https://lat.sputnikportal.rs/20261102/prekoracenje-granice-zagrevanja-od-15-stepeni-moglo-bi-trajno-da-osteti-glecere-1205203575.html
Prekoračenje granice zagrevanja od 1,5 stepeni moglo bi trajno da ošteti glečere
Prekoračenje granice zagrevanja od 1,5 stepeni moglo bi trajno da ošteti glečere
Sputnik Srbija
Prekoračenje granice globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa, čak i ako bude privremeno, moglo bi da izazove trajne i široko rasprostranjene posledice po... 02.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-02T23:00+0100
2026-11-02T23:00+0100
2026-11-02T23:00+0100
nauka i tehnologija
društvo
glečer
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/02/1205203767_0:448:2048:1600_1920x0_80_0_0_4132aa03850a473c44c56a8f415f172a.png
U izveštaju, koji je pripremilo 80 naučnika okupljenih oko Međunarodne inicijative za klimu kriosfere (ICCI) i Programa UN za životnu sredinu (UNEP), navodi se da bi globalno zagrevanje, nakon neizbežnog perioda prekoračenja ciljanih temperatura, trebalo ponovo spustiti ispod jednog stepena Celzijusa, a idealno na 0,8 stepeni do 2150. godine.Naučnici upozoravaju da bi, prema sadašnjim klimatskim politikama, koje vode ka zagrevanju od oko 2,8 do tri stepena, gotovo sav permafrost u blizini površine mogao da se otopi, dok bi moglo da dođe i do ozbiljnih poremećaja u okeanskim strujama i povećanja kiselosti okeana.Čak i ako se temperature kasnije vrate na nivo od 1,5 stepeni, veliki deo štete mogao bi da bude nepovratan.Topljenje glečera doprineće rastu nivoa mora i ugroziti snabdevanje vodom, dok će ledeni pokrivači Grenlanda i Antarktika nastaviti da gube masu čak i u scenarijima kratkotrajnog prekoračenja ciljne temperature.Vodeći autor izveštaja i glaciolog Džejms Kirkam upozorio je da su sneg i led među najosetljivijim delovima klimatskog sistema i da reaguju na svaki dodatni deo stepena zagrevanja, dok bi za oporavak pojedinih sistema mogli da budu potrebni vekovi ili milenijumi.On je naveo da je Švajcarska u poslednjih pet godina izgubila 20 odsto ledene mase svojih glečera, kao i da se očekuje da će hiljade glečera širom sveta nestati tokom naredne decenije.Prema izveštaju, ukoliko se zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni, u planinskim lancima Stenovitih planina, Alpima, na Islandu i u Skandinaviji sačuvalo bi se oko 20 do 35 odsto sadašnje ledene mase, dok bi prema scenariju zasnovanom na aktuelnim politikama njen udeo pao ispod 10 odsto.U regionu Hindukuša i Himalaja, čiji glečeri predstavljaju izvor vode za gotovo četvrtinu svetskog stanovništva, prema sadašnjim politikama ostalo bi samo 41 odsto ledene mase, dok bi ograničavanje zagrevanja na 1,5 stepeni omogućilo očuvanje 83 odsto.Izveštaj je objavljen uoči 31. konferencije UN o klimatskim promenama (COP31), koja se održava u Turskoj.Naučnici su upozorili da bi posledice topljenja leda, uključujući porast nivoa mora i zakiseljavanje polarnih okeana, mogle da prevaziđu mogućnosti prilagođavanja mnogih zajednica.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, glečer
Prekoračenje granice zagrevanja od 1,5 stepeni moglo bi trajno da ošteti glečere
Prekoračenje granice globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa, čak i ako bude privremeno, moglo bi da izazove trajne i široko rasprostranjene posledice po glečere, polarne ledene pokrivače i druge zaleđene delove planete, upozorili su danas naučnici u izveštaju koji su podržale Ujedinjene nacije.
U izveštaju, koji je pripremilo 80 naučnika okupljenih oko Međunarodne inicijative za klimu kriosfere (ICCI) i Programa UN za životnu sredinu (UNEP), navodi se da bi globalno zagrevanje, nakon neizbežnog perioda prekoračenja ciljanih temperatura, trebalo ponovo spustiti ispod jednog stepena Celzijusa, a idealno na 0,8 stepeni do 2150. godine.
Naučnici upozoravaju da bi, prema sadašnjim klimatskim politikama, koje vode ka zagrevanju od oko 2,8 do tri stepena, gotovo sav permafrost u blizini površine mogao da se otopi, dok bi moglo da dođe i do ozbiljnih poremećaja u okeanskim strujama i povećanja kiselosti okeana.
Čak i ako se temperature kasnije vrate na nivo od 1,5 stepeni, veliki deo štete mogao bi da bude nepovratan.
Topljenje glečera doprineće rastu nivoa mora i ugroziti snabdevanje vodom, dok će ledeni pokrivači Grenlanda i Antarktika nastaviti da gube masu čak i u scenarijima kratkotrajnog prekoračenja ciljne temperature.
Vodeći autor izveštaja i glaciolog Džejms Kirkam upozorio je da su sneg i led među najosetljivijim delovima klimatskog sistema i da reaguju na svaki dodatni deo stepena zagrevanja, dok bi za oporavak pojedinih sistema mogli da budu potrebni vekovi ili milenijumi.
On je naveo da je Švajcarska u poslednjih pet godina izgubila 20 odsto ledene mase svojih glečera, kao i da se očekuje da će hiljade glečera širom sveta nestati tokom naredne decenije.
Prema izveštaju, ukoliko se zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni, u planinskim lancima Stenovitih planina, Alpima, na Islandu i u Skandinaviji sačuvalo bi se oko 20 do 35 odsto sadašnje ledene mase, dok bi prema scenariju zasnovanom na aktuelnim politikama njen udeo pao ispod 10 odsto.
U regionu Hindukuša i Himalaja, čiji glečeri predstavljaju izvor vode za gotovo četvrtinu svetskog stanovništva, prema sadašnjim politikama ostalo bi samo 41 odsto ledene mase, dok bi ograničavanje zagrevanja na 1,5 stepeni omogućilo očuvanje 83 odsto.
Izveštaj je objavljen uoči 31. konferencije UN o klimatskim promenama (COP31), koja se održava u Turskoj.
Naučnici su upozorili da bi posledice topljenja leda, uključujući porast nivoa mora i zakiseljavanje polarnih okeana, mogle da prevaziđu mogućnosti prilagođavanja mnogih zajednica.
