https://lat.sputnikportal.rs/20261107/afrika-vise-zapadu-ne-veruje-dalji-put-vodi-na-istok-video-1205335723.html
Afrika (više) Zapadu ne veruje, dalji put vodi na Istok /video/
Afrika (više) Zapadu ne veruje, dalji put vodi na Istok /video/
Sputnik Srbija
Prisustvo predstavnika 48 afričkih država od ukupno 54 na nedavnom samitu Rusija–Afrika u Moskvi i pre toga predstavljanje Afričke agencije za kreditni rejting... 07.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-07T09:49+0100
2026-11-07T09:49+0100
2026-11-07T09:49+0100
ekonomija
rusija
rusija – ekonomija
ekonomija
svet
afrika
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1d/1205085846_0:0:3474:1955_1920x0_80_0_0_761bbc7c6567911c5acbded177d6d62d.jpg
Na to je u emisiji Energija Sputnjika ukazao Borislav Korkodelović, dobar poznavalac prilika na afričkom kontinentu odakle je svojevremeno bio dopisnik Tanjuga.Vest da u „izolovanu“ Rusiju, kako bi neki na Zapadu i dalje da je predstavljaju, u koju nisu stigli predstavnici samo šest država od 54 koliko ih je na afričkom kontinentu, verovatno je iznenadila samo one koji stvari neće da vide onakvim kakve jesu. I one koji su ostali uljuljkani u predstavu da su jednom zasvagda zaposeli afrički kontinent iscrpljujući njegove resurse prema sopstvenim potrebama.AfKRA kontra Mudisu i FičuOslobađajući se polako ekonomskih stega Zapada, Afrika je rešila da uzme stvari u svoje ruke. Nakon višegodišnjih pritužbi na račun agencija "Mudis", "Es end Pi global" i "Fič" – dominantnih zapadnih rejting agencija zbog njihovog odnosa prema afričkim zajmoprimcima, Afrička unija (AU) je pokrenula svoju prvu agenciju za kreditni rejting.Na taj korak su se odlučili jer smatraju da zapadne procene ne odražavaju na odgovarajući način ekonomsku realnost tog kontinenta i tako povećavaju troškove zaduživanja Afrike, držeći je i dalje u svojevrsnom dužničkom ropstvu.Lov u maglovitomA „kada zajmodavci ne vide jasno, oni naplaćuju tu maglu", kako je to slikovito rečeno tokom ceremonije pokretanja AfKRA. Agencija je predstavljena u prestonici Mauricijusa, Port Luiju,gde će joj biti sedište. Ona će afričkim i međunarodnim investitorima, kao i ekonomskim partnerima, pružati pouzdane, nezavisne i tehnički temeljne analize afričkih ekonomija i kreditnog rizika, smatraju osnivači.Korkodelović podseća na zalaganje ruskog predsednika Vladimira Putina za formiranje agencije za rejtinge u okviru Šangajske organizacije za bezbednost i da odavno postoji ideja da se to dogodi i u BRIKS-u. Zato sagovornika Sputnjika nije iznenadilo pokretanje afričke agencije.„To je trend koji se uklapa i u stvaranje multipolarnosti i građenje nezavisnosti, produktivne nezavisnosti u odnosu na zapadne zemlje koje imaju koristi od takvog načina rada tih zapadnih agencija. Prateći ovaj dvodnevni samit, poruka iz Moskve, ja bih rekao, jeste da je sada na zemljama Afrike da one zalegnu za tim zadacima koji su pred njima, a to je dovođenje do kraja procesa dekolonizacije u Africi“, kaže sagovornik Energije Sputnjika.Posledice kolonijalizmaKorkodelović ističe da zemlje Afrike i dalje trpe mnoge posledice viševekovne kolonijalne vlasti pre svega 7-8 ključnih zemalja Evrope u 19. veku. Posledica ostataka neokolonijalizma jeste i to da su zemlje Evropske unije i dalje najveći trgovinski partner zemalja Afrike, što je i logično posle silnih godina prisustva.U Moskvi je, međutim, predočeno da će vrlo brzo, sa 27 milijardi dolara kolika je sada trgovinska razmena između Rusije i Afrike, ona skočiti na 50 milijardi dolara. Ono što karakteriše trgovinsku razmenu je da je Rusija bitan partner zbog isporuka žitarica i prehrambenih proizvoda i veštačkog đubriva.Korkodelović ukazuje na „krivu predstavu o Africi“, odnosno na malo poznat podatak da je 65 odsto