su poslednji izborni rezultati pre svega upozorenje Donaldu Trampu da je deo birača izgubio poverenje u ispunjavanje njegovih predizbornih obećanja. „Ovo je na neki način bio referendum vezan za Trampa, za njegov pokret, a pogotovo referendum oko obećanja koja je dao za vreme predsedničkih izbora“, rekao je Kesić.Izbori kao upozorenje Trampu zbog neispunjenih obećanjaPrema njegovim rečima, Tramp je podršku dela mladih birača i pokreta MAGA dobio obećanjem da SAD više neće ulaziti u ratove bez kraja i da će američka vojska prestati da se koristi za intervencije širom sveta i projekte izgradnje država i nacija. Međutim, rat sa Iranom narušio je poverenje dela birača u takvu politiku.„Mnogi su ga kritikovali i govorili da on nije stavio na prvo mesto Ameriku, nego Izrael. Na neki način, ovo je bio i referendum oko te politike. Prekršio je ono što je obećao – nema više ratova, nećemo ulaziti u ratove na Bliskom istoku“, ocenio je Kesić.Dodaje da su ekonomska pitanja dodatno uticala na nezadovoljstvo birača, posebno rast cena nekretnina i sve teža mogućnost mladih Amerikanaca da dođu do sopstvenog doma što je bio ključni deo američkog sna.Globalisti i neokonzervativci pokušavaju da oslabe MAGA pokretKesić ne zanemaruje ni činjenicu da je rat sa Iranom ponovo probudila ono što je najgore u Vašingtonu, a to je politički establišment.„Onaj globalistički koji želi da Amerika se vrati politici mešanja u unutrašnja pitanja svih zemalja, da bude glavni zagovornik liberalne demokratije, da nametne svoju volju i da koristi vojsku za razne intervencije u celom svetu. Repubikanci su videli priliku da, ako bude veliki poraz iz tog političkog establišmenta, da okrive Trampa i da onda to iskoriste da rasture njegov uticaj na samu stranku kako bi je vratili na temelj koji oni priželjkuju. Isto tako, neokonzervativci koji sve više prelaze kod demokrata i prave brak iz interesa, a priželjkuju takozvanu humanitarnu intervenciju u svetu, oni su videli priliku da optuže Trampa da je uzrok propasti republikanaca i na taj način da ojačaju globalističke impulse u demokratskoj stranci. I jedni i drugi pogrešno su izračunali, zato što nisu oni pobedili. Pobedili su oni koji prestavljaju populističke snage i na desnici, i na levici”, rekao je naš sagovornik.Znači, glasači koji su napustili republikance uradili su to ne samo zbog toga što je Tramp izdao neka obećanja, nego zato što nisu imali poverenje u Kongres, a Kongres nije iskoristio priliku koju je imao da ojača i poziciju same stranke i Trampa. „Sa druge strane, i demokrate sada imaju problem, zato što u su u velikoj meri oni koji su doprednili pobedi isto tako populisti koji ne žele da preživi sadašnji politiški establišment“, podvukao je on.Vens kao mogući naslednik ideologije MAGA pokretaKesić ipak smatra da izborni poraz republikanaca ne znači i kraj pokreta MAGA, već bi mogao da otvori prostor za njegovu dalju transformaciju. Posebno ističe potpredsednika Džej Di Vensa, za koga smatra da nije završio političku karijeru.„Ako će MAGA da preživi i ako će Vens da sačuva svoju perspektivu da za dve godine bude kandidat Republikanske stranke za predsednika, mora da gradi svoju budućnost na temeljima MAGA pokreta, jer ga drugi temelji ne žele. Smatram da se otvorio prostor da jasno sebe prikaže kao naslednika ideologije koju je izgradio predsednik Tramp, a pogotovo u kontekstu ko se nudi kao alternativa“, naveo je Kesić.Tramp želi normalizaciju odnosa sa Moskvom i kraj rata u UkrajiniGovoreći o odnosima Vašingtona i Moskve, naš sagovornik ocenjuje da promene u Kongresu neće bitno ograničiti Trampovu mogućnost da vodi spoljnu politiku, jer američki predsednik ima veoma široka ustavna ovlašćenja.„Spoljna politika najmanje se menja pod pritiskom promene u Kongresu. Jedino što je vezano za Rusiju jeste da demokrate pokušavaju da je koriste u kontekstu ponovnog impičmenta, odnosno kao oružje protiv Trampa“, istakao je Kesić, podsećajući da su i prethodni predsednici, poput Bila Klintona i Baraka Obame nastavili da sprovode svoju spoljnu politiku i nakon gubitka većine u Kongresu.On očekuje da će Tramp nastaviti da traži način za normalizaciju odnosa sa Rusijom, jer, kako kaže, svaki sukob sa Moskvom nije u interesu Sjedinjenih Država.„Mislim da će on još čvršće pokušavati da normalizuje odnose sa Rusijom. Njegova glavna motivacija jeste da što pre dođe do završetka rata u Ukrajini“, rekao je Kesić. Prema njegovoj oceni, Trampu je okončanje ukrajinskog sukoba važno i zbog mogućnosti da sa Moskvom i Pekingom postigne dogovore o ključnim pitanjima budućeg međunarodnog poretka.Ključni izazovi Vašingtona - Kina i zahlađenje odnosa sa EvropomKesić posebno upozorava da bi Kina mogla da postane dominantna tema američke spoljne politike, pre svega zbog ekonomskog i tehnološkog rivalstva, ali i borbe za prevlast u oblasti veštačke inteligencije.Govoreći o odnosima SAD i Evrope, Kesić ocenjuje da će se nastaviti zahlađenje koje je obeležilo Trampov odnos prema evropskim političkim elitama. Ističe da kritike na račun evropske politike više ne dolaze samo sa američke desnice.„Nastaviće se ta skepsa koja je sada izgrađena u Beloj kući prema Evropi. Čak i od nekih demokrata čujemo veće kritike prema Evropi nego što ih je izgovorio sam Tramp“, zaključio je Kesić.Pogledajte i:
sad
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
svet, svet – politika, sad, rusija, ukrajina, analize i mišljenja, od četvrtka do četvrtka
svet, svet – politika, sad, rusija, ukrajina, analize i mišljenja, od četvrtka do četvrtka
Obrad Kesić: Tramp želi kraj rata u Ukrajini i nove odnose sa Moskvom i Pekingom /video/
Rezultati izbora za Kongres i jačanje demokrata neće suštinski promeniti pravac američke spoljne politike, a osnovni principi pokreta MAGA – završetak ratova bez kraja, odustajanje od izgradnje država širom sveta i stavljanje američkih interesa na prvo mesto – nastaviće da oblikuju politiku Vašingtona.
To ocenjuje Obrad Kesić, šef Misije Bosne i Hercegovine pri Evropskoj uniji i nekadašnji šef Predstavništva Republike Srpske u SAD, koji smatra da su poslednji izborni rezultati pre svega upozorenje Donaldu Trampu da je deo birača izgubio poverenje u ispunjavanje njegovih predizbornih obećanja. „Ovo je na neki način bio referendum vezan za Trampa, za njegov pokret, a pogotovo referendum oko obećanja koja je dao za vreme predsedničkih izbora“, rekao je Kesić.
Izbori kao upozorenje Trampu zbog neispunjenih obećanja
Prema njegovim rečima, Tramp je podršku dela mladih birača i pokreta MAGA dobio obećanjem da SAD više neće ulaziti u ratove bez kraja i da će američka vojska prestati da se koristi za intervencije širom sveta i projekte izgradnje država i nacija. Međutim, rat sa Iranom narušio je poverenje dela birača u takvu politiku.
„Mnogi su ga kritikovali i govorili da on nije stavio na prvo mesto Ameriku, nego Izrael. Na neki način, ovo je bio i referendum oko te politike. Prekršio je ono što je obećao – nema više ratova, nećemo ulaziti u ratove na Bliskom istoku“, ocenio je Kesić.
Dodaje da su ekonomska pitanja dodatno uticala na nezadovoljstvo birača, posebno rast cena nekretnina i sve teža mogućnost mladih Amerikanaca da dođu do sopstvenog doma što je bio ključni deo američkog sna.
Globalisti i neokonzervativci pokušavaju da oslabe MAGA pokret
Kesić ne zanemaruje ni činjenicu da je rat sa Iranom ponovo probudila ono što je najgore u Vašingtonu, a to je politički establišment.
