Stara pesma: Evropska komisija i od novih vlasti u Srbiji traži isto – sankcije Rusiji
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ Pratite nas
Izveštaj Evropske komisije o Srbiji nije doneo ništa novo - iste zamerke, dijalog sa Prištinom, nedostatak slobode medija, reforme pravosuđa, ali i usklađivanje sa spoljnom politikom EU. Novo je što je Brisel stavio do znanja i novoj vlasti u Srbiji šta od nje očekuje, uključujući sankcije Rusiji, ocenjuje istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović.
Ponovljeni poziv za uvođenje sankcija Rusiji je, prema mišljenju Vujinovića, očekivan jer usklađivanje spoljne i bezbednosne politike predstavlja preduslov evropskog puta što Evropska komisija decidno i kaže.
“Poziv novoj vladi Srbije je takođe očekivan posebno u svetlu izjava predstavnika Studentske liste da ostaju na evropskom putu, ali i da neće uvoditi sankcije Rusiji. Očekujem da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji te da ćemo i u sledećem izveštaju da čitamo iste zahteve na temu sankcija“, ističe Vujinović za Sputnjik.
Evropska komisija poručuje da nivo usklađenosti spoljne politike Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ostaje nizak“, te da Srbija uporno odbija da se pridruži sankcijama EU protiv Rusije, što je korak koji su već preduzele sve ostale zemlje-kandidati za članstvo u EU, sa izuzetkom Turske.
„Napredak u pregovorima o pristupanju EU zavisiće od uspeha nove vlade u prevazilaženju ovih trendova“, ističe se u saopštenju Evropske komisija i dodaje da se očekuje da se Beograd „jasno i nedvosmisleno pridržava evropskih vrednosti, posebno u svojoj spoljnoj politici“.
U godišnjem izveštaju o napretku Srbije za 2026. godinu, koji obuhvata period od kraja 2025. do septembra 2026. godine, Evropska komisija ocenjuje i oblast pravosuđa i sloboda medija uz zamerke za zastrašivanje novinara i govor mržnje, dok u Poglavlju 23 (pravosuđe i osnovna prava) konstatuje da nije ostvaren napredak.
Ko je kriv što ne napreduje dijalog Beograda i Prištine
Kad je reč o korupciji ocena je da je ostvaren samo ograničen napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, dok je usklađenost Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ocenjena kao niska.
Kako se navodi u izveštaju klaster 3 ostaje na snazi uz ocenu EK da je Klaster 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) tehnički spreman za otvaranje, ali da tempo pregovora i dalje zavisi od napretka u vladavini prava i dijalogu sa Prištinom.
U Briselu se ovaj dokument sagledava kao početna pozicija i nasledno stanje za novu vladu o čemu je govorila i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je istakla da je EK spremna da sa budućom vlašću u Srbiji radi na reformama koje su istovremeno prioriteti Studentske liste i ključni uslovi za napredovanje ka članstvu u EU.
Nikola Vujinović, istraživač studija bezbednosti, komentarišući sam izveštaj kaže da su teme standardne.
„Izveštaj je u suštini isti kao što je bio i prethodnih godina. Videćemo po detaljima, kada bude javan, u kojoj meri je kritičniji ili manje kritičan nego prethodni. Ali teme koje su na neki način sada aktuelne jesu one koje smo i očekivali. Dakle, od preporuke Evropske komisije da se otvori Klaster 3 do, insistiranja na normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, sa posebnim naglaskom na to da postoji zajednička krivica što taj dijalog nije napredovao. S tim se ja lično ne slažem, jer mislim da je odgovornost na Prištini, jer pričalo se o toj, barem ono što sam video u medijima, unutarpolitičkoj nestabilnosti jedne i druge strane. Kod nas to ni na koji način nije ugrozilo funkcionisanje u međunarodnim odnosima, dok na tzv. Kosovu jeste,“ napominje Vujinović.
Kako kaže, ništa novo nema ni u priči o antievropskom narativu u Srbiji, slavljenju pokojnog Ratka Mladića i evropskim vrednostima, odnosno kritike zbog kako su naveli, nedostatka evropskih vrednosti.
Zanimljivo predstavljanje
„U suštini, sve smo to već čuli. Ono što je zanimljivo je na koji način je izveštaj predstavljen, jer se objavljuje nakon pobede Studentske liste. Sada ćemo da vidimo, u suštini, kako će sadržinski u kojoj meri i kako će biti komentarisan izborni proces. Dakle, da li ćemo videti jedno zanemarivanje problema, jer prethodnih godina smo imali kritike izbornog procesa, slobode medija i tako dalje. Da li će to i ove godine biti pomenuto ili će se na neki način ublažiti kako bi se dao vetar u leđa evropskom putu, pošto vidimo da se to i dalje ističe kao strateški prioritet Srbije,“ napominje on.
Vujinović napominje da je naš izveštaj predstavljen u paketu sa svim ostalim izveštajima i to treba videti kako ih je i na koji način Marta Kos prokomentarisala i predstavila.
„Ne očekujem da će Srbija biti na bilo koji način posebno naglašeno pomenuta. Mislim da će ključna pominjanja biti vezana za Crnu Goru i Albaniju, kao dva predvodnika među kandidatima. Ali zanimljivo je čitati sam izveštaj i videti koliko će biti ublažena retorika prema Srbiji usled ove pobede, kako ih oni vide, proevropskih snaga. Video sam da mnogi kritikuju, posebno iz regiona, to što Studentska lista nije još jasnije na evropskom putu nego što jeste,“ kaže naš sagovornik.
Vujinović dodaje da je u suštini ovo način kako funkcioniše proces pridruživanja.
„Oni nama daju izveštaje o tome šta moramo da promenimo, mi to navodno menjamo, a onda oni to proveravaju. Suština je u tome da, barem prema ranijem iskustvu, njihove informacije dolaze od specijalnih predstavnika, kao što su Tonino Picula, ili od njihovih ljudi na terenu. Dakle, vrlo retko možemo da budemo sigurni da su oni u suštini razgovarali sa nadležnima za evropske integracije i od njih dobili određene informacije, već se više oslanjaju na nevladin sektor i svoje evropske diplomate,“ zaključuje Vujinović.
Očekivanja od nove vlasti
„S druge strane, mislim da ćemo videti nešto ublaženu retoriku. Koliko će to zaista biti ublaženo, a koliko će biti samo upakovano u oblande, pitanje je leksike, a ne toliko suštine. U suštini, mi dobijamo kritiku zbog našeg antievropskog narativa, kritiku da smo podjednako krivi za nenapredovanje dijaloga s Prištinom, iako činjenice na terenu to negiraju,“ navodi Vujinović.
Prema njegovim rečima, za očekivati je da će Brisel insistirati da i nove vlasti u Srbiji pregovaraju sa Prištinom.
„Insistira se na Ohridskom sporazumu i francusko-nemačkom sporazumu. Sve je to ono na čemu se već ranije insistira, s tim što će ovog puta to, verovatno pasti u drugi plan dok se neko ne uvidi šta može, a šta ne može da uradi.“
Kos je u intervjuu za RTS navela da bi prvi konkretni koraci nove vlasti u oblasti vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija i borbe protiv korupcije mogli da omoguće deblokadu evropskih sredstava i promenu stava država članica prema nastavku pregovora, i istakla da bi saradnja sa Beogradom mogla brzo da se intenzivira nakon formiranja novih institucija.
Na pitanje da li Brisel insistiranjem na određenim reformama rizikuje da novoj vlasti nametne prioritete pre nego što reši unutrašnje probleme Srbije, Kos je odgovorila da ne želi da govori o zahtevima EU prema Studentskoj listi, i ocenila da studenti dobro znaju zbog čega su pokrenuli proteste i zašto su dobili podršku građana.
