https://lat.sputnikportal.rs/20261108/kako-iscupati-diplomatiju-bih-iz-kandzi-politicke-zloupotrebe-jednog-naroda-1205377339.html
Kako iščupati diplomatiju BiH iz kandži političke zloupotrebe jednog naroda
Kako iščupati diplomatiju BiH iz kandži političke zloupotrebe jednog naroda
Sputnik Srbija
Ulazak novih članova u Predsedništvo BiH može biti šansa da se reše dosadašnje političke zloupotrebe institucija BiH na planu spoljne politike u korist Bošnjaka... 08.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-08T22:16+0100
2026-11-08T22:16+0100
2026-11-08T22:16+0100
region
region
region – politika
bosna i hercegovina (bih)
diplomatija
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/08/1205377091_0:0:1673:941_1920x0_80_0_0_ae93dc18b3fc4e7cd6e4041c172c0dfd.png
Predsedništvo BiH koje je inače zaduženo i za spoljnu politiku te države 16. novembra dobiće novog člana iz redova Hrvata Darijanu Filipović. Pored srpskog člana Predsedništva Željku Cvijanović, i Filipovićeva je najavila da će za nju prioritet biti rezovi u diplomatiji i preispitivanje rada DKP mreže, koju je u prethodnom mandatu karakterisala samovolja diplomata.Kraj zloupotrebe diplomatije BiH?Međutim, da li novi saziv Predsedništva može da vratiti diplomatiju BiH na ustavni put i sruši decenijsku prepreku - nepisano pravilo da se članovi Predsedništva ne mešaju u izbor diplomata iz redova drugih naroda. Jer, upravo takva praksa iznedrila je dugogodišnje zloupotrebe i opstrukcije.Politikolog iz Banjaluke Anđelko Kozomara smatra da će dolazak Darijane Filipović umesto Željka Komšića u Predsedništvu značajno relaksirati odnose, te da će biti sve manje mogućnosti za preglasavanje srpskog člana Predsedništva, kao što je to bio slučaj u protekle četiri godine.Ipak, sasvim je sigurno da će biće uravnoteženije odlučivanje, kaže on podsećajući da postoji jedan džentlmenski sporazum, nigde nije napisan, nego je usmeno dogovoren još dok je Alija Izetbegović bio živ, da se niko nikome ne meša u imenovanje ambasadora.„Dakle, tako se i dogodilo da imamo Svena Alkalaja i Zlatka Lagumdžiju u Americi, kao i da imamo razne ekstremne bošnjačke ambasadore na važnim mestima u svetu. I to će i ovog puta ostati tako. Neće se tu moći uticati na izbor bošnjačkih ambasadora. Ako bi neko stavio veto, u ovom slučaju Željka Cvijanović, na izbor nekog bošnjačkog ambasadora, oni bi odmah odgovorili na svako srpsko imenovanje, ne bi dali saglasnost za njega. To je, dakle, nešto što će i dalje ostati u funkciji te diplomatije,“ očekuje Kozomara.Izmene u MSP BiHOn , međutim, ističe da, što se tiče samog ministra spoljnih poslova, sigurno je da na njegovom čelu više neće biti Bošnjak, jer je u tri od poslednja četiri mandata na tom mestu bio Bošnjak. To su bili Sven Alkalaj, koji se izjašnjava kao Bošnjak, i Bisera Turković, a sada je tu i Elmedin Konaković.To su, navodi naš sagovornik, činjenice koje će odrediti budućnost BiH.„Neće više biti tog ogovaranja Srba po svetu, ali u samom izboru ambasadora Srbi neće moći mnogo da utiču kao ni Hrvati. Dakle, neće biti tu mnogo pomaka u izboru ambasadora ali u promenama u ministra spoljnih poslova može doći do nekog ublažavanja kursa. To će biti sigurno, jer se ovako nešto, kao što su radili Konaković i pre njega Bisera Turković, sigurno neće ponoviti u skorijoj budućnosti u Bosni i Hercegovini. To nije bila diplomatija,“ kaže naš sagovornik.Nepisano pravilo postalo zakonPodsećanja radi, još pri kraju prošlog veka, kada je, posle prvih višestranačkih izbora u BiH, tadašnja kratkotrajna koalicija odlučila da Ministarstvo inostranih poslova pripadne Bošnjacima i za ministra ustoličila Harisa Silajdžića ali se ispostavilo da se ta zajednička institucija pretvorila u stranačku filijalu Bošnjaka, a DKP mreža u monoetničku bošnjačku ekspozituru.Inače, prema Dejtonu spoljna politika BIH spada u isključivu nadležnost Predsedništva BiH uz neophodni konsenzus pri odlučivanju.U takozvanoj međunarodnoj zajednici jasno je da se iz BiH odavno ne čuje samo jedan glas. Jasno joj je i da u sarajevskim sokacima stanuju rušitelji ustavnog uređenja pa i na Ustavu zasnovane spoljne politike.
https://lat.sputnikportal.rs/20261103/poruka-iz-srpske-brisanje-neustavnih-odluka-kristijana-smita-uslov-za-formiranje-vlasti-na-nivou-bih-1205233298.html
bosna i hercegovina (bih)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), diplomatija, analize i mišljenja
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), diplomatija, analize i mišljenja
Kako iščupati diplomatiju BiH iz kandži političke zloupotrebe jednog naroda
Ulazak novih članova u Predsedništvo BiH može biti šansa da se reše dosadašnje političke zloupotrebe institucija BiH na planu spoljne politike u korist Bošnjaka. Ali kadriranje novih ambasadora u kome poslednju reč ima Predsedništvo BiH biće ograničeno vetom koje imaju predstavnici tri naroda, objašnjava politikolog Anđelko Kozomara.
Predsedništvo BiH koje je inače zaduženo i za spoljnu politiku te države 16. novembra dobiće novog člana iz redova Hrvata Darijanu Filipović. Pored srpskog člana Predsedništva Željku Cvijanović, i Filipovićeva je najavila da će za nju prioritet biti rezovi u diplomatiji i preispitivanje rada DKP mreže, koju je u prethodnom mandatu karakterisala samovolja diplomata.
Kraj zloupotrebe diplomatije BiH?
Međutim, da li novi saziv Predsedništva može da vratiti diplomatiju BiH na ustavni put i sruši decenijsku prepreku - nepisano pravilo da se članovi Predsedništva ne mešaju u izbor diplomata iz redova drugih naroda. Jer, upravo takva praksa iznedrila je dugogodišnje zloupotrebe i opstrukcije.
Politikolog iz Banjaluke Anđelko Kozomara smatra da će dolazak Darijane Filipović umesto Željka Komšića u Predsedništvu značajno relaksirati odnose, te da će biti sve manje mogućnosti za preglasavanje srpskog člana Predsedništva, kao što je to bio slučaj u protekle četiri godine.
„Međutim, ne treba gajiti prevelike nade da će Hrvati bezrezervno podržavati svaku srpsku ideju. Oni sigurno neće uvek biti na strani Denisa Bećirovića, kao što je to često bio slučaj, nego će i oni gledati svoj interes, pre svega interes koji imaju u Federaciji BiH zajedno sa Bošnjacima. Dakle, biće relaksiranije, ali to neće biti prosrpsko Predsedništvo, kao što možda neko očekuje,“ ocenjuje Kozomara.
Ipak, sasvim je sigurno da će biće uravnoteženije odlučivanje, kaže on podsećajući da postoji jedan džentlmenski sporazum, nigde nije napisan, nego je usmeno dogovoren još dok je Alija Izetbegović bio živ, da se niko nikome ne meša u imenovanje ambasadora.
„Dakle, tako se i dogodilo da imamo Svena Alkalaja i Zlatka Lagumdžiju u Americi, kao i da imamo razne ekstremne bošnjačke ambasadore na važnim mestima u svetu. I to će i ovog puta ostati tako. Neće se tu moći uticati na izbor bošnjačkih ambasadora. Ako bi neko stavio veto, u ovom slučaju Željka Cvijanović, na izbor nekog bošnjačkog ambasadora, oni bi odmah odgovorili na svako srpsko imenovanje, ne bi dali saglasnost za njega. To je, dakle, nešto što će i dalje ostati u funkciji te diplomatije,“ očekuje Kozomara.
On , međutim, ističe da, što se tiče samog ministra spoljnih poslova, sigurno je da na njegovom čelu više neće biti Bošnjak, jer je u tri od poslednja četiri mandata na tom mestu bio Bošnjak. To su bili Sven Alkalaj, koji se izjašnjava kao Bošnjak, i Bisera Turković, a sada je tu i Elmedin Konaković.
„Prema najavama, ministar spoljnih poslova biće Hrvat. Srbi su spremni da ustupe to mesto kako bi njima ostao resor ministra finansija. Videćemo kako će biti raspoređena ostala ministarstva u Savetu ministara, ali u svakom slučaju Bošnjak neće biti ministar spoljnih poslova. Neće se više dešavati, kao što je radio Konaković, da putuje po svetu sa jednom jedinom namerom, i to je neverovatno za javnost, ali je činjenica za koju postoji nebrojeno dokaza: jedini motiv njegovog putovanja bio je ogovaranje Srba, a prvenstveno Milorada Dodika. Sve najcrnje je govorio o narodu sa kojim deli državu, sa kojim živi i sa kojim treba da, bar teoretski, ostvari neki napredak, ne samo ekonomski nego i politički razvoj BiH,“ navodi Kozomara.
To su, navodi naš sagovornik, činjenice koje će odrediti budućnost BiH.
„Neće više biti tog ogovaranja Srba po svetu, ali u samom izboru ambasadora Srbi neće moći mnogo da utiču kao ni Hrvati. Dakle, neće biti tu mnogo pomaka u izboru ambasadora ali u promenama u ministra spoljnih poslova može doći do nekog ublažavanja kursa. To će biti sigurno, jer se ovako nešto, kao što su radili Konaković i pre njega Bisera Turković, sigurno neće ponoviti u skorijoj budućnosti u Bosni i Hercegovini. To nije bila diplomatija,“ kaže naš sagovornik.
Nepisano pravilo postalo zakon
Podsećanja radi, još pri kraju prošlog veka, kada je, posle prvih višestranačkih izbora u BiH, tadašnja kratkotrajna koalicija odlučila da Ministarstvo inostranih poslova
pripadne Bošnjacima i za ministra ustoličila
Harisa Silajdžića ali se ispostavilo da se ta zajednička institucija pretvorila u stranačku filijalu Bošnjaka, a DKP mreža u monoetničku bošnjačku ekspozituru.
Inače, prema Dejtonu spoljna politika BIH spada u isključivu nadležnost Predsedništva BiH uz neophodni konsenzus pri odlučivanju.
U takozvanoj međunarodnoj zajednici jasno je da se iz BiH odavno ne čuje samo jedan glas. Jasno joj je i da u sarajevskim sokacima stanuju rušitelji ustavnog uređenja pa i na Ustavu zasnovane spoljne politike.
