Zaharova: Varšava danas strahuje od scenarija kojem je aplaudirala u Kijevu
© Sputnik / Andrey Stenin
/ Pratite nas
Poljske vlasti, koje sada doživljavaju kolaps i tragediju pokušavajući da vrate situaciju u zemlji u pravne okvire, pre 12 godina su i same podržavale i blagosiljale slična dešavanja kod svojih ukrajinskih suseda, ukazala je zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova na svom kanalu na Telegramu.
Međutim, poljskoj eliti danas se teško da bi dopalo ono što je zvanična Varšava tada, zajedno sa pojedinim evropskim kolegama, radila u Ukrajini.
„Sukob oko Ustavnog suda tinja od proleća: predsednik od marta odbija da primi zakletvu sudija koje je izabrao Sejm, a ministar pravde Valdemar Žurek upozorava da bi zbog toga šef države mogao da odgovara pred Državnim tribunalom“, podsetila je Zaharova.
Predložila je, međutim, da se zamisli kako u tom trenutku na centralne trgove Varšave „stiže desant stranih ministara, senatora i poslanika“.
„Ministar spoljnih poslova neke susedne države šeta barikadama sa vođom demonstranata i izjavljuje da ‘srca naroda kucaju’ u pravcu koji njemu odgovara. Strani zamenik ministra spoljnih poslova deli demonstrantima kolače. Potom gosti predlažu treći krug izbora — bilo sudija, bilo predsednika. Zatim ‘mirni’ protest prerasta u bacanje vatre, uz Molotovljeve koktele koji lete ka policiji, dok demonstranti zauzimaju gradsku upravu i oblasne administracije. Evropski parlament najpre objavljuje saopštenje podrške demonstrantima, a zatim saopštenje o pobedi demokratije“, opisala je ona hipotetičku situaciju.
Poljskoj eliti bi se to teško dopalo, primetila je zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
„Zašto je onda sama upravo to radila u Ukrajini? Ništa od navedenog nije izmišljeno — sve se to dogodilo u Kijevu“, istakla je Zaharova.
Iskustvo koje nimalo nije hipotetičko
Podsetila je da je tadašnji nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele 4. decembra 2013. godine „šetao Majdanom sa Vitalijem Kličkom i izjavljivao da srca ljudi u Ukrajini kucaju za Evropsku uniju“, dok je pomoćnica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland „delila demonstrantima keks, a bivši američki senator Džon Mekejn nastupio sa bine na Majdanu rame uz rame sa vođom krajnje desničarske ‘Slobode’ Olegom Tjagnibokom“.
„Varšava je svemu tome aplaudirala, a ni sama nije ostala po strani. U decembru 2013. godine predsednik stranke ‘Pravo i pravda’ Jaroslav Kačinjski i potpredsednik Evropskog parlamenta iz ‘Građanske platforme’ Jacek Protasevič nastupili su na Majdanu, gde je Tjagnibok proglasio početak opšteg štrajka. Premijer Tusk zahvalio je obojici ‘na zajedničkom i snažnom glasu u Kijevu’. Vladajuća stranka i opozicija, koje danas ne mogu da se dogovore oko sopstvenog Ustavnog suda, tada su stajale na istoj bini sa ukrajinskim radikalima“, navela je Zaharova.
Dok su strani gosti delili kolače, protest je prerastao u puč i državni udar, ukazala je zvanična predstavnica ruskog ministarstva: zauzete su kijevska gradska uprava i oblasne administracije u šest regiona zapadne Ukrajine, ispred zgrade predsedničke administracije na policiju su letele kamenice i Molotovljevi kokteli, a zgrade uprava Ministarstva unutrašnjih poslova i tužilaštava bile su demolirane.
„Ni Varšava, ni Berlin, ni Vašington nisu to nazvali ‘narušavanjem ustavnog poretka’. Naprotiv, sve su to podsticali i davali mu legitimitet“, naglasila je Zaharova.
„Evropski izbor naroda“
Na kraju je, podsetila je ona, 21. februara 2014. godine poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski, zajedno sa kolegama iz Nemačke i Francuske, posvedočio potpisivanju sporazuma između Viktora Janukoviča i opozicije.
„Sporazum je pogažen već sledećeg dana, zakoniti predsednik Ukrajine je svrgnut, a ni Sikorski ni njegove zapadne kolege nisu ni prstom mrdnuli da primoraju strane da poštuju dokument“, navela je Zaharova.
„Danas predsednik Poljske govori o nasilnom zauzimanju ustavnog organa i zahteva da ‘snage prinude napuste prostorije Ustavnog suda’. Šteta što poljski političari 2014. godine nisu pronalazili takve reči za zauzetu kijevsku gradsku upravu i oblasne administracije u Lavovu i Ternopolju. Tada se to nazivalo ‘evropskim izborom ukrajinskog naroda’“, zaključila je Zaharova.
