Kako će se izborni fijasko Trampa odraziti na Republiku Srpsku
© AP Photo / Pablo Martinez Monsivais
Pratite nas
Pobeda demokrata na međuizborima neće automatski ugroziti položaj Republike Srpske u Vašingtonu, jer Tramp neće lako odustati od već započetog političkog kursa. Ipak, Banjaluka mora da računa na pojačanu pažnju demokrata i da gradi odnose sa obe američke političke strane.
Poseta Milorada Dodika Sjedinjenim Američkim Državama odvija se u trenutku kada se menja odnos snaga u Kongresu, pa razgovori sa republikanskim senatorima i kongresmenima dobijaju dodatnu političku težinu.
Za Banjaluku je, međutim, važno i pitanje kako da izgradi odnose koji neće zavisiti samo od republikanske administracije. Profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banjaluci, dr Miloš Šolaja smatra da za takvu politiku postoje mogućnosti, ali i određena ograničenja.
Vašington za Srpsku vežu interesi
Jedan od razloga zbog kojih Šolaja ne očekuje promenu Trampovog odnosa prema Republici Srpskoj jesu interesi pojedinaca iz predsednikovog okruženja.
„Spoljnu politiku vodi američki predsednik i on je vodi kao šef izvršne vlasti. U tom smislu, on neće prema Republici Srpskoj ništa menjati, pogotovo što je to onaj deo spoljne politike u kojem određene individue koje ga okružuju imaju neke biznis-interese, tu su i energetski interesi, oko gasovoda, Južne interkonekcije i drugih stvari u celoj Bosni i Hercegovini“, kaže Šolaja.
To, međutim, ne znači da će Kongres ostati po strani. Demokratska većina može da otvori prostor za intenzivnije bavljenje Balkanom i da od administracije zahteva veću pažnju prema potezima Banjaluke, dodaje on.
Od sankcija nema ništa
Posebno pitanje predstavlja status sankcija prema Dodiku i drugim predstavnicima Republike Srpske. Njihova suspenzija ostavlja mogućnost da demokrate ponovo pokrenu tu temu i pokušaju da izvrše pritisak na administraciju.
„Sasvim je sigurno da oni mogu da insistiraju, pošto su sankcije suspendovane, a nisu ukinute. Ipak, Tramp je zauzeo jedan pravac u okvirima svojih dosadašnjih politika. Ne mislim da će pritisak biti toliko efikasan da bi on promenio svoju nastupajuću politiku, pogotovo što je u nju uloženo jako mnogo“, ističe Šolaja.
Ipak, on smatra da bi bilo pogrešno očekivati da se američka politika prema Republici Srpskoj pretvori u centralno pitanje sukoba između Bele kuće i Kongresa. Balkan, prema Šolajinom mišljenju, nema takav značaj u američkim spoljnopolitičkim prioritetima da bi promene u odnosu snaga na Kapitolu same po sebi izazvale radikalan zaokret.
Dodatni razlog za oprez on vidi u približavanju narednih predsedničkih izbora. I republikanci i demokrate moraće da vode računa o tome kako njihove inicijative utiču na birače, a u prvi plan će doći pitanja svakodnevnog života Amerikanaca.
„Demokrate će tu biti oprezne. Svako će se čuvati nekog neuspeha, jer je ovo, u stvari, signal da je počela kampanja za naredne predsedničke izbore. Mnogo politika će se voditi s pogledom na američke izbore za dve godine. Tramp će gledati da popravi svoj rejting, odnosno da Amerikancima obezbedi bolji život na unutrašnjem planu, u pogledu ekonomije, nastojanja da se smanji inflacija, cena goriva i tako dalje, što je bitno uticalo na ovakav ishod izbora. I Demokrate će se čuvati promašenih inicijativa. Prema tome, ne mora da znači da će sada doći do nekog emotivnog zaokreta protiv Trampove politike. Biće tu dosta pažljivog i taktičkog političkog odmeravanja“, ocenjuje naš sagovornik.
Demokrate još nemaju favorita koga bi u ovom trenutku mogli da istaknu protiv republikanskih favorita – sa dosta opreza će brendirati svoje kandidate, kao što će raditi i Republikanci, dodaje naš sagovornik.
Banjaluka ne zavisi samo od Republikanaca
Dodikovi razgovori sa predstavnicima američke političke elite mogu da budu deo šireg nastojanja da Republika Srpska obezbedi stabilnije veze u Vašingtonu. Šolaja smatra da takva mogućnost postoji, ali ukazuje i na specifičnost srpske zajednice u SAD, čija je politička podrška uglavnom bila usmerena prema Trampu.
„Činjenica je da je većina Srba u Americi glasala za Trampa, bez obzira na političku orijentaciju. Tako da u tom pogledu postoje ti limiti, ali mislim da i jedna i druga politička strana imaju interesa da imaju dobre odnose na jugoistoku Evrope, baš zato što to nije na vrhu prioriteta“, navodi Šolaja.
On ukazuje i na to da američka administracija, bez obzira na stranačku pripadnost, mora da raspolaže političkim i diplomatskim kapacitetima za rešavanje više međunarodnih kriza istovremeno. Rusko-ukrajinski konflikt, odnosi sa Iranom i druga bezbednosna pitanja ostaju među izazovima koji zahtevaju pažnju Vašingtona.
U takvim okolnostima, smatra Šolaja, stabilnost jugoistočne Evrope ostaje važna, i, kako kaže, ne očekuje da će američke političke promene same po sebi voditi ka novom zaoštravanju prilika u regionu, zaključuje Šolaja.
Pogledajte i:
