Zapad potpiruje novo žarište protiv Rusije i Kine – zajednički odgovor je spreman
© POOL
/ Pratite nas
Rusija i Kina jačaju vojnu saradnju i pripremaju zajednički odgovor na širenje uticaja NATO-a u Indo-Pacifiku. Zapad, pak, kroz nove saveze i naoružavanje svojih azijskih saveznika pokušava da otvori novo žarište sukoba sa Moskvom i Pekingom. Ipak, istorijsko iskustvo nam govori da je osnivanje nekog azijskog NATO-a malo verovatno.
Rusija i Kina najavljuju zajednički otpor širenju uticaja NATO-a na Indo-Pacifik, upozoravajući da Zapad pokušava da prenese evropsku bezbednosnu krizu u Aziju i stvori novi vojni savez po uzoru na Alijansu.
Dok Moskva i Peking odbacuju formiranje novih vojnih blokova u azijsko-pacifičkom regionu, ruski ministar odbrane Andrej Belousov boravi u Kini, gde razgovara o daljem jačanju strateške i vojne saradnje. Istovremeno, Sergej Lavrov upozorava na planove o stvaranju takozvane Indo-pacifičke organizacije po uzoru na NATO. Sve upućuje na to da bi u bliskoj budućnosti Indo-Pacifik mogao da postane poprište neposrednog strateškog sukoba velikih sila.
Rusko-kineska saradnja logičan potez
Prema rečima vojnog analitičara i novinara RT Balkan, Andreja Mlakara, zajedničke poruke Moskve i Pekinga o protivljenju širenja NATO-a na Indo-Pacifik oslanjaju se na već postojeću saradnju, koja poslednjih godina dobija na intenzitetu.
Rusija i Kina već duže vreme sprovode zajedničke vojno-pomorske vežbe, kao i zajedničke letove strateških bombardera .
„Sada je samo situacija mnogo intenzivnija zbog bezbednosnih pretnji, ne samo od SAD, već i od pakta AUKUS, koji je bio spreman na konfrontaciju sa Kinom po svaku cenu. Tu je još i problem Japana prema Rusiji. Tako da ima niz faktora, a jedan od njih je i NATO“, objašnjava Mlakar.
Naš sagovornik podseća da je još u vreme kada je Jens Stoltenberg bio generalni sekretar NATO-a bilo najava širenja Alijanse na Indo-Pacifik, zbog čega, kako kaže, intenziviranje rusko-kineske vojnotehničke saradnje smatra logičnim potezom. U rusko-kineski bezbednosni okvir Mlakar ubraja i saradnju sa Severnom Korejom, koja je takođe jedna pod značajnijih vojnih sila u regionu.
Kako bi izgledao „azijski NATO“
Što se upozorenja šefa ruske diplomatije Lavrova o mogućnosti stvaranja indo-pacifičkog vojnog saveza po uzoru na NATO tiče, Mlakar smatra da takva ideja nije nova i da njene začetke treba tražiti u formiranju AUKUS-a između SAD, Velike Britanije i Australije.
AUKUS je zamišljen kao početak šireg vojnog povezivanja zapadnih država u Aziji, koje bi moglo da preraste u strukturu nalik nekadašnjem SEATO-u, organizaciji koja je postojala između 1954. i 1977. i okupljala SAD, Veliku Britaniju, Francusku, Australiju, Novi Zeland, Pakistan, Tajland i Filipine.
SEATO je predstavljao pokušaj zapadnih država da u vreme Hladnog rata uspostave vojni okvir za suprotstavljanje širenju komunizma u jugoistočnoj Aziji.
Kada je reč o državama koje bi mogle da budu uključene u eventualno formiranje takvog novog vojnog saveza, Mlakar izdvaja Australiju, Novi Zeland, Veliku Britaniju, SAD, Japan, Južnu Koreju i Filipine, ali i Tajvan.
„Japan je za SAD trenutno najznačajniji vojni faktor i mi sada svedočimo rastu militarizacije Japana, njenom intenzivnijem naoružavanju, opremanju raketnim naoružanjem i jačanju ratne mornarice“, navodi Mlakar.
Australija je značajna ne samo zbog vojnih kapaciteta, već i zbog geografskog položaja i mogućnosti da služi kao logistička baza za američke snage, strateške bombardere, ratne brodove i podmornice, dodaje on.
„Filipini su istureni deo, pre svega zbog blizine ostrva Hajnan, koje je najveća kineska vazduhoplovno-pomorska baza, gde se nalaze najveće efektive kineske podmorničke flote. To je ono što Amerikance najviše zabrinjava i zbog toga na Filipinima uvek drže proamerički režim. Na taj način kontrolišu prostor zapadnog Pacifika zajedno sa Japanom“, naglašava Mlakar.
Iako su napori Vašingtona da u Indo-Pacifiku stvori vojni savez po ugledu na NATO jasno vidljivi, taj poduhvat je, prema rečima našeg sagovornika, teško ostvariv. Osim SEATO-a, tokom Hladnog rata bilo je i drugih pokušaja stvaranja proameričkih saveza između azijskih zemalja i svi oni su redom propadali.
Za razliku od zapadnoevropskih država koje su nakon Drugog svetskog rata razvile čvrste političke i ideološke veze, azijske zemlje, prema njegovoj oceni, prvenstveno vode računa o sopstvenim nacionalnim i regionalnim interesima.
Rusija prenosi iskustva Kini
Govoreći o mogućem daljem intenziviranju rusko-kineske vojne saradnje, posebno u kontekstu posete ruskog ministra odbrane Andreja Belousova Pekingu, Mlakar ocenjuje da se saradnja već nalazi na visokom nivou i da se ne ograničava samo na zajedničke vežbe i vojne patrole.
Prema njegovim rečima, značajan segment predstavlja prenošenje ruskih iskustava iz specijalne vojne operacije u Ukrajini, posebno kada je reč o upotrebi bespilotnih letelica, njihovom umrežavanju, taktici i načinu funkcionisanja na savremenom ratištu.
„Ruska iskustva iz specijalne vojne operacije primenjuju se u uslovima vežbi i obuke u Severnoj Koreji i Kini, koja je takođe počela da primenjuje neka iskustva iz upotrebe dronova. Rusija je u SVO stekla ogromno iskustvo i sada ono može da se prenese na Kinu, jer ni jedna armija na svetu nema toliko znanja i iskustva upotrebe taktike dronova, načina rada, umrežavanja, kao što ima ruska vojska. Naravno da će Kina to prihvatiti i da će saradnja biti mnogo veća i i intenzivnija“, ističe Mlakar.
Eventualno stvaranje azijskog NATO-a mogao bi da intenzivira postojeće teritorijalne sporove i podstakne nove vojne tenzije, upozorava naš sagovornik. Kao posebno osetljiva pitanja on izdvaja Tajvan, Kurilska ostrva, kao i odnose na Korejskom poluostrvu, zaključuje Mlakar.
Pogledajte i:
