Lavrov: Ako Evropa pokrene rat protiv Rusije, odgovor će biti kratak
10:17 03.11.2026 (Osveženo: 13:04 03.11.2026)
© Fotohost-agentstvo sammita i foruma Rossiя-Afrika
/ Pratite nas
U toku je ozbiljna borba za pravo da se definiše na kojim principima će se zasnivati svetski poredak, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Rat koji Zapad vodi protiv Rusije, koristeći Ukrajinu kao svoje oruđe, stavio je tačku na evroatlantizam kao sredstvo za ujedinjenje svih, istakao je on.
„Globalna većina je iskazala potrebu za novim modelom svetskog poretka, ali se to mnogima ne dopada“, rekao je Lavrov na IV Minskoj međunarodnoj konferenciji o evroazijskoj bezbednosti.
Kako je istakao, Rusija podržava izgradnju pravednijeg sistema međunarodnih odnosa zasnovanih na multipolarnosti.
O planovima EU
Prema rečima ruskog ministra, EU nastoji da u Evropi izgradi bezbednosni sistem uperen protiv Rusije i Belorusije.
„Evropska unija se brzo razvija u agresivni, militaristički blok usmeren protiv Rusije i Belorusije“, rekao je Lavrov.
Rat koji Zapad vodi protiv Rusije, koristeći Ukrajinu kao svoje oruđe, stavio je tačku na evroatlantizam kao sredstvo za ujedinjenje svih, ukazao je ruski zvaničnik.
On je istakao da je koncept evroatlantske bezbednosti doživeo krah jer se Zapad pokazao nespremnim za saradnju na pravednim osnovama.
O OEBS-u
Šef ruske diplomatije istakao je da je OEBS-u neophodna temeljna reforma ukoliko želi da opstane.
„OEBS se nalazi u izuzetno lošem stanju zbog konfrontacionog pristupa Zapada“, rekao je on i dodao da se OEBS teško može nazvati organizacijom.
Šef ruske diplomatije je naveo da ne vidi kako se OEBS može spasiti u bliskoj budućnosti.
"Mi želimo da počnemo proces koji će se zasnivati na nedeljivoj bezbednosti, na principima koje je navodno OEBS usvojio", rekao je Lavrov.
Principi organizacije su dobri, istakao je ministar, ali njihova pravednost se uništava tako što ih zapadne zemlje ignorišu. Zapad, zapravo, želi da uspostavi svoj poredak na celom evroazijskom kontinentu, uključujući i njegov istočni deo, poručio je šef ruske diplomatije.
Ruske „crvene linije“
Moskva ne postavlja „crvene linije“ u pitanjima evropske bezbednosti, već zahteva poštovanje međunarodnog prava i ispunjavanje već preuzetih obaveza. Bezbednosne garancije mogu biti u vidu sporazuma o nenapadanju ili dokumenata o saradnji, ukazao je Lavrov.
„Ravnopravna i nedeljiva bezbednost za nas podrazumeva, ako hoćete, sporazume o nenapadanju, u slučaju da više nemamo nikakve zajedničke pozitivne stavove, ili koegzistenciju, kao što je to bilo u vreme Sovjetskog Saveza, ili, pak, sporazume o saradnji koji bi podrazumevali zajedničko delovanje, jačanje poverenja i transparentnosti, kao i uzajamne posete vojnim objektima na ravnopravnoj osnovi“, precizirao je ruski ministar.
Ni na koji način ne ograničavamo ove diskusije. Videćemo kakvi će predlozi biti izneti, ali sve što sam naveo deo je iskustva koje je već stečeno u ovoj oblasti, dodao je Lavrov.
„Mi nemamo toliko „crvene linije“, koliko dokumenta: doktrinu naše odbrane i doktrinu primene različitih vrsta naoružanja. Nemamo nikakve posebne zahteve niti pretenzije da obezbedimo nešto što nas posebno interesuje. Sve što želimo jeste da se poštuje, kao što je predsednik Vladimir Putin više puta rekao, pre svega međunarodno pravo, koje predstavlja temelj svih aktivnosti država u oblasti vojno-političke bezbednosti, ali i u drugim oblastima. Drugo, želimo da se sporazumi zaključeni na osnovu principa međunarodnog prava, u okviru Organizacije za evropsku saradnju i bezbednost (OEBS), Ujedinjenih nacija i drugih organizacija, ne tretiraju kao nešto što nema nikakav značaj“, naglasio je Lavrov.
