https://lat.sputnikportal.rs/20261105/kristijano-ronaldo-reprezentacija-portugalija-sport-fudbal-1205284989.html
Ronaldo objavio kraj!
Ronaldo objavio kraj!
Sputnik Srbija
Kristijano Ronaldo, proslavljeni portugalski fudbaler, objavio je da je zvanično završio reprezentativnu karijeru. 05.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-05T12:00+0100
2026-11-05T12:00+0100
2026-11-05T12:10+0100
sport
kristijano ronaldo
sport
tenis
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/0a/1204297753_0:10:3072:1738_1920x0_80_0_0_e1d79dc7419531eb142d5b433dd07450.jpg
Posle svađe sa Žoržom Žezusom, selektorom Portugalije, čekao se nastavak sage između Kristijana Ronalda i nacionalnog tima, a sada se oglasio i sam Portugalac koji je zvanično objavio kraj.U dresu reprezentacije Portugalije Ronaldo je debitovao pre 23 godine i do danas je odigrao 234 utakmice na kojima je postigao 146 golova.Sa nacionalnim timom osvojio je Evropsko prvenstvo 2016. godine kao i dva trofeja u Ligi nacija.Do razdora je došlo posle utakmice sa Norveškom u okviru Lige nacija. Taj meč pokrenuo je buru jer je to bio prvi put posle 18 godina da Ronaldo na jednom meču u dresu Portugalije ne odigra ni minut.Kristijano je bio toliko ljut da je napustio kamp, a zbog toga je protiv njega bio pokrenut i disciplinski postupak. Fudbalski savez Portugalije kaznio je kapitena sa (za njega) simboličnih 255 evra, ali je uz to dobio suspenziju u nacionalnom timu od 30 dana.Međutim, očekivalo se da se po isteku suspenzije Ronaldo vrati na teren u novembarskim mečevima Lige nacija, ali do toga očigledno neće doći.Prenosimo Ronaldovu emotivnu objavu:„Dragi Portugalci, došao je dan da vratim dres naše reprezentacije sa brojem 7. Nikada nisam smatrao da taj dres pripada isključivo meni. Ali pune 23 godine imao sam privilegiju i odgovornost da ga nosim, branim njegove boje i predstavljam ga na stadionima širom sveta. Danas je došlo vreme da ga prepustim budućim generacijama. Odluka nije bila laka, jer neke odluke ne donosimo samo glavom. Donosimo ih i srcem.Završavam putovanje koje je počelo u avgustu 2003. godine i zauvek promenilo moj život. Kada se osvrnem i pomislim na sve što sam doživeo u reprezentaciji, ne vidim samo utakmice, golove, rekorde i trofeje. Vidim ljude. Vidim naše iseljenike koji su tokom tih 90 minuta osećali da im je Portugal makar malo bliži. Vidim milione Portugalaca koje nikada nisam lično upoznao, ali koji su bili deo mog života. Jer, na kraju krajeva, fudbal je mnogo više od igre. Fudbal su ljudi.Tokom cele reprezentativne karijere trudio sam se da pomeram sopstvene granice. Želeo sam da pobeđujem, želeo sam da budem najbolji, želeo sam da ispišem istoriju. Uvek sam bio zahtevan prema sebi. Uvek sam želeo više, uvek sam verovao da možemo da odemo korak dalje. I dao sam sve što sam imao za ovaj dres.Bilo je savršenih popodneva i večeri, pobeda koje nikada neću zaboraviti, ali i poraza kojih mi je i danas teško da se prisetim. I ja sam grešio, i ja sam patio. Bilo je trenutaka kada nisam uspevao da pružim Portugalcima ono što su toliko želeli. Ali nikada nisam odustajao. I, što je najvažnije, nikada nisam prestao da osećam ponos što predstavljam Portugal.Tokom svih ovih godina naučio sam nekoliko veoma jednostavnih stvari. Golovi se vremenom zaboravljaju, trofeji ostaju u muzejima, a rekordi se pre ili kasnije obaraju. Ali postoji nešto što vreme nikada ne može da izbriše: mesto koje zauzimamo u srcima ljudi. Ako sam vas ikada usrećio, ako vas je neki moj gol naveo da zagrlite nekoga, da makar na trenutak zaboravite na probleme ili osetite ponos zbog naše zemlje, onda je sve vredelo. Jer i to znači biti Portugalac. Zajedno patimo, zajedno ustajemo i zajedno ponovo počinjemo da verujemo.Portugalu će uvek biti potrebni mladi ljudi koji sanjaju, igrači koji nikada ne odustaju i nove generacije koje veruju da je moguće stići tamo gde niko pre njih nije stigao. Jer zemlja koja nastavlja da stvara nove heroje jeste zemlja koja nikada ne prestaje da veruje u sebe.Svojim saigračima želim da uputim posebne reči. Hvala vam za svaki sprint, svaki zagrljaj, svaku raspravu, za svaku tišinu pre izlaska na teren. Za svaku