Poruka iz Srpske: Brisanje neustavnih odluka Kristijana Šmita uslov za formiranje vlasti na nivou BiH
© Sputnik / Marijana Kolaković
Pratite nas
Takozvani visoki predstavnik za BiH Kristijan Šmit je tokom svog „mandata“ doneo 111 izmena mimo Ustava BiH koje nisu dobile potvrdu u Parlamentu BiH i SDNS će formiranje vlasti na nivou BiH usloviti da se te odluke proglase nevažećim to jest povuku, kaže za Sputnjik Srđan Mazalica.
SNSD je napravio ozbiljan rezultat, u Narodnoj skupštini Republike Srpske imaće dvotrećinsku većinu i nezaobilazan je faktor za formiranje vlasti na nivou Bosne i Hercegovine, izjavio je predsednik te stranke Milorad Dodik. Prema rečima Dodika, njihova politika će se zasnivati na potpunom poštovanju slova Dejtonskog sporazuma a tražiće da se povuku sve odluke „od ovakvih i onakvih visokih predstavnika“.
Nije poštovana procedura
Šef poslaničkog kluba SNSD-a u skupštini Republike Srpske prethodnog saziva Srđan Mazalica za Sputnjik objašnjava da će ova stranka zahtevati da se odluke koje je doneo Kristijan Šmit a nisu prošle BiH parlament proglase nevažećim i to će biti njihov uslov za učešće u formiranju vlasti u BiH posle opštih izbora koji su nedavno održani.
„Juče smo na predsedništvu SNSD-a imali informaciju o odlukama visokog predstavnika koje nisu usvojene u Parlamentarnoj Skupštini BiH i nisu prošle parlamentarnu proceduru. Tako da je stav SNSD-a povodom toga da treba insistirati u pregovorima o formiranju vlasti na nivou BiH na stavljanju van snage ovih odluka i stavljanju tih odluka van pravnog prometa u BiH,“ navodi Mazalica.
On napominje da su te odluke uglavnom objavljivane na veb-stranici OHR-a, što kako kaže, nema nigde na svetu.
„Nema takve prakse da su neke odluke i zakone, koji imaju prema Ustavu nadležne donosioce, objavljivala lica sa vrlo upitnim i legitimitetom, i pravom da donose takve odluke. Takve odluke, objavljene na nekakvoj veb-stranici, ipak su puštene u pravni promet jer su institucije prihvatile te odluke, a to su Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine, Centralna banka Bosne i Hercegovine. To su neke institucije u kojima Srbi nemaju mogućnost da ih spreče, a Republika Srpska nije imala mogućnost da spreči sprovođenje tih odluka. I, naravno, mi smatramo da je tu narušen suverenitet Bosne i Hercegovine, da je narušen Ustav Bosne i Hercegovine, da je narušen kompletan pravni sistem,“ napominje naš sagovornik.
SNDS ne žuri nigde
Iz tog razloga, dodaje Mazalica, svi smo saglasni da se u pregovorima o formiranju vlasti traži da se prioritetno te odluke stave van snage.
„To je neki stav SNSD-a. SNSD ne žuri u formiranje vlasti na nivou BiH. To nije politički prioritet, koliko je prioritet da se formira Vlada Republike Srpske u nekom najkraćem periodu, da se usvoje budžet i svi dokumenti do kraja godine koji su potrebni. SNSD ima svoje ministre na nivou Bosne i Hercegovine. Imamo određeni kapacitet koji nam omogućava da se odluke tamo ne mogu donositi bez nas, ali nove vlasti nema bez ovih odluka koje su u najboljem interesu Bosne i Hercegovine,“ uveren je on.
Od toga da li će ostali u Parlamentarnoj Skupštini BiH to prihvatiti ili ne, kaže Mazalica, zavisiće i brzina formiranja vlasti i sprovođenje nekih drugih reformi koje su nekome veoma važne u BiH. Upitan da li se to odnosi i na postupak koji se vodio protiv Milorada Dodika naš sagovornik kaže sledeće:
„Tu se nalaze i izmene Krivičnog zakona, izmene i dopune Krivičnog zakona, koje omogućavaju Tužilaštvu Bosne i Hercegovine da podigne optužnicu protiv Milorada Dodika. Ali i druge neke stvari. Treba podsetiti da je Kristijan Šmit nametnuo 111 izmena, od čega je više od 100 izmena Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, što je presedan u pravnom smislu, da vama jedan pojedinac, koji nije izabran od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali čak i da je izabran u nekoj proceduri, može da menja najvažnija dva zakona u zemlji ispod Ustava — Krivični zakon i Izborni zakon. Nenormalno je da te zakone menja neko ko nije parlament u zemlji,“ ističe Mazalica.
Takođe, dodaje on, tu ima izmena i dopuna Zakona o državljanstvu BiH, izmena i dopuna Zakona o električnoj energiji, izmena i dopuna Zakona o prenosu regulatora operatora sistema električne energije u BiH itd.
Izmene bez saglasnosti
„U svakom slučaju, tu su i odluke koje se odnose na finansiranje političkih partija, gde je za finansiranje SNSD-a i Ujedinjene Srpske odlukom Kristijana Šmita naloženo privatnim komercijalnim bankama da sva sredstva koja se uplate iz javnih fondova za SNSD i Ujedinjenu Srpsku treba da se prenesu na račun Centralne banke. To je nezapamćen slučaj. To nije za 21. vek. Ima niz tih odluka koje su u pravnom prometu jer su ih prihvatile Centralna izborna komisija, Tužilaštvo, Sud, Centralna banka itd. A nije niko oko toga konsultovan u skladu sa zakonom BiH. One ne samo da nemaju podršku Srba, nego niko nije konsultovan. Došao je pojedinac i doneo zakon i objavio ga na veb-stranici OHR-a. To je državni udar, da se razumemo, nešto nelegalno i nelegitimno,“ smatra Mazalica.
To bi, zaključuje on, u Nemačkoj bilo kvalifikovano kao državni udar i tog čoveka bi uhapsili, a sve te strane ambasade bi bile izbačene iz zemlje zbog kršenja člana 41 Bečke konvencije.
„Šmitove odluke nisu ugrađene u zakone Bosne i Hercegovine, već su to odluke koje su samo sprovodile institucije Bosne i Hercegovine. A nije ih usvojila Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine. Neke odluke su objavljene u Službenom listu Bosne i Hercegovine, takođe nezakonito, zato što i Službeni list BiH treba da služi kao sredstvo za objavljivanje akata i dokumenata koje usvajaju organi u BiH. Recimo, konkretno ova odluka kojom je presuđen Milorad Dodik. Ona je čak objavljena na stranici OHR-a nakon što je Milorad Dodik potpisao ukaz o proglašenju dva zakona,“ kaže Mazalica.
On napominje da su Bošnjaci protiv ovog zahteva SDNS-a , ali ponavlja da ta partija neće ići u formiranje vlasti na nivou BiH ako se na to ne pristane.