„Onaj globalistički koji želi da Amerika se vrati politici mešanja u unutrašnja pitanja svih zemalja, da bude glavni zagovornik liberalne demokratije, da nametne svoju volju i da koristi vojsku za razne intervencije u celom svetu. Repubikanci su videli priliku da, ako bude veliki poraz iz tog političkog establišmenta, da okrive Trampa i da onda to iskoriste da rasture njegov uticaj na samu stranku kako bi je vratili na temelj koji oni priželjkuju. Isto tako, neokonzervativci koji sve više prelaze kod demokrata i prave brak iz interesa, a priželjkuju takozvanu humanitarnu intervenciju u svetu, oni su videli priliku da optuže Trampa da je uzrok propasti republikanaca i na taj način da ojačaju globalističke impulse u demokratskoj stranci. I jedni i drugi pogrešno su izračunali, zato što nisu oni pobedili. Pobedili su oni koji prestavljaju populističke snage i na desnici, i na levici”, rekao je naš sagovornik.
Znači, glasači koji su napustili republikance uradili su to ne samo zbog toga što je Tramp izdao neka obećanja, nego zato što nisu imali poverenje u Kongres, a Kongres nije iskoristio priliku koju je imao da ojača i poziciju same stranke i Trampa. „Sa druge strane, i demokrate sada imaju problem, zato što u su u velikoj meri oni koji su doprednili pobedi isto tako populisti koji ne žele da preživi sadašnji politiški establišment“, podvukao je on.
Vens kao mogući naslednik ideologije MAGA pokreta
Kesić ipak smatra da izborni poraz republikanaca ne znači i kraj pokreta MAGA, već bi mogao da otvori prostor za njegovu dalju transformaciju. Posebno ističe potpredsednika Džej Di Vensa, za koga smatra da nije završio političku karijeru.
„Ako će MAGA da preživi i ako će Vens da sačuva svoju perspektivu da za dve godine bude kandidat Republikanske stranke za predsednika, mora da gradi svoju budućnost na temeljima MAGA pokreta, jer ga drugi temelji ne žele. Smatram da se otvorio prostor da jasno sebe prikaže kao naslednika ideologije koju je izgradio predsednik Tramp, a pogotovo u kontekstu ko se nudi kao alternativa“, naveo je Kesić.
Tramp želi normalizaciju odnosa sa Moskvom i kraj rata u Ukrajini
Govoreći o odnosima Vašingtona i Moskve, naš sagovornik ocenjuje da promene u Kongresu neće bitno ograničiti Trampovu mogućnost da vodi spoljnu politiku, jer američki predsednik ima veoma široka ustavna ovlašćenja.
„Spoljna politika najmanje se menja pod pritiskom promene u Kongresu. Jedino što je vezano za Rusiju jeste da demokrate pokušavaju da je koriste u kontekstu ponovnog impičmenta, odnosno kao oružje protiv Trampa“, istakao je Kesić, podsećajući da su i prethodni predsednici, poput Bila Klintona i Baraka Obame nastavili da sprovode svoju spoljnu politiku i nakon gubitka većine u Kongresu.
On očekuje da će Tramp nastaviti da traži način za normalizaciju odnosa sa Rusijom, jer, kako kaže, svaki sukob sa Moskvom nije u interesu Sjedinjenih Država.
„Mislim da će on još čvršće pokušavati da normalizuje odnose sa Rusijom. Njegova glavna motivacija jeste da što pre dođe do završetka rata u Ukrajini“, rekao je Kesić. Prema njegovoj oceni, Trampu je okončanje ukrajinskog sukoba važno i zbog mogućnosti da sa Moskvom i Pekingom postigne dogovore o ključnim pitanjima budućeg međunarodnog poretka.
Ključni izazovi Vašingtona - Kina i zahlađenje odnosa sa Evropom
Kesić posebno upozorava da bi Kina mogla da postane dominantna tema američke spoljne politike, pre svega zbog ekonomskog i tehnološkog rivalstva, ali i borbe za prevlast u oblasti veštačke inteligencije.
„Kina će biti veći problem. Tu su rivalstvo za ekonomsku prednost, moguće sukobljavanje oko tarifa, ali i pitanje Kine kao vojne sile i njene pozicije u razvoju veštačke inteligencije“, ocenio je on.
Govoreći o odnosima SAD i Evrope, Kesić ocenjuje da će se nastaviti zahlađenje koje je obeležilo Trampov odnos prema evropskim političkim elitama. Ističe da kritike na račun evropske politike više ne dolaze samo sa američke desnice.
„Nastaviće se ta skepsa koja je sada izgrađena u Beloj kući prema Evropi. Čak i od nekih demokrata čujemo veće kritike prema Evropi nego što ih je izgovorio sam Tramp“, zaključio je Kesić.