zemljišta tog kontinenta obradivo.Kina je poslednjih godina već uveliko prisutna na afričkom kontinentu, pre svega ulaganjem u infrastrukturu. Trgovinska razmena Kine i Afrike je dostigla 348 milijardi dolara, tek nekoliko milijardi niža od one koju Afrika ima sa Evropom, dok je ona između SAD i Afrike 104 milijarde.Kina pritom planira direktnije učešće u proizvodnji razvijajući model u kojem infrastruktura, pristup resursima, industrijsko finansiranje i proizvodnja mogu postati komponente jedinstvenog ekonomskog sistema.Veći rast od globalnogKorkodelović podseća da afrička privreda, po oceni Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), u 2026. godini beleži snažnu otpornost i rast koji je iznad globalnog proseka, uprkos složenim međunarodnim okolnostima, inflaciji i geopolitičkim tenzijama. Za razliku od globalnog privrednog rasta procenjenog na 3,1 odsto, MMF smatra da će rast Afrike na kraju godine iznositi 4,3 procenta.Sagovornik Energije Sputnjika ukazuje da Afrika s pravom ukazuje na to da njena ekonomska snaga nije dobila adekvatnu potvrdu u MMF-u i Svetskoj banci, odnosno mogućnost da na pravi način izrazi svoje potrebe u okviru te dve institucije kroz revizije kojima se godišnje prilagođavaju kvote.„Osnovna stvar je da položaj afričkih zemalja u okviru Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke bude značajno poboljšan.Kada su osnivane te dve glavne finansijske globalne institucije 1944. u godine u Breton Vudsu, onda su praktično na afričkom kontinentu postojale samo četiri nezavisne države. Naravno, zemlje zapada, razvijene zemlje, opiru se tim nastojanjima da Afrika dobije veću reprezentaciju, da bude više predstavljena u kvotama“, kaže on.Važne su kvoteNapominje da u kvotama Međunarodnog monetarnog fond Afrika sada ima 5,5 odsto, a u Svetskoj banci 7,2 odsto, dok zemlje Zapada u obe institucije imaju 60 odsto.Objašnjavajući zašto je to važno, Korkodelović ističe da SAD imaju kvotu od 17 odsto u MMF-u.Zbog takvog odnosa dve, kako kaže, okoštale moćne svetske finansijske institucije, BRIKS je pokrenuo Novu razvojnu banku kao pandan Svetskoj banci.Kontinent budućnostiOn napominje da Afriku s pravom nazivaju kontinentom budućnosti jer je ne samo drugi kontinent po veličini nego drugi po brojnosti sa oko 1,5 milijardi ljudi. Afrika ima i tu demografsku dividendu, veoma mlado stanovništvo, samo 3,0 odsto stanovništva je starije od 65 godina. Ta mladost koja je sve obrazovanija, koja je budući veliki proizvođač, ali i potrošač dobara je, kako kaže veliki resurs.Zato i ne čudi što Afrika želi da uzme stvar u svoje ruke, procenjujući da će AfKRA biti važan stub u naporima da izgradi snažniju i otporniju finansijsku arhitekturu i ekonomski suverenitet kontinenta. U tome imaju veliku diplomatsku, političku i u slučaju Kine i ekonomsku podršku, ističe Korkodelović, smatrajući sasvim opravdanim okretanje Afrike ka Istoku.U Kuvajtu, vrlo razvijenoj i bogatoj zemlji, mi je jedan veoma uspešan poslovni čovek kazao: Mi našoj deci više ne govorimo - Deco, idite na zapad', nego im kažemo - Deco, idite na istok, slikovito je zaključio Korkodelović u Energiji Sputnjika.Pogledajte i:
afrika
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
rusija, rusija – ekonomija, ekonomija, svet, afrika, analize i mišljenja
rusija, rusija – ekonomija, ekonomija, svet, afrika, analize i mišljenja
Afrika (više) Zapadu ne veruje, dalji put vodi na Istok /video/
Prisustvo predstavnika 48 afričkih država od ukupno 54 na nedavnom samitu Rusija–Afrika u Moskvi i pre toga predstavljanje Afričke agencije za kreditni rejting (AfKRA), pandana zapadnim poput Fiča i Mudisa, znak je da Afrika svoj dalji razvoj vezuje za Istok. Ali da bi u tome uspela moraće do kraja da dovede proces dekolonijalizacije.
