https://lat.sputnikportal.rs/20261107/ruski-slikari-u-srcu-evrope-kako-je-lepota-srusila-pokusaj-zapadne-izolacije--1205319898.html
Ruski slikari u srcu Evrope: Kako je lepota srušila pokušaj zapadne izolacije
Ruski slikari u srcu Evrope: Kako je lepota srušila pokušaj zapadne izolacije
Sputnik Srbija
Dela velikih ruskih slikara 19. i 20. veka predstavljena su u Ruskom domu u Briselu, u trenutku kada je kulturna razmena Rusije i zapadne Evrope gotovo potpuno... 07.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-07T12:34+0100
2026-11-07T12:34+0100
2026-11-07T12:34+0100
kultura
kultura
izložba
slikarstvo
rusija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1b/1204997558_0:0:2048:1153_1920x0_80_0_0_d53964d19114358746bfbdde7386d520.jpg
Retka prilika za susret s ruskom umetnošćuU evropskim kulturnim prilikama, u kojima je ruska umetnost poslednjih godina gotovo nestala iz izložbenih prostora, Brisel je postao mesto na kojem je publika u prilici da se susretne s vrednim delima ruskih likovnih majstora. Publika u belgijskoj prestonici tokom narednih mesec dana ima priliku da pogleda izložbu koja je prethodno s velikim uspehom prikazana i u Parizu, u Ruskom duhovno-pravoslavnom centru.Poseban značaj izložbe ogleda se u tome što u Belgiji ruska likovna umetnost nije bila predstavljena izložbom ovakvog obima punih 13 godina, kaže u razgovoru za Sputnjik kolekcionar Vladimir Pešić, naglašavajući da u sadašnjim okolnostima upravo njegova zbirka pruža jednu od retkih mogućnosti da se izvan Rusije vide originalna dela ruskih slikara.„Nažalost, svetska javnost dosta zna o ruskoj poeziji, književnosti i muzici, ali rusko slikarstvo je malo predstavljeno u svetu. Moj zadatak jeste da se bavim popularizacijom ruske umetnosti“, kaže Vladimir Pešić.Njegovu kolekciju čini više od 330 slika, ikona, dela primenjene umetnosti i antikvarnih predmeta, a ona je nastala kao rezultat 37 godina prikupljanja umetničkih dela. Oko 95 odsto zbirke čine dela ruskih autora, što svedoči o kolekcionarovoj posvećenosti umetničkom nasleđu Rusije.„Ja sam odrastao u Rusiji i ruska umetnost mi je najbliža. Ona odiše toplinom i iskrenošću, a to se najviše odnosi na realizam, impresionizam i postimpresionizam. I, naravno, ruska avangarda, koja je popularna u svetu“, kaže Pešić.„Sijajuće kupole“ – slika koja povezuje istoriju i sudbinu porodice RomanovSimbol izložbe, delo koje se nalazi na njenom plakatu i naslovnoj stranici kataloga, jeste slika „Sijajuće kupole“ velike kneginje Olge Romanove, sestre poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog.Zimski pejzaž sa crkvom i plavim kupolama koje se presijavaju na suncu, u nežnim plavičastim i zlatnim tonovima, predstavlja jedan od najličnijih i najemotivnijih radova na postavci. Pešić je sliku kupio u Danskoj, pa pretpostavlja da je nastala u periodu kada je kneginja živela u Kopenhagenu, daleko od domovine.„Ona je imala potrebu da izrazi svoju ljubav i nostalgiju prema Rusiji, tako da ova slika odiše toplinom i može se reći da je pravi simbol Rusije“, ističe kolekcionar.Značenje ovog dela dodatno osvetljava životna priča Olge Romanove, koja je tokom Prvog svetskog rata napustila dvorski život i posvetila se pomaganju ranjenim vojnicima. Posle Oktobarske revolucije ostala je u Rusiji, uprkos ubistvu svog brata i opasnostima koje su pretile carskoj poridici, a kada je postalo jasno da se političke prilike neće promeniti, napustila je zemlju preko Konstantinopolja i Beograda, da bi se na kraju nastanila u Danskoj, u kojoj je bila njena majka, danska princeza Dagmar i supruga ruskog cara Aleksandra Trećeg.Olga ni u Danskoj nije pronašla trajnu sigurnost, jer su je sovjetske vlasti posle Drugog