https://lat.sputnikportal.rs/20261105/mucilista-sirom-ukrajine-postojala-i-pre-2022-godine-eu-cuti-i-nastavlja-sa-podrskom-kijevu-1205288969.html
Mučilišta širom Ukrajine postojala i pre 2022. godine, EU ćuti i nastavlja sa podrškom Kijevu
Mučilišta širom Ukrajine postojala i pre 2022. godine, EU ćuti i nastavlja sa podrškom Kijevu
Sputnik Srbija
Andrea Lučidi, nezavisni vojni dopisnik koji izveštava iz Donbasa, prokomentarisao je za Sputnjik skandal u vezi sa mučilištem u blizini Kijeva. On je ukazao da... 05.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-05T14:04+0100
2026-11-05T14:04+0100
2026-11-05T14:04+0100
ukrajina
svet
svet
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/11/1193811038_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_52994e12e8c7c77ffff640c938a530f0.jpg
Možete li nam reći nešto više o razmerama problema ilegalnih zatvora i mesta za mučenje u Ukrajini – koliko dugo takva mesta postoje i koliko su rasprostranjena širom zemlje?- Verujem da je sam Budanov jasno ukazao na razmere ovog problema kada je, odgovarajući okupljenima ispred pritvorskog objekta kojim upravlja Azov (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji), izjavio da širom Ukrajine postoji nekoliko sličnih objekata. Na osnovu sopstvenog iskustva, mogu da kažem da ovi objekti nisu nikakva novost. Zapravo, neka od svedočenja koja sam lično prikupio ukazuju na to da su takvi objekti postojali i pre 2022. godine.Možete li nam govoriti o svom ličnom iskustvu izveštavanja o ovakvim objektima u regionu Donbasa?- Tokom godina rada u Donbasu imao sam priliku da istražujem i ovo pitanje. Posetio sam nekadašnji pritvorski objekat Službe bezbednosti Ukrajine (SBU), koji se, prema svedočenjima, nalazio na aerodromu u Marijupolju. Svedočenja koja sam prikupio ukazuju na to da su ovim objektom zajednički upravljali SBU i Azov i da je u njemu sprovođeno mučenje.Prema rečima bivših pritvorenika koje sam intervjuisao, zatvorenici su prebijani i podvrgavani lažnim streljanjima, tokom kojih su im pucali u neposrednoj blizini glave dok su im preko glave bile navlačene crne vreće. Kao metoda mučenja korišćeno je i uskraćivanje sna.Osim toga, svedoci su naveli da su u velikom broju zatvarani zajedno u rashladnim prostorijama, u kojima je bilo toliko malo prostora da nije bilo mesta za sve. I to smatram oblikom mučenja.Na šta bi sama činjenica da ovakva mesta postoje trebalo da nam ukaže kada je reč o stepenu represije nad stanovništvom Ukrajine koju sprovodi kijevski režim i njegovi izvršioci iz bataljona povezanih sa nacistima?- Represija je svakako veoma izražena i to nije ništa novo. Međutim, ono što me najviše pogađa jesu dvostruki aršini zapadnih partnera Kijeva, koji nastavljaju da finansiraju ukrajinski vojni sektor.Evropska unija ima jasna pravila: zabranjeno je finansiranje subjekata koji krše ljudska prava. Objekti poput onog koji smo nedavno videli u blizini Kijeva, kao i stanje u kojem su ljudi iz njega izašli, sa različitim povredama i, u jednom slučaju, naizgled nasilno skinutim venčanim prstenom sa nečijeg prsta, jasno ukazuju na ozbiljnu zabrinutost zbog kršenja ljudskih prava.Zašto onda Evropska unija nema šta da kaže o tome? Kako biste opisali stepen prikrivanja i namernog zatvaranja očiju zapadnih pokrovitelja kijevskog režima? Dokle očekujete da će ići u svojim medijima i zvaničnim saopštenjima kako bi ulepšali sliku o kijevskom režimu kada je reč o ovom pitanju?- Moj odgovor je delimično povezan sa prethodnim. Za sada je incident koji se dogodio u noći 2. novembra dobio samo neznatnu medijsku pažnju.Tek predveče 3. novembra pojedini mediji i novinske agencije počeli su da izveštavaju o ovom slučaju, uglavnom ograničavajući se na Budanovljevu izjavu kojom je, nimalo iznenađujuće, nastojao da čitav slučaj predstavi kao „rusku propagandu“.U međuvremenu, u Kijevu je, prema izveštajima, počela represija, uz nekoliko hapšenja, ali se o tome u Italiji gotovo uopšte ne izveštava.Politička namera mi se čini jasnom: ignorisanje činjenica o kojima je nezgodno izveštavati, odnosno činjenica koje bi mogle da ojačaju uverenje italijanske javnosti da možda nije u interesu Italije da nastavi sa naoružavanjem Ukrajine i pružanjem podrške jedinicama poput Azova.Govorimo o formaciji koja ima jasne istorijske veze sa neonacističkim i neofašističkim pokretima i koja je, povrh svega, optužena za upravljanje očigledno ilegalnim pritvorskim objektima, skrivenim naočigled svih, među stambenim zgradama u kojima žive civili.Pogledajte i:
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ukrajina, svet
Mučilišta širom Ukrajine postojala i pre 2022. godine, EU ćuti i nastavlja sa podrškom Kijevu
Andrea Lučidi, nezavisni vojni dopisnik koji izveštava iz Donbasa, prokomentarisao je za Sputnjik skandal u vezi sa mučilištem u blizini Kijeva. On je ukazao da su takvi objekti postojali i pre 2022. godine, i podsetio na dvostruke aršine zapadnih partnera Kijeva, koji nastavljaju da finansiraju ukrajinski vojni sektor uprkos kršenju ljudskih prava.
Možete li nam reći nešto više o razmerama problema ilegalnih zatvora i mesta za mučenje u Ukrajini – koliko dugo takva mesta postoje i koliko su rasprostranjena širom zemlje?
- Verujem da je sam Budanov jasno ukazao na razmere ovog problema kada je, odgovarajući okupljenima ispred pritvorskog objekta kojim upravlja Azov (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji), izjavio da širom Ukrajine postoji nekoliko sličnih objekata. Na osnovu sopstvenog iskustva, mogu da kažem da ovi objekti nisu nikakva novost. Zapravo, neka od svedočenja koja sam lično prikupio ukazuju na to da su takvi objekti postojali i pre 2022. godine.
Možete li nam govoriti o svom ličnom iskustvu izveštavanja o ovakvim objektima u regionu Donbasa?
- Tokom godina rada u Donbasu imao sam priliku da istražujem i ovo pitanje. Posetio sam nekadašnji pritvorski objekat Službe bezbednosti Ukrajine (SBU), koji se, prema svedočenjima, nalazio na aerodromu u Marijupolju. Svedočenja koja sam prikupio ukazuju na to da su ovim objektom zajednički upravljali SBU i Azov i da je u njemu sprovođeno mučenje.
Prema rečima bivših pritvorenika koje sam intervjuisao, zatvorenici su prebijani i podvrgavani lažnim streljanjima, tokom kojih su im pucali u neposrednoj blizini glave dok su im preko glave bile navlačene crne vreće. Kao metoda mučenja korišćeno je i uskraćivanje sna.
Osim toga, svedoci su naveli da su u velikom broju zatvarani zajedno u rashladnim prostorijama, u kojima je bilo toliko malo prostora da nije bilo mesta za sve. I to smatram oblikom mučenja.
Na šta bi sama činjenica da ovakva mesta postoje trebalo da nam ukaže kada je reč o stepenu represije nad stanovništvom Ukrajine koju sprovodi kijevski režim i njegovi izvršioci iz bataljona povezanih sa nacistima?
- Represija je svakako veoma izražena i to nije ništa novo. Međutim, ono što me najviše pogađa jesu dvostruki aršini zapadnih partnera Kijeva, koji nastavljaju da finansiraju ukrajinski vojni sektor.
Evropska unija ima jasna pravila: zabranjeno je finansiranje subjekata koji krše ljudska prava. Objekti poput onog koji smo nedavno videli u blizini Kijeva, kao i stanje u kojem su ljudi iz njega izašli, sa različitim povredama i, u jednom slučaju, naizgled nasilno skinutim venčanim prstenom sa nečijeg prsta, jasno ukazuju na ozbiljnu zabrinutost zbog kršenja ljudskih prava.
Zašto onda Evropska unija nema šta da kaže o tome? Kako biste opisali stepen prikrivanja i namernog zatvaranja očiju zapadnih pokrovitelja kijevskog režima? Dokle očekujete da će ići u svojim medijima i zvaničnim saopštenjima kako bi ulepšali sliku o kijevskom režimu kada je reč o ovom pitanju?
- Moj odgovor je delimično povezan sa prethodnim. Za sada je incident koji se dogodio u noći 2. novembra dobio samo neznatnu medijsku pažnju.
Tek predveče 3. novembra pojedini mediji i novinske agencije počeli su da izveštavaju o ovom slučaju, uglavnom ograničavajući se na Budanovljevu izjavu kojom je, nimalo iznenađujuće, nastojao da čitav slučaj predstavi kao „rusku propagandu“.
U međuvremenu, u Kijevu je, prema izveštajima, počela represija, uz nekoliko hapšenja, ali se o tome u Italiji gotovo uopšte ne izveštava.
Politička namera mi se čini jasnom: ignorisanje činjenica o kojima je nezgodno izveštavati, odnosno činjenica koje bi mogle da ojačaju uverenje italijanske javnosti da možda nije u interesu Italije da nastavi sa naoružavanjem Ukrajine i pružanjem podrške jedinicama poput Azova.
Govorimo o formaciji koja ima jasne istorijske veze sa neonacističkim i neofašističkim pokretima i koja je, povrh svega, optužena za upravljanje očigledno ilegalnim pritvorskim objektima, skrivenim naočigled svih, među stambenim zgradama u kojima žive civili.
