https://lat.sputnikportal.rs/20261106/istrazivanje-pokazalo-da-je-ucestalo-dnevno-dremanje-povezano-sa-vecim-rizikom-od-demencije-1205200192.html
Istraživanje pokazalo da je učestalo dnevno dremanje povezano sa većim rizikom od demencije
Istraživanje pokazalo da je učestalo dnevno dremanje povezano sa većim rizikom od demencije
Sputnik Srbija
Učestalo dnevno dremanje kod starijih osoba povezano je sa znatno većim rizikom od razvoja demencije, pokazuje nova studija. Istraživanje ukazuje na to da bi... 06.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-06T21:33+0100
2026-11-06T21:33+0100
2026-11-06T21:33+0100
nauka i tehnologija
društvo
medicina
demencija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/07/1202095140_88:0:1226:640_1920x0_80_0_0_4ebad482bcb8a77df4645c5c78ad872a.jpg
Naučnici, predvođeni psihologom Adamom Spirom sa Univerziteta „Džons Hopkins“, analizirali su podatke 995 osoba starijih od 65 godina, prikupljene tokom dugoročne američke studije o zdravlju i starenju (NHATS).Na početku praćenja nijedan od učesnika nije imao znake demencije. Tokom prosečnog petogodišnjeg perioda, kod 417 učesnika, odnosno 41,9 odsto, razvila se moguća ili verovatna demencija.Nakon što su uzeli u obzir faktore kao što su starost, pol, obrazovanje i različite zdravstvene navike, istraživači su utvrdili da osobe koje dremaju svakog ili gotovo svakog dana imaju 48 odsto višu stopu demencije u poređenju sa onima koje to ne čine.Slično tome, nenamerno dremanje povezano je sa 39 odsto većim rizikom. Analiza, objavljena u časopisu „The Journals of Gerontology: Series A“, pokazala je i da kraći dnevni odmor, u trajanju do 30 minuta, nosi 40 odsto veći rizik od demencije u odnosu na osobe koje ne spavaju tokom dana.Dvosmerna veza i uticaj noćnog odmoraVažno je naglasiti da studija ne dokazuje da dremanje uzrokuje demenciju. Veza je verovatno složenija i mogla bi biti dvosmerna.Drugim rečima, neurološke promene koje slabe kognitivne funkcije mogu istovremeno izazvati i pojačanu pospanost. U tom slučaju, učestalo dremanje nije uzrok, već simptom već postojećih promena u mozgu.Dnevno dremanje često služi kao nadoknada za loš noćni san, ali takođe može da poremeti noćni odmor. Istraživački tim uzeo je u obzir i te faktore. U analizi su prilagodili podatke kako bi isključili uticaj trajanja noćnog sna, dnevne pospanosti i rizika od apneje. Rezultati su pokazali da je veza između čestog, nenamernog i kratkog dremanja i rizika od demencije i dalje ostala statistički značajna.Potencijalni pokazatelj rizikaIako priroda ove veze još nije u potpunosti razjašnjena, naučnici se nadaju da će dalja istraživanja pružiti konkretne odgovore.Ako se povezanost potvrdi, praćenje navika dremanja moglo bi postati koristan alat u prevenciji demencije.„Ako budući dokazi potvrde uzročnu vezu, dnevno dremanje moglo bi postati još jedan promenljivi faktor rizika u primarnoj prevenciji demencije kod starijih osoba. Čak i ako veza nije uzročna, navike dremanja mogu poslužiti kao koristan pokazatelj budućeg rizika od demencije. To bi pomoglo u usmeravanju preventivnih studija na grupe sa visokim rizikom“, zaključuju autori rada, a prenosi Sajens Alert.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, medicina, demencija
društvo, medicina, demencija
Istraživanje pokazalo da je učestalo dnevno dremanje povezano sa većim rizikom od demencije
Učestalo dnevno dremanje kod starijih osoba povezano je sa znatno većim rizikom od razvoja demencije, pokazuje nova studija. Istraživanje ukazuje na to da bi navika popodnevnog spavanja mogla biti rani pokazatelj slabljenja kognitivnih funkcija, a ne samo bezazlena navika.
Naučnici, predvođeni psihologom Adamom Spirom sa Univerziteta „Džons Hopkins“, analizirali su podatke 995 osoba starijih od 65 godina, prikupljene tokom dugoročne američke studije o zdravlju i starenju (NHATS).
Na početku praćenja nijedan od učesnika nije imao znake demencije. Tokom prosečnog petogodišnjeg perioda, kod 417 učesnika, odnosno 41,9 odsto, razvila se moguća ili verovatna demencija.
Nakon što su uzeli u obzir faktore kao što su starost, pol, obrazovanje i različite zdravstvene navike, istraživači su utvrdili da osobe koje dremaju svakog ili gotovo svakog dana imaju 48 odsto višu stopu demencije u poređenju sa onima koje to ne čine.
Slično tome, nenamerno dremanje povezano je sa 39 odsto većim rizikom. Analiza,
objavljena u časopisu
„The Journals of Gerontology: Series A“, pokazala je i da kraći dnevni odmor, u trajanju do 30 minuta, nosi 40 odsto veći rizik od demencije u odnosu na osobe koje ne spavaju tokom dana.
Dvosmerna veza i uticaj noćnog odmora
Važno je naglasiti da studija ne dokazuje da dremanje uzrokuje demenciju. Veza je verovatno složenija i mogla bi biti dvosmerna.
„Učestalije dremanje moglo bi biti pokazatelj promena u mozgu, a ne nužno njihov uzrok koji dovodi do demencije“, kaže Spira.
Drugim rečima, neurološke promene koje slabe kognitivne funkcije mogu istovremeno izazvati i pojačanu pospanost. U tom slučaju, učestalo dremanje nije uzrok, već simptom već postojećih promena u mozgu.
Dnevno dremanje često služi kao nadoknada za loš noćni san, ali takođe može da poremeti noćni odmor. Istraživački tim uzeo je u obzir i te faktore. U analizi su prilagodili podatke kako bi isključili uticaj trajanja noćnog sna, dnevne pospanosti i rizika od apneje. Rezultati su pokazali da je veza između čestog, nenamernog i kratkog dremanja i rizika od demencije i dalje ostala statistički značajna.
Potencijalni pokazatelj rizika
Iako priroda ove veze još nije u potpunosti razjašnjena, naučnici se nadaju da će dalja istraživanja pružiti konkretne odgovore.
Ako se povezanost potvrdi, praćenje navika dremanja moglo bi postati koristan alat u prevenciji demencije.
„Ako budući dokazi potvrde uzročnu vezu, dnevno dremanje moglo bi postati još jedan promenljivi faktor rizika u primarnoj prevenciji demencije kod starijih osoba. Čak i ako veza nije uzročna, navike dremanja mogu poslužiti kao koristan pokazatelj budućeg rizika od demencije. To bi pomoglo u usmeravanju preventivnih studija na grupe sa visokim rizikom“, zaključuju autori rada, a
prenosi Sajens Alert.