svetskog rata optuživale da je pomagala ruskim emigrantima i belogardejskim veteranima, koje je, pored ostalog, podržavala novcem od prodaje svojih slika. Pod pritiskom je morala da napusti Dansku i da ode u Kanadu.Prema rečima Vladimira Pešića, „Sijajuće kupole“ su svedočanstvo o izgnanstvu, sećanju i trajnoj vezi kneginje Olge s domovinom.Od Makovskog do Zvereva: 150 godina ruskog slikarstvaPostavka obuhvata dela koja su nastala u okviru raznih umetničkih pravaca koji su obeležili 19. i 20. vek u ruskom slikarstvu, od realizma, impresionizma i postimpresionizma, preko ruskog moderna i neoruskog stila, do kubizma, kubofuturizma, suprematizma, konstruktivizma, socijalističkog realizma, nonkonformizma i ekspresionizma.„Želeo sam da prikažem što više pravaca u ruskoj likovnoj umetnosti. U mojoj zbirci ima više od 330 umetničkih dela. Želeo sam da prikažem više, ali možda je i bolje ovako, jer je 18 dela sasvim dovoljno za jednu veću salu“, objašnjava kolekcionar.Izložba počinje delima iz osamdesetih godina 19. veka, među kojima je slika „Malorus“ Vladimira Makovskog, jednog od najznačajnijih predstavnika ruskog realizma. Uz nju je izložben i „Portret ruskog seljaka“ Nikolaja Zagorskog iz 1885. godine, na kojem je predstavljen čovek koji je morao da traži posao od sela do sela, prinuđen sušom i teškim životnim okolnostima. Ono što posmatraču ostaje pred očima, kako kaže Vladimir Pešić, nije samo prizor siromaštva, nego pre svega dostojanstvo čoveka, njegova unutrašnja snaga i mudrost u pogledu.Naš sagovornik ističe da ruska umetnost na izložbi, pored stilskih promena, prikazuje i sudbine ljudi, društvene okolnosti i istorijske lomove koji su uticali na čitavu epohu.Posebno mesto na izložbi zauzimaju dva pejzaža Nikolaja Bogdanova-Beljskog, predstavnika ruskog impresionizma. Jedan rad je naslikan tokom umetnikovog boravka u Dubrovniku, gde je došao nakon posete Srbiji, a drugi je nastao u Letoniji.Modernističke tendencije predstavljene su portretima Mihaila Jakovljeva i Sergeja Maljutina, tvorca čuvene ruske matrjoške, kao i delim Viktora Pakulina „Mrtva priroda s pogledom na Isakijevski sabor“. Ovaj rad, u stilu sezanizma s elementima kubizma, posvećen je Sergeju Jesenjinu jer prikazuje deo hotelske sobe u kojoj je pesnik proveo poslednje dane života.Izložbu dopunjuju pejzaži raznih ruskih i sovjetskih slikara, među kojima su dela Petra Končalovskog, Mihaila Tkačenka i Nikolaja Gluščenka. Od sunčane obale Krima do Jadranskog mora, ovi radovi prikazuju raznovrsnost motiva i umetničkih pristupa, ali i neprekidnu povezanost ruskog slikarstva s evropskim umetničkim prostorom.Avangarda, revolucija i umetnička slobodaJedno od centralnih mesta u postavci zauzima „Borba ideologija“ Vladimira Tatlina, umetnika koji se smatra jednim od utemeljivača konstruktivizma i jednom od ključnih ličnosti ruske avangarde.„Ovaj rad je vrlo redak i poseban jer u sebi sadrži elemente kubofuturizma i konstruktivizma. Od tog pravca počeli su umetnici poput Maljeviča, koji je kasnije postao tvorac suprematizma“, objašnjava Pešić.Na izložbi je predstavljena i kompozicija „Revolucija u celom svetu“, kao i „Suprematistička kompozicija“ Sergeja Senjkina, jednog od najtalentovanijih učenika Kazimira Maljeviča.Prema rečima Vladimira Pešića, ovi radovi svedoče o vremenu u kojem je ruska avangarda radikalno menjala predstavu o slikarstvu, odbacujući tradicionalne forme i tragajući za novim vizuelnim jezikom.Naš sagovornik, međutim, ističe da je revolucionarni umetnički polet ubrzo naišao na ideološka ograničenja, jer je u Sovjetskom Savezu vremenom uspostavljen sistem u kojem je socijalistički realizam postao jedini zvanično dozvoljeni umetnički pravac.