Hoće li trasa do mira u Ukrajini biti jasnija posle Abu Dabija /video/
© Sputnik / Kirill Zykov
/ Pratite nas
Predstojeći sastanak predstavnika Rusije, SAD i Ukrajine u Abu Dabiju, a nakon toga i susret lidera tri vodeće svetske sile u Kini ulivaju blagi optimizam da će se prepoznati trase rešavanja ukrajinskog sukoba, ali put do toga neće biti ni lak, ni brz, ocena je sagovornika Sputnjika profesora Mitra Kovača i politikologa Nikole Perišića.
Trilateralni razgovori o rešavanju ukrajinskog pitanja biće održani 10-11. novembra, dok se sastanak lidera Rusije, SAD i Kine očekuje nedelju dana kasnije na marginama samita APEK-a u kineskom Ženšenu.
Moguće je, kaže Perišić, da će se kroz te susrete krenuti ka diplomatskom traženju rešenja za Ukrajinu ali mnogo je otvorenih pitanja u tom mirovnom procesu pa će to verovatno sporo ići.
“Takođe, postoje različiti interesi koje imaju i Rusija i Ukrajina u ovom trenutku, ali i SAD koje će isto pokušati da profitiraju iz svega toga, tako da je dosta zainteresovanih strana što usložnjava sam pregovarački proces”, obrazlaže politikolog u emisiji Svet sa Sputnjikom.
Evropa najveća kočnica
Kovač kao najveću kočnicu u smirivanju rata vidi Evropu koja, iako nije niti će biti za pregovaračkim stolom, kako kaže, pothranjuje maksimalističke zahteve šefa kijevskog režima Vladimira Zelenskog.
“Ako Zelenski bude insistirao na suverenitetu i teritorijalnoj celokupnosti Ukrajine, onda ne znam o čemu mogu da razgovaraju”, primećuje Kovač, podsećajući da je ruska strana i pre govorila da Zelenski nije kredibilan pregovarač niti je sposoban na dogovor a da zbog isteka predsedničkog mandata nema ni legitimitet naroda.
Ako i pregovori u Abu Dabiju krenu dobro, po mišljenju Kovača, puno je koraka koji se još moraju napraviti da bi došlo do nekog stabilnog mirovnog rešenja.
Štaviše, dodaje on, čak i da se dođe do mira na prostoru Ukrajine, ako Britanija, Francuska i Nemačka, odnosno evropski deo NATO-a budu i dalje imale dominantan uticaj u Ukrajini, male su šanse da taj mir bude dugovečan.
“Na sceni u Briselu i u vodećim evropskim zemljama je globalistička elita i ta njihova početna strategija još pre izbijanja ukrajinske krize ostala je živa i dan danas i oni je pothranjuju pre svega pod spoljnim uticajem Velike Britanije koja iako nije u EU preko svoje diplomatske moći utiče na procese u briselskoj administraciji, ali takođe preko mehanizama NATO pakta što se tiče evropskih članica.”
Perišić podseća da je iz Rusije poručeno predstavnicima Evrope da u Abu Dabi mogu da dođu ako kupe kartu ali da svakako neće prisustvovati trojnom sastanku.
“Naravno da Evropa želi da bude za stolom ravnopravna i da se i njen glas čuje ali jasna je pozicija i stav Rusije prema tome. A i američki državni sekretar Marko Rubio i drugi američki zvaničnici su govorili da se Evropa može naći u tim mirovnim procesima tek kad SAD procene da je vreme za to. Time se nedvosmisleno pokazuje koliko je srozan položaj i imidž Evrope u ovom trenutku i da ona nema nikakav diplomatski uticaj na bilo šta što se dešava i na evropskom kontinentu, a da ne govorimo šire.”
Perišić nema dileme da je Evropa najveći gubitnik ukrajinske krize jer je, kako kaže, mislila da kroz pomoć Ukrajini može da ostvari cilj strateškog poraza Rusije a sad kad je jasno da to nije moguće pokušava da nađe alternativno rešenje i sve se više zakopava, ne shvatajući da u stvari to samo produžava agoniju i da to dugoročno šteti njoj samoj .
“Ostaje da se nadamo da će se pronaći neka mudra glava u čitavoj strukturi Evropske unije i najvećih država na Zapadu da pristupi situaciji na racionalni način, a ne kroz histeriju.”
Garant mira mogu biti samo Amerika i Rusija uz podršku Kine
Kovač konstatuje da je, s druge strane, američka administracija pod Trampom na vreme informisana od Pentagona da nema pozitivnog ishoda rata u Ukrajini uz masovno učešće Amerike u smislu finansija i vojne moći, da je to samo može odvući u duboko saplitanje u glib Evrope gde bi i američka teritorija postala manje bezbedna.
“Dobro je to Tramp prepoznao i polako se distancirao i nametnuo strategiju da će oni Evropljanima prodavati oružje, davati usluge obaveštajnog i izviđačkog sektora, ali da vojno neće delovati. Evropljani ne mogu da razumeju takvu poziciju Amerike i sve se nadaju da će pre ili kasnije ona promeniti strategiju, vratiti se u staro okrilje i biti predvodnica evropskih država u tom pohodu na istok. Dugo se pripremao taj scenarij razbijanja Rusije na više država i oni ne žele da odustanu od toga, misle da je to budućnost Evrope… Nije od juče ni od ukrajinske krize to postalo mantra političkih elita u Briselu i Evropi, nego je to dugo pripreman scenario koji je pothranjivala i demokratska Amerika”, objašnjava naš sagovornik, dodajući da je Rusija na vreme upozorila Evropu i njene vodeće zemlje da taj rat sigurno ne bi ostao u konvencionalnim okvirima.
Perišić naglašava da u tom kontekstu sastanak u Abu Dabiju dobija na značaju jer je važno da se pregovori pomere sa mrtve tačke.
„Najvažnije je da se razgovara i da se ide ka nekom rešenju, ali definitivno da će SAD biti te koje će verovatno u dogovoru i sa Rusijom i sa Kinom kreirati sam mirovni sporazum, da se tu Ukrajina u stvari verovatno najmanje pita od svih pomenutih aktera. Tako da je važno da dođe do neke vrste sporazuma u najkraćem periodu kako bi svi ovi samiti koji će biti do kraja godine omogućili velikim silama da dodatno kreiraju određena rešenja. Kada govorimo o odnosu najvažnijih velikih igrača, bez obzira što je tema Ukrajine jako važna, oni će verovatno pričati i o drugim globalnim tokovima i vrlo lako će se možda dogovarati nova geopolitička raspodela“, veruje politikolog.
Kovač zaključuje da garant mira u Ukrajini, ukoliko do njega dođe u skorije vreme, može biti samo Amerika i Rusija uz podršku Kine.
