https://lat.sputnikportal.rs/20261107/arhitektura-velike-gluposti-evropa-odlucno-odbija-da-sedne-za-sto-na-koji-je-niko-i--ne-zove-1205349273.html
Arhitektura velike gluposti: Evropa odlučno odbija da sedne za sto na koji je niko i – ne zove!
Arhitektura velike gluposti: Evropa odlučno odbija da sedne za sto na koji je niko i – ne zove!
Sputnik Srbija
Evropska unija se pokazala dogovorno nesposobnom, a i nesposobnom u smislu prevencije i rešavanja kriza. I Amerika i Ruska Federacija su shvatile da sa... 07.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-07T22:17+0100
2026-11-07T22:17+0100
2026-11-07T22:17+0100
rusija
rusija
rusija – politika
sad
evropska unija (eu)
evroazija
bezbednost
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
mirovni pregovori
kaja kalas
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/08/11/1189040356_0:72:1499:915_1920x0_80_0_0_dac5739957d1c6c10d0ee7267daaf5ac.jpg
Ovako za Sputnjik izjavu šefa diplomatije EU Kaje Kalas, da Brisel ne namerava da razgovara sa Moskvom i Vašingtonom o novoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi, komentariše vojni analitičar Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma:Šef diplomatije Evropske unije Kaja Kalas, posle učešća u razgovorima ministara spoljnih poslova Ukrajine i Poljske u Varšavi, je izavila da EU ne namerava da razmatra novu evropsku bezbednosnu arhitekturu, već da sačuva postojeći sistem, koji se zasniva na EU i NATO-u.Kalas je rekla da zahteva da EU učestvuje u pregovorima sa SAD i Rusijom o Ukrajini, ali nije objasnila ko bi mogao da govori u ime Unije, niti na osnovu kog mandata.Brisel bez pregovaračke težineKovač kaže da problem evropske administracije nije samo u tome što nema jedinstvenu strategiju, već i u tome što su njene vodeće članice izgubile sposobnost da budu relevantan politički činilac u rešavanju sukoba.„Moskva i Vašington su shvatili da sa postojećim političkim rukovodstvima u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj ne mogu doći do mirovnog rešenja, zbog čega ih ne prihvataju kao pregovaračku stranu, niti im daju mesto za pregovaračkim stolom. To što evropska globalistička elita neće prihvatiti ono što se dogovore Rusija i SAD sigurno neće opterećivati njihove međusobne odnose. Svesni su da EU i evropski Zapad tonu i da će to izazvati lančane reakcije u procesu promene političkih elita i dolaska na vlast suverenističkih opcija, koje će ispunjavati volju naroda“, kaže Kovač.Kovač posebno izdvaja ulogu Velike Britanije, za koju smatra da preko mehanizama i odluka NATO-a upravlja strateškim procesima Evropske unije.Zbog toga će, smatra, predstojeći izbori biti važan test za Evropu, videćemo hoće li na vlast doći političke snage koje biti spremne da menjaju evropske odnose i ozbiljno reformišu Evropsku uniju, a posebno da odustanu od priprema za rat sa Rusijom.Evropa nema snage da finansira ratJasno je da je jedan od ključnih problema Brisela finansijska iscrpljenost. Evropska ekonomija pretrpela je ozbiljne posledice zbog energetske krize usled sankcija Rusiji i troškova rata.Kovač je siguran da Evropa više nema kapacitete da samostalno finansira i naoružava Ukrajinu na nivou koji bi joj omogućio značajniju ulogu u pregovaračkom procesu.„Izjave Kaje Kalas o nastavku finansijske i vojne podrške Ukrajini su deo retorike briselske administracije koja ne želi da prizna stvarne razmere problema. To nije samo njena izjava, to je kolektivna „pamet“ briselske administracije koja srlja u propast, i po cenu kompletnog urušavanja društava država koje čine okosnicu Evropske unije, vodećih zemalja članica, pa i Britanije“, kaže Kovač.On podseća da se posledice takve politike već odražavaju na životni standard građana, pre svega u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Nemiri i nezadovoljstvo stanovništva, dodaje, mogli bi da utiču na rezultate pomenutih predstojećih izbora i promenu političkih elita.On smatra da ni podrška Evropske unije i vodećeg zapadnog dela NATO-a u Evropi neće moći dugoročno da održi ukrajinski front.Kovač je siguran da zapadnoevropske zemlje ne mogu biti pobednici u eventualnom ratu sa Rusijom, niti mogu ostvariti prvobitne maksimalističke ciljeve koji su se zasnivali na pokušaju razbijanja Ruske Federacije.