„Slikari koji su radili u državnim ateljeima dobijali su materijal, prostor i platu, ali su istovremeno imali propisane teme i broj radova koje su morali da proizvedu. Maljevič je ostao u Sovjetskom Savezu i, pošto je sve osim socrealizma bilo zabranjeno, nije više mogao da slika ono što želi, nego ono što mora. Nije bilo izbora i to se vidi u njegovim kasnijim delima“, kaže kolekcionar.Socrealizam je predstavljen delom Borisa Jermolajeva „Urbanistički ritmovi socijalizma“ iz 1937. godine, koje odražava industrijski elan i ideološku predstavu o izgradnji novog društva.Nasuprot tome, poslednju celinu izložbe obeležava stvaralaštvo sovjetskih umetnika koji su se suprotstavili zvaničnim estetskim i političkim ograničenjima, među kojima se posebno isticao Anatolij Zverev, jedan od najznačajnijih predstavnika sovjetskog nonkonformizma. Njegovo delo „Sveti Georgije i aždaja“ iz 1982. godine je među izloženim slikama najmlađe.Umetnost kao dijalogIzložba u Briselu ima i širi kulturno-istorijski značaj, budući da su se veze Rusije i Belgije vekovima razvijale ne samo u oblasti politike i ekonomije nego i kroz umetnost, nauku i kulturu. Ruske aristokrate i kolekcionari dolazili su u Belgiju zainteresovani za flamanske majstore, dok su belgijska publika i umetnički krugovi pokazivali interesovanje za rusku književnost, muziku i slikarstvo.Izložba „Visovi ruskog slikarstva“ u takvim okolnostima dobija značaj koji prevazilazi predstavljanje privatne kolekcije, jer vraća rusku umetnost u evropsku kulturu i omogućava publici da se neposredno susretne s delima koja su inače nedostupna.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
kultura, izložba, slikarstvo, rusija
kultura, izložba, slikarstvo, rusija
Ruski slikari u srcu Evrope: Kako je lepota srušila pokušaj zapadne izolacije
Dela velikih ruskih slikara 19. i 20. veka predstavljena su u Ruskom domu u Briselu, u trenutku kada je kulturna razmena Rusije i zapadne Evrope gotovo potpuno prekinuta. Izložba „Visovi ruskog slikarstva 19. i 20. veka. Remek-dela iz Zbirke Vladimira Pešića“ predstavlja 18 umetničkih dela, 12 slikarskih pravaca i vek i po istorije ruske umetnosti.
Retka prilika za susret s ruskom umetnošću
U evropskim kulturnim prilikama, u kojima je ruska umetnost poslednjih godina gotovo nestala iz izložbenih prostora, Brisel je postao mesto na kojem je publika u prilici da se susretne s vrednim delima ruskih likovnih majstora. Publika u belgijskoj prestonici tokom narednih mesec dana ima priliku da pogleda izložbu koja je prethodno s velikim uspehom prikazana i u Parizu, u Ruskom duhovno-pravoslavnom centru.
Poseban značaj izložbe ogleda se u tome što u Belgiji ruska likovna umetnost nije bila predstavljena izložbom ovakvog obima punih 13 godina, kaže u razgovoru za Sputnjik kolekcionar Vladimir Pešić, naglašavajući da u sadašnjim okolnostima upravo njegova zbirka pruža jednu od retkih mogućnosti da se izvan Rusije vide originalna dela ruskih slikara.
„Nažalost, svetska javnost dosta zna o ruskoj poeziji, književnosti i muzici, ali rusko slikarstvo je malo predstavljeno u svetu. Moj zadatak jeste da se bavim popularizacijom ruske umetnosti“, kaže Vladimir Pešić.
Njegovu kolekciju čini više od 330 slika, ikona, dela primenjene umetnosti i antikvarnih predmeta, a ona je nastala kao rezultat 37 godina prikupljanja umetničkih dela. Oko 95 odsto zbirke čine dela ruskih autora, što svedoči o kolekcionarovoj posvećenosti umetničkom nasleđu Rusije.
„Ja sam odrastao u Rusiji i ruska umetnost mi je najbliža. Ona odiše toplinom i iskrenošću, a to se najviše odnosi na realizam, impresionizam i postimpresionizam. I, naravno, ruska avangarda, koja je popularna u svetu“, kaže Pešić.
„Sijajuće kupole“ – slika koja povezuje istoriju i sudbinu porodice Romanov
Simbol izložbe, delo koje se nalazi na njenom plakatu i naslovnoj stranici kataloga, jeste slika „Sijajuće kupole“ velike kneginje Olge Romanove, sestre poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog.
Zimski pejzaž sa crkvom i plavim kupolama koje se presijavaju na suncu, u nežnim plavičastim i zlatnim tonovima, predstavlja jedan od najličnijih i najemotivnijih radova na postavci. Pešić je sliku kupio u Danskoj, pa pretpostavlja da je nastala u periodu kada je kneginja živela u Kopenhagenu, daleko od domovine.
„Ona je imala potrebu da izrazi svoju ljubav i nostalgiju prema Rusiji, tako da ova slika odiše toplinom i može se reći da je pravi simbol Rusije“, ističe kolekcionar.
Značenje ovog dela dodatno osvetljava životna priča Olge Romanove, koja je tokom Prvog svetskog rata napustila dvorski život i posvetila se pomaganju ranjenim vojnicima. Posle Oktobarske revolucije ostala je u Rusiji, uprkos ubistvu svog brata i opasnostima koje su pretile carskoj poridici, a kada je postalo jasno da se političke prilike neće promeniti, napustila je zemlju preko Konstantinopolja i Beograda, da bi se na kraju nastanila u Danskoj, u kojoj je bila njena majka, danska princeza Dagmar i supruga ruskog cara Aleksandra Trećeg.
Olga ni u Danskoj nije pronašla trajnu sigurnost, jer su je sovjetske vlasti posle Drugog svetskog rata optuživale da je pomagala ruskim emigrantima i belogardejskim veteranima, koje je, pored ostalog, podržavala novcem od prodaje svojih slika. Pod pritiskom je morala da napusti Dansku i da ode u Kanadu.
Prema rečima Vladimira Pešića, „Sijajuće kupole“ su svedočanstvo o izgnanstvu, sećanju i trajnoj vezi kneginje Olge s domovinom.
Od Makovskog do Zvereva: 150 godina ruskog slikarstva
Postavka obuhvata dela koja su nastala u okviru raznih umetničkih pravaca koji su obeležili 19. i 20. vek u ruskom slikarstvu, od realizma, impresionizma i postimpresionizma, preko ruskog moderna i neoruskog stila, do kubizma, kubofuturizma, suprematizma, konstruktivizma, socijalističkog realizma, nonkonformizma i ekspresionizma.
„Želeo sam da prikažem što više pravaca u ruskoj likovnoj umetnosti. U mojoj zbirci ima više od 330 umetničkih dela. Želeo sam da prikažem više, ali možda je i bolje ovako, jer je 18 dela sasvim dovoljno za jednu veću salu“, objašnjava kolekcionar.
Izložba počinje delima iz osamdesetih godina 19. veka, među kojima je slika „Malorus“ Vladimira Makovskog, jednog od najznačajnijih predstavnika ruskog realizma. Uz nju je izložben i „Portret ruskog seljaka“ Nikolaja Zagorskog iz 1885. godine, na kojem je predstavljen čovek koji je morao da traži posao od sela do sela, prinuđen sušom i teškim životnim okolnostima. Ono što posmatraču ostaje pred očima, kako kaže Vladimir Pešić, nije samo prizor siromaštva, nego pre svega dostojanstvo čoveka, njegova unutrašnja snaga i mudrost u pogledu.
Naš sagovornik ističe da ruska umetnost na izložbi, pored stilskih promena, prikazuje i sudbine ljudi, društvene okolnosti i istorijske lomove koji su uticali na čitavu epohu.
Posebno mesto na izložbi zauzimaju dva pejzaža Nikolaja Bogdanova-Beljskog, predstavnika ruskog impresionizma. Jedan rad je naslikan tokom umetnikovog boravka u Dubrovniku, gde je došao nakon posete Srbiji, a drugi je nastao u Letoniji.
Modernističke tendencije predstavljene su portretima Mihaila Jakovljeva i Sergeja Maljutina, tvorca čuvene ruske matrjoške, kao i delim Viktora Pakulina „Mrtva priroda s pogledom na Isakijevski sabor“. Ovaj rad, u stilu sezanizma s elementima kubizma, posvećen je Sergeju Jesenjinu jer prikazuje deo hotelske sobe u kojoj je pesnik proveo poslednje dane života.