„Mi nemamo toliko „crvene linije“, koliko dokumenta: doktrinu naše odbrane i doktrinu primene različitih vrsta naoružanja. Nemamo nikakve posebne zahteve niti pretenzije da obezbedimo nešto što nas posebno interesuje. Sve što želimo jeste da se poštuje, kao što je predsednik Vladimir Putin više puta rekao, pre svega međunarodno pravo, koje predstavlja temelj svih aktivnosti država u oblasti vojno-političke bezbednosti, ali i u drugim oblastima. Drugo, želimo da se sporazumi zaključeni na osnovu principa međunarodnog prava, u okviru Organizacije za evropsku saradnju i bezbednost (OEBS), Ujedinjenih nacija i drugih organizacija, ne tretiraju kao nešto što nema nikakav značaj“, naglasio je Lavrov.
O pregovorima sa Kijevom i ratu protiv Evrope
Lavrov je naglasio da pozivi na postizanje dogovora o različitim vrstama primirja u zoni Specijalne vojne operacije imaju za cilj isključivo da Kijevu omoguće predah.
London i Pariz predlažu stabilizaciju kijevskog režima i upravo je to razlog za pozive da se zaustavimo duž linije razdvajanja, dodao je on.
„Rusija ne insistira na privremenom prekidu vatre, već na pouzdanom uklanjanju osnovnih uzroka ukrajinske krize“, rekao je on.
Lavrov je ukazao da kijevski režim ne planira da išta preduzme kada je reč o ukidanju zakona o ruskom jeziku.
Ministar je ponovio da Rusija ne planira nikakav rat protiv Evrope, ali je spremna da odgovori na njene aktivnosti.
„Ukoliko Evropa odluči da pokrene rat protiv Rusije, odgovor će biti kratak“, naglasio je on i dodao da sada ne postoje perspektive za dijalog sa EU.
Evroazijska povelja
Prvi sastanak za pripremu Evroazijske povelje o raznolikosti i multipolarnosti u 21. veku trebalo bi da se održi u Minsku pre kraja godine, dok je drugi planiran za proleće u Rusiji, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Rusija poziva sve zainteresovane da se pridruže radu na Evroazijskoj povelji, kazao je Lavrov.
„Sve zemlje koje sam naveo, one koje će učestvovati u procesu izrade, doneće svoje ideje. To je razumljivo. Ali istovremeno, kao što sam napomenuo u svom govoru, pozivamo sve ostale zainteresovane strane da se pridruže u ovoj fazi“, istakao je Lavrov nakon IV Minske konferencije, odgovarajući na pitanje o budućnosti Evroazijske povelje.
Zapadne zemlje sa velikim teškoćama prihvataju novu realnost i nisu spremne za dijalog o evroazijskim pitanjima, primetio je ruski ministar.
„Zapadni plan da nam rukama kijevskog režima, naoružanog od strane Zapada, nanese strateški poraz doživeo je neuspeh. Sada jednostavno ne žele da izgube obraz i sa velikim teškoćama prihvataju novu realnost, a za sada ne žele nikakav dijalog o evroazijskim pitanjima. Pritom, mislim na traženje ravnoteže interesa, kako bi se svi koji žive u Evroaziji osećali zaštićeno i kako bi se podsticale njihove razvojne mogućnosti“, istakao je Lavrov.
On je napomenuo da su predstavnici evropskih zemalja, uključujući članice EU i NATO-a, učestvovali na prethodne tri konferencije u Minsku.
„Stoga smo uvek otvoreni i iskreno govorimo o našim predlozima. Kao pristojni ljudi, naravno, nikome se ne namećemo, ali kao ljudi koji poštuju sebe, nećemo nikoga juriti“, dodao je Lavrov.
Četvrta Međunarodna konferencija o evroazijskoj bezbednosti održava se u Minsku 3. i 4. novembra.
Na konferenciji u Minsku učestvuje više od 600 zvaničnika iz 50 zemalja, uključujući predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova, kao i rukovodstvo Savezne države Rusije i Belorusije, Zajednice Nezavisnih Država, ODKB-a, OEBS-a, ŠOS-a i drugih međunarodnih organizacija.
Pogledajte i:
