Veliki test za Ameriku: Može li država da izdrži novi odnos unutrašnjih snaga – nakon utorka
© Sputnik / Igor Mikhalev
/ Pratite nas
Američki međuizbori 3. novembra pre svega su referendum o Donaldu Trampu, dok spoljna politika ima sporednu ulogu, osim rata sa Iranom i njegovog uticaja na cene nafte i životni standard. Čak i ako republikanci izgube Predstavnički dom, to ne mora bitno da ograniči Trampovu politiku.
Međuizbori se održavaju u trenutku kada su republikanci izloženi pritisku zbog ekonomske situacije, visokih cena energenata i rata sa Iranom, objašnjava novinar i kolumnista Nebojša Malić. Demokrate pokušavaju da nezadovoljstvo pretvore u podršku svojim kandidatima, ali njihova kampanja se uglavnom svodi na protivljenje Donaldu Trampu bez jasnog odgovora na pitanje šta bi ponudili kao alternativu njegovoj politici.
Umesto kampanje – kulturni rat
„Ide im na ruku istorijski presedan, zato što je već tridesetak, četrdesetak godina, od Bila Klintona, tradicija da stranka koja je na vlasti u Beloj kući rutinski gubi međuizbore. A da podsetim samo da je reč o izborima za Predstavnički dom Kongresa. Znači, bira se svih 435 članova Predstavničkog doma i bira se jedna trećina Senata“, objašnjava Malić.
U kampanji koja se vodi, ekonomski problemi postaju sredstvo za napad na Belu kuću, ali i tema na kojoj republikanci pokušavaju da odbrane rezultate administracije. Malić smatra da demokrate ne nude dovoljno jasan odgovor na pitanje kako bi rešavali probleme zbog kojih kritikuju Trampa.
„Sve je u priči 'moramo da skinemo Trampa, on je zlotvor, Tramp je zlo, sve što radimo radimo protiv Trampa', on je, rasista, fašista, nacista itd. Niko konkretno ne govori previše o cenama benzina. Većina stvari ide na emocije. Za Noć veštica, na primer, demokrate se oblače u krvlju umrljanog Čarlija Kirka. Sve je stvar kulturnog rata. Nisu oni odmakli ništa dalje od 2020. Jednostavno, sve je referendum o Trampu“, navodi Malić.
Ključ je u Senatu
Za razliku od Predstavničkog doma, u Senatu, gornjem domu Kongresa, na međuizborima biće popunjeno 35 mesta – 33 na redovnim i dva na vanrednim izborima. Republikanci trenutno imaju tesnu većinu u oba doma Kongresa: u Senatu 53 prema 47, računajući dva nezavisna senatora; u Predstavničko domu, republikanska većina takođe je mala. Demokratama su potrebna četiri nova mesta u Senatu kako bi obezbedili većinu od 51 glasa.
Malić ukazuje da demokrate imaju povoljniju početnu poziciju u borbi za Predstavnički dom, između ostalog i zbog izbornih mapa i većeg broja mesta koja se smatraju sigurnim za uspeh njihovih kandidata. S druge strane, republikanci moraju da se bore za veći broj neizvesnih izbornih okruga, pa će, kako kaže, ishod zavisiti od kvaliteta kandidata, novca uloženog u kampanju i izlaznosti.
U Senatu je situacija drugačija. Demokrate moraju da ostvare značajan napredak u nekoliko tesnih trka, a posebnu pažnju privlače Mičigen i Teksas. U Mičigenu brane mesto koje već drže, dok u Teksasu Republikanci u izbornu kampanju ulaze posle oštrog unutarstranačkog sukoba. Upravo bi te trke mogle da pokažu da li nezadovoljstvo republikanskim establišmentom može da se pretvori u izbornu prednost demokrata.
„Ključ je u Senatu. Znači, za uspešan impičment, da bi skinuli Trampa, njima treba oko 60 ruku. Kako sada stvari stoje u Senatu, vodi se borba za najviše pet-šest mesta, od kojih republikanci imaju prednost u četiri. Tako da bi vrlo lako moglo da se desi, zavisno od procene, zavisno ko prođe, da republikanci umesto 52 mesta sad imaju 54. Demokratama treba 51, kako bi imali većinu, zato što ako je 50-50, onda Džej Di Vens prebija razliku u korist republikanaca kao potpredsednik“, ističe Malić.
Potpredsednik SAD je, podsećamo i predsedavajući Senatom. Kontrola nad Predstavničkim domom omogućila bi Demokratama da pokreću istrage, organizuju saslušanja i blokiraju deo zakonodavnih inicijativa, ali ne i da uklone predsednika. Za to je neophodna osuda u Senatu, za koju je potrebna dvotrećinska većina, dodaje Malić.
Spoljna politika nije važna – osim Irana
Spoljna politika inače nema centralno mesto u kampanjama za Kongres, ali je rat sa Iranom izuzetak. Njegov uticaj na cene nafte i goriva pretvorio je vojni sukob u unutrašnjepolitički problem za Trampovu administraciju, ističe naš sagovornik jer rast troškova energenata pogađa i potrošače i privredu.
„Iranski rat je ono što je Trampu kamen oko vrata, i to ne zbog Irana, nego zato što je izazvao skok cene nafte. A to ima domino efekat na ostatak američke ekonomije. On nije uspeo da te cene spusti, uprkos svim naporima. Ni ovaj ruski dil sa dizelom neće mnogo da pomogne, nažalost“, ocenjuje Malić.
Eventualni gubitak većine u Kongresu za Trampa bi značio teži politički položaj u Vašingtonu, ali ne i automatsku blokadu njegove spoljne politike. Demokratska većina u Predstavničkom domu mogla bi da otvori istrage protiv administracije i da oteža usvajanje zakona, dok bi kontrola nad Senatom imala dodatni značaj za potvrđivanje imenovanja na visoke funkcije, dodaje on.
Ishod izbora produbljuje unutrašnju krizu
Na unutrašnjepolitičkom planu, ishod međuizbora neće pomiriti dve Amerike; naprotiv, eventualni uspeh Demokratske stranke mogao bi da produbi taj sukob, ali i sukob unutar Republikanske stranke, između Trampovog MAGA pokreta i tradicionalnog republikanskog establišmenta.
Najozbiljniji rizik, prema rečima našeg sagovornika, je da politička polarizacija nastavi da prerastav okvire institucionalne borbe i da sukob krene da se širi, ne samo između dve stranke, već i unutar njih, dok bi se pravila političkog nadmetanja sve više dovodila u pitanje.
„Ukoliko ne dođe do tako radikalnog rešenja, podele će se nastaviti, ali će biti moguće naći političko rešenje za njihovo prevazilaženje. Zaista ne preterujem, ukoliko do 2028. dođe do nekog većeg demokratskog preuzimanja vlasti, oni će krenuti da sprovode svoj program i sasvim je moguće da u Americi dođe do kinetičkog građanskog rata. Oni su već u stanju političkog građanskog rata, gde politička pravila manje-više ne važe“, ističe Malić.
Zato ishod novembarskih izbora neće biti važan samo zbog rasporeda mesta u Kongresu. On će pokazati koliko je Trampova politika i dalje snažna među biračima, ali i da li američki politički sistem ima kapacitet da izdrži još dve godine oštrih sukoba uoči izbora za njegovog naslednika, zaključuje Malić.