Izložbu dopunjuju pejzaži raznih ruskih i sovjetskih slikara, među kojima su dela Petra Končalovskog, Mihaila Tkačenka i Nikolaja Gluščenka. Od sunčane obale Krima do Jadranskog mora, ovi radovi prikazuju raznovrsnost motiva i umetničkih pristupa, ali i neprekidnu povezanost ruskog slikarstva s evropskim umetničkim prostorom.
Avangarda, revolucija i umetnička sloboda
Jedno od centralnih mesta u postavci zauzima „Borba ideologija“ Vladimira Tatlina, umetnika koji se smatra jednim od utemeljivača konstruktivizma i jednom od ključnih ličnosti ruske avangarde.
„Ovaj rad je vrlo redak i poseban jer u sebi sadrži elemente kubofuturizma i konstruktivizma. Od tog pravca počeli su umetnici poput Maljeviča, koji je kasnije postao tvorac suprematizma“, objašnjava Pešić.
Na izložbi je predstavljena i kompozicija „Revolucija u celom svetu“, kao i „Suprematistička kompozicija“ Sergeja Senjkina, jednog od najtalentovanijih učenika Kazimira Maljeviča.
Prema rečima Vladimira Pešića, ovi radovi svedoče o vremenu u kojem je ruska avangarda radikalno menjala predstavu o slikarstvu, odbacujući tradicionalne forme i tragajući za novim vizuelnim jezikom.
Naš sagovornik, međutim, ističe da je revolucionarni umetnički polet ubrzo naišao na ideološka ograničenja, jer je u Sovjetskom Savezu vremenom uspostavljen sistem u kojem je socijalistički realizam postao jedini zvanično dozvoljeni umetnički pravac.
„Slikari koji su radili u državnim ateljeima dobijali su materijal, prostor i platu, ali su istovremeno imali propisane teme i broj radova koje su morali da proizvedu. Maljevič je ostao u Sovjetskom Savezu i, pošto je sve osim socrealizma bilo zabranjeno, nije više mogao da slika ono što želi, nego ono što mora. Nije bilo izbora i to se vidi u njegovim kasnijim delima“, kaže kolekcionar.
Socrealizam je predstavljen delom Borisa Jermolajeva „Urbanistički ritmovi socijalizma“ iz 1937. godine, koje odražava industrijski elan i ideološku predstavu o izgradnji novog društva.
Nasuprot tome, poslednju celinu izložbe obeležava stvaralaštvo sovjetskih umetnika koji su se suprotstavili zvaničnim estetskim i političkim ograničenjima, među kojima se posebno isticao Anatolij Zverev, jedan od najznačajnijih predstavnika sovjetskog nonkonformizma. Njegovo delo „Sveti Georgije i aždaja“ iz 1982. godine je među izloženim slikama najmlađe.
Izložba u Briselu ima i širi kulturno-istorijski značaj, budući da su se veze Rusije i Belgije vekovima razvijale ne samo u oblasti politike i ekonomije nego i kroz umetnost, nauku i kulturu. Ruske aristokrate i kolekcionari dolazili su u Belgiju zainteresovani za flamanske majstore, dok su belgijska publika i umetnički krugovi pokazivali interesovanje za rusku književnost, muziku i slikarstvo.
„Kulturna razmena dve zemlje tradicionalno je bila dvosmerna i zasnovana na uzajamnom interesovanju i poštovanju. U Belgiji se izvodila muzika ruskih kompozitora, poput Borodina, Rimskog-Korsakova i Rubinštajna. Poznati ruski slikari, kao što su Rjepin, Serov i Makovski, takođe su ovde izlagali svoja dela i nailazili na veliki uspeh. Upravo zato je žalosnija situacija koja vlada poslednjih godina, u kojoj je kulturna razmena dve zemlje potpuno obustavljena“, kaže Vladimir Pešić.
Izložba „Visovi ruskog slikarstva“ u takvim okolnostima dobija značaj koji prevazilazi predstavljanje privatne kolekcije, jer vraća rusku umetnost u evropsku kulturu i omogućava publici da se neposredno susretne s delima koja su inače nedostupna.
