https://lat.sputnikportal.rs/20261106/obrad-kesic-brisel-od-srbije-trazi-potpunu-poslusnost--pritisak-na-novu-vlast-bice-jos-veci--1205320229.html
Obrad Kesić: Brisel od Srbije traži potpunu poslušnost – pritisak na novu vlast biće još veći
Obrad Kesić: Brisel od Srbije traži potpunu poslušnost – pritisak na novu vlast biće još veći
Sputnik Srbija
Evropska unija neće odustati od političkih zahteva prema Srbiji, a od nove vlasti u Beogradu očekivaće se brže i odlučnije ispunjavanje uslova, uključujući... 06.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-06T20:58+0100
2026-11-06T20:58+0100
2026-11-06T20:58+0100
srbija
srbija
srbija – politika
evropska unija (eu)
analize i mišljenja
od četvrtka do četvrtka
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/19/1194096206_0:175:3016:1872_1920x0_80_0_0_8b395e3bd0635ce0f98065314c5f516d.jpg
Ovo je poručio za Sputnjik Obrad Kesić, šef Misije Bosne i Hercegovine pri Evropskoj uniji uz ocenu da bi pritisak mogao da bude čak i snažniji nego prema prethodnoj vlasti.„Sve se svodi na poslušnost“, ocenjuje Kesić govoreći o odnosu Brisela prema državama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji.On objašnjava da su evropski ministri spoljnih poslova nedavno usvojili odluke koje dodatno proširuju očekivanja od zemalja kandidata. Više se, kako navodi, ne očekuje samo usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, već i pridruživanje drugim političkim odlukama Unije.Posebno problematičnim smatra i inicijativu za formiranje evropskog odbrambenog mehanizma, jer bi, prema njegovoj oceni, zemlje kandidati na taj način bile uključene i u svojevrsnu vojnu strukturu EU.„Ako u EU imamo isti uslov koji je nama najavljen, onda se mi ne učlanjujemo samo u ekonomsku zajednicu i jedinstveno tržište, nego sada i u vojni savez“, upozorio je Kesić.Medeni mesec nove vlasti trajaće dva do tri mesecaGovoreći o Srbiji, Kesić ocenjuje da će nova vlast u početku imati određeni period tolerancije, ali da on neće dugo trajati.Prema njegovim rečima, očekivanja Brisela biće veća upravo zato što evropske institucije od nove vlasti očekuju spremnost na brže ustupke.Kesić smatra da će među najvažnijim pitanjima biti odnos Srbije prema sankcijama Rusiji i nastavak pregovora sa Prištinom. Dodaje da će mnogo zavisiti i od ljudi koji budu zauzeli ključne državne funkcije, kao i od njihovih političkih veza i kredibiliteta u evropskim institucijama.Politički kriterijumi umesto reformiOsvrćući se na izveštaje Evropske komisije o napretku zemalja kandidata, Kesić je kritikovao politički pristup Brisela, za koji smatra da često potiskuje objektivnu procenu sprovedenih reformi.Kao primer navodi različite kriterijume prema državama kandidatima, tvrdeći da se pojedinim zemljama napredak priznaje i bez pune primene usvojenih zakona, dok se drugima ne vrednuju ni sprovedene reforme.Posebno je kritikovao odnos Evropske komisije prema Bosni i Hercegovini, navodeći da se u izveštajima zanemaruju potezi visokog predstavnika, uključujući nametanje zakona i intervencije u ustavni poredak.Sve manje slobode i sve veće nezadovoljstvoKesić smatra da je i u samoj Evropskoj uniji sve izraženiji problem nedostatka sloboda i rastućeg nezadovoljstva građana. Kao ključne uzroke navodi rast cena, migracije i deindustrijalizaciju, posebno u Nemačkoj.Govoreći o evropskoj politici prema Rusiji, upozorio je da stalno podizanje tenzija i širenje straha od mogućeg sukoba mogu da imaju suprotan efekat.Dodao je da evropske institucije koriste bezbednosne strahove kako bi opravdale nastavak izdvajanja velikih sredstava za podršku Ukrajini, iako građani sve teže prihvataju ekonomske posledice takve politike.„Teško je ubediti građane da ne treba trošiti sredstva na ratove na Bliskom istoku, a istovremeno zagovarati trošenje istih sredstava za nastavak rata u Ukrajini“, zaključio je Obrad Kesić.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
srbija, srbija – politika, evropska unija (eu), analize i mišljenja, od četvrtka do četvrtka
srbija, srbija – politika, evropska unija (eu), analize i mišljenja, od četvrtka do četvrtka
Obrad Kesić: Brisel od Srbije traži potpunu poslušnost – pritisak na novu vlast biće još veći
Evropska unija neće odustati od političkih zahteva prema Srbiji, a od nove vlasti u Beogradu očekivaće se brže i odlučnije ispunjavanje uslova, uključujući usklađivanje sa spoljnom politikom Brisela, nastavak dijaloga sa Prištinom i odnos prema Rusiji.
