Belgija puca po šavovima! Dva uzroka krize otkrivaju šta čeka celu EU
© Sputnik / Anton Denisov
Pratite nas
Ne može se od država tražiti da istovremeno smanjuju budžetski deficit, povećavaju vojne rashode i nastavljaju konfrontaciju sa Rusijom. Upravo na ovoj kontradikciji pala je belgijska vlada. Uz to, Belgija, kao i druge članice EU sve teže usklađuju budžetska ograničenja sa potrebama stanovništva.
Ostavka belgijskog premijera Barta de Vevera i neuspeh vladajuće koalicije da postigne dogovor o budžetu, ukazuje na dva odvojena, ali povezana uzroka krize, objašnjava ekonomista dr Miroslav Jovanović, profesor Univerziteta u Ženevi u penziji. Jedan se tiče unutrašnjeg uređenja Belgije, dok je drugi širi i odnosi se na odnose u EU.
Podsećamo, Belgija je zapala u ozbiljnu političku krizu nakon što je premijer Bart de Vever ponudio ostavku kralju Filipu, pošto petostranačka vladajuća koalicija nije uspela da se dogovori o budžetu za 2027. godinu. U središtu sukoba je pronalaženje deset milijardi evra ušteda: dok flamanski nacionalisti i liberali insistiraju na smanjenju javne potrošnje, socijalisti i centristi traže veće oporezivanje najbogatijih.
Krizu dodatno produbljuju državni dug koji premašuje 110 odsto BDP-a i budžetski deficit od 5,2 odsto, zbog čega je Brisel pod pritiskom evropskih fiskalnih pravila. Kralj za sada nije prihvatio De Veverovu ostavku, već je najavio konsultacije sa liderima vladajućih stranaka, dok se otvara mogućnost raspada koalicije i prevremenih izbora.
Evrozona kao ludačka košulja
Prema Jovanovićevim rečima, složena politička struktura države i unutrašnje uređenje Belgije, otežava formiranje i održavanje stabilnih vlada.
„Ona je vrlo krhka i nestabilna i jako često su to prljavi kompromisi, da se napravi vlada, nekad znaju da budu preko godinu dana bez vlade. Ima tih koalicija principijelnih, neprincipijelnih, tako da je uvek na meniju pad vlade zbog takve strukture države i tih koalicija“, objašnjava Jovanović.
Drugi uzrok, prema njegovoj oceni mnogo važniji uzrok, nalazi se u samoj konstrukciji evrozone, koja državama članicama nameće ograničenja u upravljanju javnim finansijama, dok im istovremeno ne omogućava neposrednu kontrolu nad monetarnom politikom.
„Konstrukcija evrozone je takva da je ona s jedne strane najveći uspeh Evropske unije, a s druge strane najslabija karika. Jer ono što se kaže – ’što se grbo rodi, vreme ne ispravi’. Svim tim državama je evro inostrani novac, nije domaći, kao što je u Japanu, Britaniji, Švajcarskoj, Kanadi… One nemaju direktan uticaj na tu monetarnu politiku“, ističe Jovanović.
Prema njegovim rečima, problem nastaje kada se od država istovremeno očekuje da ograničavaju budžetsku potrošnju, a od njih se zahtevaju sve veća izdvajanja za različite oblasti.
„Evrozona je kao ludačka košulja. Uđete unutra i ne možete da mrdnete ni levo ni desno. Ne možete da povećate deficit preko određene granice od tri odsto. Međutim, to je pravilo kojeg se malo ko drži. Onda nacionalni dug treba da bude 60 odsto bruto nacionalnog proizvoda, a u mnogim zemljama je preko 100 odsto“, navodi Jovanović.
Konkretno, prema podacima Evrostata, belgijski javni javni dug u prošloj godini iznosio je oko 693 milijarde evra, odnosno 108,1 odsto BDP-a, budžetski deficit bio je 33,42 milijarde evra. Prognoze evropske statističke institucije su da će belgijski javni dug u ovoj godini porasti na 110,5 odsto BDP-a.
EU tone pred očima svih nas
Naš sagovornik ukazuje da se evropske vlade nalaze između zahteva za fiskalnom disciplinom i pritiska građana da povećavaju izdvajanja za obrazovanje, zdravstvo i infrastrukturu. Dodatno opterećenje predstavljaju energetska kriza i rast troškova proizvodnje i života, zbog čega su, kako ocenjuje, potrebe stanovništva sve veće.
Zbog svega toga premijer De Vever zahteva stezanje kaiša, dok dnevna politika zahteva povećanje potrošnje za zdravstvo, školstvo, infrastrukturu i, na kraju za podršku ukrajinskom ratu protiv Rusije, što je, kako Jovanović kaže, crna rupa. Taj novac se nikada neće vratiti u belgijski budžet.
„I sada, da se zadovolje ’domaći apetiti’, a to je da se smanje troškovi stanarina, da se poboljša zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i pogotovo obrazovanje mladih; rednje škole, univerziteti, njima su potrebna sredstva, a njima se uskraćuju. Tako da, ne samo Belgija, nego cela EU, pred očima svih nas, tone“, navodi Jovanović.
Eventualna promena vlade u Belgiji neće doneti preispitivanje dosadašnje politike, uključujući politiku prema Rusiji, osim u jednom izuzetku – zamrznutim ruskim sredstvima koja se čuvaju u Belgiji, objašnjava profesor Jovanović. Ukoliko bi zamrznuta ruska sredstva bila oduzeta, radilo bi se o konfiskaciji, a velike advokatske kancelarije, kako Jovanović kaže, već se oblizuju, jer znaju da će Rusija dobiti spor.
„Belgijanci daju veliku važnost i vrednost zakonu i pravnoj državi jer jako dobro znaju da je njihova konfiskacija na jako klimavim pravnim nogama i da će oni to da izgube i da će to da padne na teret belgijskih poreskih obveznika, a ne estonskih, litvanskih, portugalskih, španskih ili nekih drugih. I zbog toga, ne zato što Belgija voli Rusiju, nisu pustili ta sredstva, nego zato što vole sebe i shvataju kako stvari stoje u pravnoj državi“, zaključuje Jovanović.
Pogledajte i:
