https://lat.sputnikportal.rs/20261104/mora-svako-da-doprinese-od-kojih-zemalja-eu-trazi-dodatni-novac-za-ukrajinu-1205270216.html
Mora svako da doprinese: Od kojih zemalja EU traži dodatni novac za Ukrajinu?
Mora svako da doprinese: Od kojih zemalja EU traži dodatni novac za Ukrajinu?
Sputnik Srbija
Evropska unija zatražila je od Kanade, Velike Britanije, Japana i Norveške da izdvoje dodatna sredstva za finansiranje Ukrajine, dok se Brisel suočava sa... 04.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-04T21:30+0100
2026-11-04T21:30+0100
2026-11-04T21:30+0100
specijalna operacija u ukrajini
rusija – politika
rusija
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
ukrajina
evropska unija (eu)
finansiranje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/1a/1140372434_0:4:3077:1734_1920x0_80_0_0_0dd2fb5a88f8289b6522c5c3769443b4.jpg
„EU želi da i partneri izvan Unije daju svoj doprinos“, navode mediji, ističući da evropske vlasti još nisu uspele da obezbede 90 milijardi evra za kredit Ukrajini, zbog čega očekuju veće uplate pre svega od Kanade, Velike Britanije i Norveške.Dodatnu zabunu izazvala je izjava kanadskog premijera Marka Karnija da će Otava izdvojiti 500 miliona evra kao doprinos kreditnom programu EU od 90 milijardi evra. Međutim, prema rečima visokog evropskog zvaničnika, ta sredstva zapravo su namenjena pokrivanju dodatnog deficita ukrajinskog budžeta u 2027. godini, u okviru posebnog paketa pomoći od 70 milijardi evra. Brisel zato očekuje dodatna sredstva od Kanade.Vladimir Zelenski zatražio je 16. oktobra od evropskih lidera novac za pokrivanje budžetskog deficita, nakon čega je ponovo otvoreno pitanje korišćenja zamrznute ruske imovine. Danska premijerka Mete Frederiksen pozvala je da se ta sredstva iskoriste za finansiranje Ukrajine, uz ocenu da bi na taj način Rusija bila primorana da plati za štetu koju nanosi.Prema podacima ukrajinskog Ministarstva finansija, Kijev je od januara do oktobra 2026. godine pozajmio 18,48 milijardi dolara, a do kraja godine planira da se zaduži za još oko 10 milijardi. Najveći kreditori bili su Evropska unija, sa oko četiri milijarde dolara, Međunarodni monetarni fond sa 2,2 milijarde i Međunarodna banka za obnovu i razvoj sa 1,8 milijardi dolara.Ukrajina je tokom prvih deset meseci godine dobila i 14,7 milijardi dolara bespovratne zapadne pomoći. Prema podacima ukrajinske centralne banke, sredstva EU, međunarodnih organizacija i donatorskih institucija činila su 29,2 odsto ukupnih prihoda zemlje u periodu od januara do septembra.Mediji su ranije objavili da je Ukrajina, zbog štete koju su ruski napadi naneli njenoj ekonomiji, postala još zavisnija od zapadne finansijske podrške. To izaziva zabrinutost u Kijevu, budući da nastavak pomoći zavisi od političkih prilika u zemljama donatorima.„Politička neizvesnost u ključnim evropskim državama, odnosno predsednički izbori u Francuskoj i parlamentarni izbori u Italiji i Poljskoj, mogla bi da oteža pružanje podrške u budućnosti“, navodi se u objavama.Istovremeno, američki mediji, pozivajući se na prognozu Evropske komisije, pišu da bi saveznici Ukrajine izvan Evropske unije u 2027. godini mogli da smanje finansijsku pomoć Kijevu gotovo pet puta, sa 19 milijardi evra u 2026. na svega četiri milijarde evra naredne godine.
https://lat.sputnikportal.rs/20261104/evropski-parlament-postao-glavni-pokretac-antiruske-politike-eu-1205264712.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija – politika, rusija, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, ukrajina, evropska unija (eu), finansiranje
rusija – politika, rusija, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, ukrajina, evropska unija (eu), finansiranje
Mora svako da doprinese: Od kojih zemalja EU traži dodatni novac za Ukrajinu?
Evropska unija zatražila je od Kanade, Velike Britanije, Japana i Norveške da izdvoje dodatna sredstva za finansiranje Ukrajine, dok se Brisel suočava sa poteškoćama u obezbeđivanju planiranih kredita Kijevu, pišu mediji.
„EU želi da i partneri izvan Unije daju svoj doprinos“, navode mediji, ističući da evropske vlasti još nisu uspele da obezbede 90 milijardi evra za kredit Ukrajini, zbog čega očekuju veće uplate pre svega od Kanade, Velike Britanije i Norveške.
Dodatnu zabunu izazvala je izjava kanadskog premijera Marka Karnija da će Otava izdvojiti 500 miliona evra kao doprinos kreditnom programu EU od 90 milijardi evra. Međutim, prema rečima visokog evropskog zvaničnika, ta sredstva zapravo su namenjena pokrivanju dodatnog deficita ukrajinskog budžeta u 2027. godini, u okviru posebnog paketa pomoći od 70 milijardi evra. Brisel zato očekuje dodatna sredstva od Kanade.
Vladimir Zelenski zatražio je 16. oktobra od evropskih lidera novac za pokrivanje budžetskog deficita, nakon čega je ponovo otvoreno pitanje korišćenja zamrznute ruske imovine. Danska premijerka Mete Frederiksen pozvala je da se ta sredstva iskoriste za finansiranje Ukrajine, uz ocenu da bi na taj način Rusija bila primorana da plati za štetu koju nanosi.
Prema podacima ukrajinskog Ministarstva finansija, Kijev je od januara do oktobra 2026. godine pozajmio 18,48 milijardi dolara, a do kraja godine planira da se zaduži za još oko 10 milijardi. Najveći kreditori bili su Evropska unija, sa oko četiri milijarde dolara, Međunarodni monetarni fond sa 2,2 milijarde i Međunarodna banka za obnovu i razvoj sa 1,8 milijardi dolara.
Ukrajina je tokom prvih deset meseci godine dobila i 14,7 milijardi dolara bespovratne zapadne pomoći. Prema podacima ukrajinske centralne banke, sredstva EU, međunarodnih organizacija i donatorskih institucija činila su 29,2 odsto ukupnih prihoda zemlje u periodu od januara do septembra.
Mediji su ranije objavili da je Ukrajina, zbog štete koju su ruski napadi naneli njenoj ekonomiji, postala još zavisnija od zapadne finansijske podrške. To izaziva zabrinutost u Kijevu, budući da nastavak pomoći zavisi od političkih prilika u zemljama donatorima.
„Politička neizvesnost u ključnim evropskim državama, odnosno predsednički izbori u Francuskoj i parlamentarni izbori u Italiji i Poljskoj, mogla bi da oteža pružanje podrške u budućnosti“, navodi se u objavama.
Istovremeno, američki mediji, pozivajući se na prognozu Evropske komisije, pišu da bi saveznici Ukrajine izvan Evropske unije u 2027. godini mogli da smanje finansijsku pomoć Kijevu gotovo pet puta, sa 19 milijardi evra u 2026. na svega četiri milijarde evra naredne godine.