Ovo je poručio za Sputnjik Obrad Kesić, šef Misije Bosne i Hercegovine pri Evropskoj uniji uz ocenu da bi pritisak mogao da bude čak i snažniji nego prema prethodnoj vlasti.
„Sve se svodi na poslušnost“, ocenjuje Kesić govoreći o odnosu Brisela prema državama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji.
On objašnjava da su evropski ministri spoljnih poslova nedavno usvojili odluke koje dodatno proširuju očekivanja od zemalja kandidata. Više se, kako navodi, ne očekuje samo usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, već i pridruživanje drugim političkim odlukama Unije.
„Više nije samo dovoljno da se pridružujemo spoljnoj i bezbednosnoj politici Evropske unije. Sada moramo da se pridružimo svakoj politici“, kategoričan je naš sagovornik.
Posebno problematičnim smatra i inicijativu za formiranje evropskog odbrambenog mehanizma, jer bi, prema njegovoj oceni, zemlje kandidati na taj način bile uključene i u svojevrsnu vojnu strukturu EU.
„Ako u EU imamo isti uslov koji je nama najavljen, onda se mi ne učlanjujemo samo u ekonomsku zajednicu i jedinstveno tržište, nego sada i u vojni savez“, upozorio je Kesić.
Medeni mesec nove vlasti trajaće dva do tri meseca
Govoreći o Srbiji, Kesić ocenjuje da će nova vlast u početku imati određeni period tolerancije, ali da on neće dugo trajati.
„Postoji medeni mesec za novu vlast koja se još nije ni formalno formirala. Ali, taj medeni mesec neće trajati šest meseci. Verovatno će trajati maksimalno dva do tri meseca, a onda će se očekivati da nova vlast ispuni uslove koje prethodna nije bila spremna da ispuni“, naveo je Kesić.
Prema njegovim rečima, očekivanja Brisela biće veća upravo zato što evropske institucije od nove vlasti očekuju spremnost na brže ustupke.
Kesić smatra da će među najvažnijim pitanjima biti odnos Srbije prema sankcijama Rusiji i nastavak pregovora sa Prištinom. Dodaje da će mnogo zavisiti i od ljudi koji budu zauzeli ključne državne funkcije, kao i od njihovih političkih veza i kredibiliteta u evropskim institucijama.
Politički kriterijumi umesto reformi
Osvrćući se na izveštaje Evropske komisije o napretku zemalja kandidata, Kesić je kritikovao politički pristup Brisela, za koji smatra da često potiskuje objektivnu procenu sprovedenih reformi.
„Ima dva dela ovih izveštaja. Jedan je tehnički pregled, koji je koristan i meri da li ispunjavamo ono što se očekuje. Ali postoji i drugi element, potpuno politički, koji nije koristan, već je štetan“, ocenio je naš sagovornik.
Kao primer navodi različite kriterijume prema državama kandidatima, tvrdeći da se pojedinim zemljama napredak priznaje i bez pune primene usvojenih zakona, dok se drugima ne vrednuju ni sprovedene reforme.
„Ne može se stalno sve stavljati u kontekst političkih interesa. Ako ispunjavamo tehničke uslove i usklađujemo zakone sa pravnim tekovinama EU, onda ne mogu odjednom da se pojavljuju novi zahtevi koji su potpuno geopolitički ili geostrateški“, rekao je Kesić.
Posebno je kritikovao odnos Evropske komisije prema Bosni i Hercegovini, navodeći da se u izveštajima zanemaruju potezi visokog predstavnika, uključujući nametanje zakona i intervencije u ustavni poredak.
Sve manje slobode i sve veće nezadovoljstvo
Kesić smatra da je i u samoj Evropskoj uniji sve izraženiji problem nedostatka sloboda i rastućeg nezadovoljstva građana. Kao ključne uzroke navodi rast cena, migracije i deindustrijalizaciju, posebno u Nemačkoj.
„Ako pogledate zakone koji se donose na nivou Evropske unije, moramo da postavimo pitanje da li imamo više slobode ili manje slobode u odnosu na pre deset godina. Odgovor mora da bude da imamo manje slobode“, ocenio je on.
Govoreći o evropskoj politici prema Rusiji, upozorio je da stalno podizanje tenzija i širenje straha od mogućeg sukoba mogu da imaju suprotan efekat.
„Postoji opasnost da retorička eskalacija pređe granicu i da dođe do stvarne vojne eskalacije što bi bilo veoma opasno“, upozorio je naš sagovornik.
Dodao je da evropske institucije koriste bezbednosne strahove kako bi opravdale nastavak izdvajanja velikih sredstava za podršku Ukrajini, iako građani sve teže prihvataju ekonomske posledice takve politike.
„Teško je ubediti građane da ne treba trošiti sredstva na ratove na Bliskom istoku, a istovremeno zagovarati trošenje istih sredstava za nastavak rata u Ukrajini“, zaključio je Obrad Kesić.