Na to je u emisiji Energija Sputnjika ukazao Borislav Korkodelović, dobar poznavalac prilika na afričkom kontinentu odakle je svojevremeno bio dopisnik Tanjuga.
Vest da u „izolovanu“ Rusiju, kako bi neki na Zapadu i dalje da je predstavljaju, u koju nisu stigli predstavnici samo šest država od 54 koliko ih je na afričkom kontinentu, verovatno je iznenadila samo one koji stvari neće da vide onakvim kakve jesu. I one koji su ostali uljuljkani u predstavu da su jednom zasvagda zaposeli afrički kontinent iscrpljujući njegove resurse prema sopstvenim potrebama.
AfKRA kontra Mudisu i Fiču
Oslobađajući se polako ekonomskih stega Zapada, Afrika je rešila da uzme stvari u svoje ruke. Nakon višegodišnjih pritužbi na račun agencija "Mudis", "Es end Pi global" i "Fič" – dominantnih zapadnih rejting agencija zbog njihovog odnosa prema afričkim zajmoprimcima, Afrička unija (AU) je pokrenula svoju prvu agenciju za kreditni rejting.
Na taj korak su se odlučili jer smatraju da zapadne procene ne odražavaju na odgovarajući način ekonomsku realnost tog kontinenta i tako povećavaju troškove zaduživanja Afrike, držeći je i dalje u svojevrsnom dužničkom ropstvu.
A „kada zajmodavci ne vide jasno, oni naplaćuju tu maglu", kako je to slikovito rečeno tokom ceremonije pokretanja AfKRA. Agencija je predstavljena u prestonici Mauricijusa, Port Luiju,gde će joj biti sedište. Ona će afričkim i međunarodnim investitorima, kao i ekonomskim partnerima, pružati pouzdane, nezavisne i tehnički temeljne analize afričkih ekonomija i kreditnog rizika, smatraju osnivači.
Korkodelović podseća na zalaganje ruskog predsednika Vladimira Putina za formiranje agencije za rejtinge u okviru Šangajske organizacije za bezbednost i da odavno postoji ideja da se to dogodi i u BRIKS-u. Zato sagovornika Sputnjika nije iznenadilo pokretanje afričke agencije.
„To je trend koji se uklapa i u stvaranje multipolarnosti i građenje nezavisnosti, produktivne nezavisnosti u odnosu na zapadne zemlje koje imaju koristi od takvog načina rada tih zapadnih agencija. Prateći ovaj dvodnevni samit, poruka iz Moskve, ja bih rekao, jeste da je sada na zemljama Afrike da one zalegnu za tim zadacima koji su pred njima, a to je dovođenje do kraja procesa dekolonizacije u Africi“, kaže sagovornik Energije Sputnjika.
Korkodelović ističe da zemlje Afrike i dalje trpe mnoge posledice viševekovne kolonijalne vlasti pre svega 7-8 ključnih zemalja Evrope u 19. veku. Posledica ostataka neokolonijalizma jeste i to da su zemlje Evropske unije i dalje najveći trgovinski partner zemalja Afrike, što je i logično posle silnih godina prisustva.
U Moskvi je, međutim, predočeno da će vrlo brzo, sa 27 milijardi dolara kolika je sada trgovinska razmena između Rusije i Afrike, ona skočiti na 50 milijardi dolara. Ono što karakteriše trgovinsku razmenu je da je Rusija bitan partner zbog isporuka žitarica i prehrambenih proizvoda i veštačkog đubriva.