pobedu koju smo zajedno slavili i svaki poraz koji nas je učinio jačima. Imao sam privilegiju da budem vaš kapiten, ali nijedan kapiten ne korača sam. I vi ste deo moje priče.Svim selektorima, trenerima, rukovodiocima, lekarima, fizioterapeutima, ekonomima, članovima stručnih štabova i mnogim drugim ljudima koji su tokom svih ovih godina radili sa mnom, od srca hvala. Mnogi od vas nikada nisu bili na fotografijama, ali bez vas nijedna od tih fotografija ne bi bila moguća.Mojoj porodici, hvala što ste delili ovaj san sa mnom. Hvala što ste razumeli moja odsustva, odricanja i sve one trenutke kada je reprezentacija morala da zauzme vreme i prostor koji su pripadali i vama. Ako sam stigao dovde, to je zato što smo sve vreme bili zajedno, ruku pod ruku.A portugalskom narodu, svim Portugalcima rasutim širom sveta, želim da kažem još nešto. Postoji jedna slika koju ću zauvek nositi u sebi: trenutak kada počne da se intonira državna himna. Pogledam oko sebe, vidim svoje saigrače, pogledam tribine i vidim decu, majke, očeve, bake i deke. Vidim Portugalce koji su doputovali iz najudaljenijih krajeva sveta samo da bi bili tamo. I tokom tih nekoliko minuta sve naše razlike nestaju. Nema klubova, nema različitih boja, nema društvenih slojeva, nema profesija, nema podela u mišljenjima.Postoji samo jedna ljubav: Portugal. Taj osećaj nosiću sa sobom do kraja života. Danas se završava moj put na terenu u dresu reprezentacije. Odlazim uzdignute glave, ponosan na sve što sam prošao i svestan da sam Portugalu dao sve što sam imao. Ali nikada neću prestati da budem jedan od vas. Nastaviću da patim, da se radujem, da proživljavam sve emocije i da iz sveg srca slavim svaku pobedu Portugala. Ceo život sam radio na tome da postanem najbolji fudbaler na svetu. Danas shvatam da je moja najveća pobeda bila to što sam zaslužio pravo da predstavljam najbolju zemlju na svetu.Hvala vam za ove 23 godine. Hvala što ste verovali u mene. Hvala što ste mi omogućili da živim san koji je počeo dok sam bio samo dečak na Madeiri, koji je trčao za loptom. Dres sa brojem 7 zauvek će ostati deo mene, a ponos što sam ga nosio niko mi nikada neće oduzeti. Portugal će zauvek biti deo mene. Zbogom Kristijano Ronaldo“, rekao je u emotivnoj objavi Portugalac.
https://lat.sputnikportal.rs/20261105/albert-rijera-crvena-zvezda-inter-eskalades-trece-kolo-liga-konferencija-sport-fudbal-1205269487.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kristijano ronaldo, sport, tenis
kristijano ronaldo, sport, tenis
Ronaldo objavio kraj!
12:00 05.11.2026 (Osveženo: 12:10 05.11.2026) Kristijano Ronaldo, proslavljeni portugalski fudbaler, objavio je da je zvanično završio reprezentativnu karijeru.
Posle svađe sa Žoržom Žezusom, selektorom Portugalije, čekao se nastavak sage između Kristijana Ronalda i nacionalnog tima, a sada se oglasio i sam Portugalac koji je zvanično objavio kraj.
U dresu reprezentacije Portugalije Ronaldo je debitovao pre 23 godine i do danas je odigrao 234 utakmice na kojima je postigao 146 golova.
Sa nacionalnim timom osvojio je Evropsko prvenstvo 2016. godine kao i dva trofeja u Ligi nacija.
Do razdora je došlo posle utakmice sa Norveškom u okviru Lige nacija. Taj meč pokrenuo je buru jer je to bio prvi put posle 18 godina da Ronaldo na jednom meču u dresu Portugalije ne odigra ni minut.
Kristijano je bio toliko ljut da je napustio kamp, a zbog toga je protiv njega bio pokrenut i disciplinski postupak. Fudbalski savez Portugalije kaznio je kapitena sa (za njega) simboličnih 255 evra, ali je uz to dobio suspenziju u nacionalnom timu od 30 dana.
Međutim, očekivalo se da se po isteku suspenzije Ronaldo vrati na teren u novembarskim mečevima Lige nacija, ali do toga očigledno neće doći.
Prenosimo Ronaldovu emotivnu objavu:
„Dragi Portugalci, došao je dan da vratim dres naše reprezentacije sa brojem 7. Nikada nisam smatrao da taj dres pripada isključivo meni. Ali pune 23 godine imao sam privilegiju i odgovornost da ga nosim, branim njegove boje i predstavljam ga na stadionima širom sveta. Danas je došlo vreme da ga prepustim budućim generacijama. Odluka nije bila laka, jer neke odluke ne donosimo samo glavom. Donosimo ih i srcem.
Završavam putovanje koje je počelo u avgustu 2003. godine i zauvek promenilo moj život. Kada se osvrnem i pomislim na sve što sam doživeo u reprezentaciji, ne vidim samo utakmice, golove, rekorde i trofeje. Vidim ljude. Vidim naše iseljenike koji su tokom tih 90 minuta osećali da im je Portugal makar malo bliži. Vidim milione Portugalaca koje nikada nisam lično upoznao, ali koji su bili deo mog života. Jer, na kraju krajeva, fudbal je mnogo više od igre. Fudbal su ljudi.
Tokom cele reprezentativne karijere trudio sam se da pomeram sopstvene granice. Želeo sam da pobeđujem, želeo sam da budem najbolji, želeo sam da ispišem istoriju. Uvek sam bio zahtevan prema sebi. Uvek sam želeo više, uvek sam verovao da možemo da odemo korak dalje. I dao sam sve što sam imao za ovaj dres.
Bilo je savršenih popodneva i večeri, pobeda koje nikada neću zaboraviti, ali i poraza kojih mi je i danas teško da se prisetim. I ja sam grešio, i ja sam patio. Bilo je trenutaka kada nisam uspevao da pružim Portugalcima ono što su toliko želeli. Ali nikada nisam odustajao. I, što je najvažnije, nikada nisam prestao da osećam ponos što predstavljam Portugal.
Tokom svih ovih godina naučio sam nekoliko veoma jednostavnih stvari. Golovi se vremenom zaboravljaju, trofeji ostaju u muzejima, a rekordi se pre ili kasnije obaraju. Ali postoji nešto što vreme nikada ne može da izbriše: mesto koje zauzimamo u srcima ljudi. Ako sam vas ikada usrećio, ako vas je neki moj gol naveo da zagrlite nekoga, da makar na trenutak zaboravite na probleme ili osetite ponos zbog naše zemlje, onda je sve vredelo. Jer i to znači biti Portugalac. Zajedno patimo, zajedno ustajemo i zajedno ponovo počinjemo da verujemo.
Portugalu će uvek biti potrebni mladi ljudi koji sanjaju, igrači koji nikada ne odustaju i nove generacije koje veruju da je moguće stići tamo gde niko pre njih nije stigao. Jer zemlja koja nastavlja da stvara nove heroje jeste zemlja koja nikada ne prestaje da veruje u sebe.
Svojim saigračima želim da uputim posebne reči. Hvala vam za svaki sprint, svaki zagrljaj, svaku raspravu, za svaku tišinu pre izlaska na teren. Za svaku pobedu koju smo zajedno slavili i svaki poraz koji nas je učinio jačima. Imao sam privilegiju da budem vaš kapiten, ali nijedan kapiten ne korača sam. I vi ste deo moje priče.
Svim selektorima, trenerima, rukovodiocima, lekarima, fizioterapeutima, ekonomima, članovima stručnih štabova i mnogim drugim ljudima koji su tokom svih ovih godina radili sa mnom, od srca hvala. Mnogi od vas nikada nisu bili na fotografijama, ali bez vas nijedna od tih fotografija ne bi bila moguća.
Mojoj porodici, hvala što ste delili ovaj san sa mnom. Hvala što ste razumeli moja odsustva, odricanja i sve one trenutke kada je reprezentacija morala da zauzme vreme i prostor koji su pripadali i vama. Ako sam stigao dovde, to je zato što smo sve vreme bili zajedno, ruku pod ruku.
A portugalskom narodu, svim Portugalcima rasutim širom sveta, želim da kažem još nešto. Postoji jedna slika koju ću zauvek nositi u sebi: trenutak kada počne da se intonira državna himna. Pogledam oko sebe, vidim svoje saigrače, pogledam tribine i vidim decu, majke, očeve, bake i deke. Vidim Portugalce koji su doputovali iz najudaljenijih krajeva sveta samo da bi bili tamo. I tokom tih nekoliko minuta sve naše razlike nestaju. Nema klubova, nema različitih boja, nema društvenih slojeva, nema profesija, nema podela u mišljenjima.
Postoji samo jedna ljubav: Portugal. Taj osećaj nosiću sa sobom do kraja života. Danas se završava moj put na terenu u dresu reprezentacije. Odlazim uzdignute glave, ponosan na sve što sam prošao i svestan da sam Portugalu dao sve što sam imao. Ali nikada neću prestati da budem jedan od vas. Nastaviću da patim, da se radujem, da proživljavam sve emocije i da iz sveg srca slavim svaku pobedu Portugala. Ceo život sam radio na tome da postanem najbolji fudbaler na svetu. Danas shvatam da je moja najveća pobeda bila to što sam zaslužio pravo da predstavljam najbolju zemlju na svetu.
Hvala vam za ove 23 godine. Hvala što ste verovali u mene. Hvala što ste mi omogućili da živim san koji je počeo dok sam bio samo dečak na Madeiri, koji je trčao za loptom. Dres sa brojem 7 zauvek će ostati deo mene, a ponos što sam ga nosio niko mi nikada neće oduzeti. Portugal će zauvek biti deo mene. Zbogom Kristijano Ronaldo“, rekao je u emotivnoj objavi Portugalac.