„Amerika je dobro svesna tih ograničenja i ne želi da ulazi u političke aranžmane i strategije evropskih država. Odnos Vašingtona prema Evropi sve više se svodi na ekonomsku relaciju i prodaju oružja, što je u interesu američke industrije“.Evroazija umesto nove gvozdene zaveseKada je reč o ruskom predlogu nove evropske bezbednosne arhitekture, koji podrazumeva napuštanje postojećeg evroatlantskog modela i uspostavljanje šire, evroazijske bezbednosne strukture, Kovač smatra da je i Vašingtonu jasno da dosadašnji sistem više ne može da funkcioniše na isti način.„Amerika u postojećoj strukturi snosi najveće troškove i predstavlja okosnicu vojne bezbednosne moći, dok su evropske zemlje koje ne mogu da prate njenu politiku, postale veliki teret. Svesna takve procene, pristaje da zastarele modele bezbednosti gura na marginu događanja. Pokušava Evropi da ukaže da je neophodna reforma evroatlantskog sistema bezbednosti, posebno evropske bezbednosti“, navodi Kovač.Naš sagovornik dodaje da Vašington postepeno prihvata potrebu za drugačijim bezbednosnim konceptom, koji bi podrazumevao prevazilaženje novih podela na evropskom kontinentu.Kovač veruje da će aktuelna američka administracija nastaviti da sledi takvu strategiju, dok će evropske zemlje, posebno one koje se danas zalažu za militarizaciju, morati da priznaju da je dosadašnji put bio pogrešan.Izlaz vidi u povratku pregovorima i saradnji sa evroazijskim prostorom, kako bi čitav kontinent u bezbednosnom smislu postao jedinstvena celina:„To podrazumeva i uspostavljanje mehanizama koji bi preventivno delovali i omogućavali rešavanje problema pre nego što prerastu u nove sukobe”, zaključuje Kovač.Pogledajte i:
sad
evroazija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
rusija, rusija – politika, sad, evropska unija (eu), evroazija, bezbednost, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, mirovni pregovori, kaja kalas, mitar kovač, komentari i analitika, analize i mišljenja
rusija, rusija – politika, sad, evropska unija (eu), evroazija, bezbednost, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, mirovni pregovori, kaja kalas, mitar kovač, komentari i analitika, analize i mišljenja
Arhitektura velike gluposti: Evropa odlučno odbija da sedne za sto na koji je niko i – ne zove!
Evropska unija se pokazala dogovorno nesposobnom, a i nesposobnom u smislu prevencije i rešavanja kriza. I Amerika i Ruska Federacija su shvatile da sa postojećom evropskom administracijom ne mogu doći do mirovnog rešenja za Ukrajinu. Evropa više nema političku težinu da odlučuje. O novoj bezbednosnoj arhitekturi Evrope, Brisel se neće ništa pitati.
Ovako za Sputnjik izjavu šefa diplomatije EU Kaje Kalas, da Brisel ne namerava da razgovara sa Moskvom i Vašingtonom o novoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi, komentariše vojni analitičar Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma:
„Evropska unija i dalje se drži zastarelog modela bezbednosti zasnovanog na moći EU i NATO-a kao celine. Međutim, posle Trampovog jasnog distanciranja od takve Evrope, pokazalo se da Brisel nije sposoban da promeni odnos prema ukrajinskoj krizi, a samim tim ni da učestvuje u stvaranju novog bezbednosnog konteksta“.
Šef diplomatije Evropske unije Kaja Kalas, posle učešća u razgovorima ministara spoljnih poslova Ukrajine i Poljske u Varšavi, je izavila da
EU ne namerava da razmatra novu evropsku bezbednosnu arhitekturu, već da sačuva postojeći sistem, koji se zasniva na EU i NATO-u.
Kalas je rekla da zahteva da EU učestvuje u pregovorima sa SAD i Rusijom o Ukrajini, ali nije objasnila ko bi mogao da govori u ime Unije, niti na osnovu kog mandata.
Brisel bez pregovaračke težine
Kovač kaže da problem evropske administracije nije samo u tome što nema jedinstvenu strategiju, već i u tome što su njene vodeće članice izgubile sposobnost da budu relevantan politički činilac u rešavanju sukoba.
„Moskva i Vašington su shvatili da sa postojećim političkim rukovodstvima u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj ne mogu doći do mirovnog rešenja, zbog čega ih ne prihvataju kao pregovaračku stranu, niti im daju mesto za pregovaračkim stolom. To što evropska globalistička elita neće prihvatiti ono što se dogovore Rusija i SAD sigurno neće opterećivati njihove međusobne odnose. Svesni su da EU i evropski Zapad tonu i da će to izazvati lančane reakcije u procesu promene političkih elita i dolaska na vlast suverenističkih opcija, koje će ispunjavati volju naroda“, kaže Kovač.