Korkodelović ukazuje na „krivu predstavu o Africi“, odnosno na malo poznat podatak da je 65 odsto zemljišta tog kontinenta obradivo.
Kina je poslednjih godina već uveliko prisutna na afričkom kontinentu, pre svega ulaganjem u infrastrukturu. Trgovinska razmena Kine i Afrike je dostigla 348 milijardi dolara, tek nekoliko milijardi niža od one koju Afrika ima sa Evropom, dok je ona između SAD i Afrike 104 milijarde.
Kina pritom planira direktnije učešće u proizvodnji razvijajući model u kojem infrastruktura, pristup resursima, industrijsko finansiranje i proizvodnja mogu postati komponente jedinstvenog ekonomskog sistema.
Korkodelović podseća da afrička privreda, po oceni Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), u 2026. godini beleži snažnu otpornost i rast koji je iznad globalnog proseka, uprkos složenim međunarodnim okolnostima, inflaciji i geopolitičkim tenzijama. Za razliku od globalnog privrednog rasta procenjenog na 3,1 odsto, MMF smatra da će rast Afrike na kraju godine iznositi 4,3 procenta.
Sagovornik Energije Sputnjika ukazuje da Afrika s pravom ukazuje na to da njena ekonomska snaga nije dobila adekvatnu potvrdu u MMF-u i Svetskoj banci, odnosno mogućnost da na pravi način izrazi svoje potrebe u okviru te dve institucije kroz revizije kojima se godišnje prilagođavaju kvote.
„Osnovna stvar je da položaj afričkih zemalja u okviru Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke bude značajno poboljšan.Kada su osnivane te dve glavne finansijske globalne institucije 1944. u godine u Breton Vudsu, onda su praktično na afričkom kontinentu postojale samo četiri nezavisne države. Naravno, zemlje zapada, razvijene zemlje, opiru se tim nastojanjima da Afrika dobije veću reprezentaciju, da bude više predstavljena u kvotama“, kaže on.
Napominje da u kvotama Međunarodnog monetarnog fond Afrika sada ima 5,5 odsto, a u Svetskoj banci 7,2 odsto, dok zemlje Zapada u obe institucije imaju 60 odsto.
Objašnjavajući zašto je to važno, Korkodelović ističe da SAD imaju kvotu od 17 odsto u MMF-u.
„Za donošenje važnih odluka u Fondu potrebna je podrška 85 odsto onih koji poseduju kvote.To znači da Sjedinjene Američke Države sa svojih 17 odsto uvek mogu da blokiraju nešto što se njima ne sviđa.I zato upravo ovo radi Afrika što radi sa ovom agencijom za kreditni rejting, kako bi negde, u suštini, mogla da podigne svoj status i u MMF-u i Svetskoj banci“, ističe on.
Zbog takvog odnosa dve, kako kaže, okoštale moćne svetske finansijske institucije, BRIKS je pokrenuo Novu razvojnu banku kao pandan Svetskoj banci.
On napominje da Afriku s pravom nazivaju kontinentom budućnosti jer je ne samo drugi kontinent po veličini nego drugi po brojnosti sa oko 1,5 milijardi ljudi. Afrika ima i tu demografsku dividendu, veoma mlado stanovništvo, samo 3,0 odsto stanovništva je starije od 65 godina. Ta mladost koja je sve obrazovanija, koja je budući veliki proizvođač, ali i potrošač dobara je, kako kaže veliki resurs.
Zato i ne čudi što Afrika želi da uzme stvar u svoje ruke, procenjujući da će AfKRA biti važan stub u naporima da izgradi snažniju i otporniju finansijsku arhitekturu i ekonomski suverenitet kontinenta. U tome imaju veliku diplomatsku, političku i u slučaju Kine i ekonomsku podršku, ističe Korkodelović, smatrajući sasvim opravdanim okretanje Afrike ka Istoku.
U Kuvajtu, vrlo razvijenoj i bogatoj zemlji, mi je jedan veoma uspešan poslovni čovek kazao: Mi našoj deci više ne govorimo - Deco, idite na zapad', nego im kažemo - Deco, idite na istok, slikovito je zaključio Korkodelović u Energiji Sputnjika.