Sagovornik Sputnjika ukazuje da političari u tri vodeće evropske zemlje nemaju ni odgovarajuću unutrašnju podršku, a kamoli konsenzus na nivou Evropske unije ili evropskog dela NATO-a.
Kovač posebno izdvaja ulogu Velike Britanije, za koju smatra da preko mehanizama i odluka NATO-a upravlja strateškim procesima Evropske unije.
Zbog toga će, smatra, predstojeći izbori biti važan test za Evropu, videćemo hoće li na vlast doći političke snage koje biti spremne da menjaju evropske odnose i ozbiljno reformišu Evropsku uniju, a posebno da odustanu od priprema za rat sa Rusijom.
Evropa nema snage da finansira rat
Jasno je da je jedan od ključnih problema Brisela finansijska iscrpljenost. Evropska ekonomija pretrpela je ozbiljne posledice zbog energetske krize usled sankcija Rusiji i troškova rata.
Kovač je siguran da Evropa više nema kapacitete da samostalno finansira i naoružava Ukrajinu na nivou koji bi joj omogućio značajniju ulogu u pregovaračkom procesu.
„Izjave Kaje Kalas o nastavku finansijske i vojne podrške Ukrajini su deo retorike briselske administracije koja ne želi da prizna stvarne razmere problema. To nije samo njena izjava, to je kolektivna „pamet“ briselske administracije koja srlja u propast, i po cenu kompletnog urušavanja društava država koje čine okosnicu Evropske unije, vodećih zemalja članica, pa i Britanije“, kaže Kovač.
On podseća da se posledice takve politike već odražavaju na životni standard građana, pre svega u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Nemiri i nezadovoljstvo stanovništva, dodaje, mogli bi da utiču na rezultate pomenutih predstojećih izbora i promenu političkih elita.
„Granice i rezerve finansijske i vojne moći su veoma male, posebno vojne moći. Prelazak na vojno-namensku industriju, pretvaranje običnih u preduzeća za vojnu namenu, u funkciji pripreme za taj budući projektovani rat, biće besmislen proces“, ocenjuje Kovač.
On smatra da ni podrška Evropske unije i vodećeg zapadnog dela NATO-a u Evropi neće moći dugoročno da održi
ukrajinski front.
Kovač je siguran da zapadnoevropske zemlje ne mogu biti pobednici u eventualnom ratu sa Rusijom, niti mogu ostvariti prvobitne maksimalističke ciljeve koji su se zasnivali na pokušaju razbijanja Ruske Federacije.
„Amerika je dobro svesna tih ograničenja i ne želi da ulazi u političke aranžmane i strategije evropskih država. Odnos Vašingtona prema Evropi sve više se svodi na ekonomsku relaciju i prodaju oružja, što je u interesu američke industrije“.
Evroazija umesto nove gvozdene zavese
Kada je reč o ruskom predlogu nove evropske bezbednosne arhitekture, koji podrazumeva napuštanje postojećeg evroatlantskog modela i uspostavljanje šire, evroazijske bezbednosne strukture, Kovač smatra da je i Vašingtonu jasno da dosadašnji sistem više ne može da funkcioniše na isti način.
„Amerika u postojećoj strukturi snosi najveće troškove i predstavlja okosnicu vojne bezbednosne moći, dok su evropske zemlje koje ne mogu da prate njenu politiku, postale veliki teret. Svesna takve procene, pristaje da zastarele modele bezbednosti gura na marginu događanja. Pokušava Evropi da ukaže da je neophodna reforma evroatlantskog sistema bezbednosti, posebno evropske bezbednosti“, navodi Kovač.
Naš sagovornik dodaje da Vašington postepeno prihvata potrebu za drugačijim bezbednosnim konceptom, koji bi podrazumevao prevazilaženje novih podela na evropskom kontinentu.
„Zapadni Evropljani ne mogu da razumeju kako se od gvozdene zavese, koju su zagovarali Bajden i globalisti, sada dolazi do priče o evroazijskoj bezbednosti. To podrazumeva da ta linija mora biti poništena, da ta gvozdena zavesa ne sme da postoji, da mora da se obezbedi slobodan protok kapitala i ljudi i da se eliminišu svi uzroci koji idu u prilog neke nove hladnoratovske podele u Evropi“, objašnjava.
Kovač veruje da će aktuelna američka administracija nastaviti da sledi takvu strategiju, dok će evropske zemlje, posebno one koje se danas zalažu za militarizaciju, morati da priznaju da je dosadašnji put bio pogrešan.
Izlaz vidi u povratku pregovorima i saradnji sa evroazijskim prostorom, kako bi čitav kontinent u bezbednosnom smislu postao jedinstvena celina:
„To podrazumeva i uspostavljanje mehanizama koji bi preventivno delovali i omogućavali rešavanje problema pre nego što prerastu u nove sukobe”, zaključuje Kovač.
