Rusija i Kina grade sistem izvan domašaja Zapada - dedolarizacija menja svet /video/
© POOL
/ Pratite nas
Razvoj suverenih platnih sistema, trgovina u nacionalnim valutama i sve izraženiji proces dedolarizacije menjaju odnose snaga u međunarodnoj ekonomiji. Rusija i Kina razvijaju alternativne finansijske mehanizme koji državama, kompanijama i pojedincima omogućavaju da obavljaju transakcije nezavisno od zapadnih finansijskih centara.
Ovo je mišljenje profesora Fakulteta političkih nauka i direktora Centra za azijske studije Dragane Mitrović. Komentarišući najavu da je ruska kompanija A7 predstavila suvereni platni sistem koji omogućava brzu konverziju valuta, uključujući digitalne i klasične valute, ocenila je da je reč o važnom tehnološkom iskoraku u stvaranju alternativnih međunarodnih finansijskih tokova.
Prema njenim rečima, jedan od ključnih problema postojećeg međunarodnog platnog sistema jeste činjenica da se transakcije u dolarima registruju kroz finansijsku infrastrukturu pod snažnim uticajem Sjedinjenih Država, što Vašingtonu omogućava da finansijske mehanizme koristi kao instrument političkog pritiska.
„Svako ko je u sistemu SWIFT-a, gde se svaka transakcija obavljena u dolarima momentalno registruje, može da se nađe pod sankcijama. Samim tim, ko god koristi dolar – pojedinac, firma, država ili finansijska institucija – može da bude sprečen da posluje sa nekim ko je pod sankcijama“, objasnila je Mitroviću emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“.
Dolar sve manje ima geopolitički uticaj
Ona je ukazala i na to da se poslednjih godina ne razvijaju samo ruska alternativna rešenja, već i kineski finansijski mehanizmi, čime se postepeno stvara infrastruktura koja može da smanji zavisnost od zapadnih platnih kanala.
„Kineski vrhovni sud doneo je u julu ove godine odluku kojom zabranjuje kineskim korporacijama da poštuju američke sankcije. U protivnom, biće kažnjene. To je isto jedan element rušenja ovog sistema zloupotrebe javnog dobra kao što je dolar kao globalna valuta“, navela je naša sagovornica.
Ističe da dolar, osim što predstavlja jednu od najvažnijih svetskih valuta za trgovinu, štednju, pozajmljivanje i vraćanje dugova, istovremeno predstavlja i izvor izuzetne geopolitičke moći Sjedinjenih Država.
„Širina i obim upotrebe dolara kao svetske valute u mnogome prevazilaze veličinu američke realne ekonomije. To je disproporcionalno. Ali, sa druge strane, upravo je to izvor ogromne geopolitičke moći, jer je Amerika neprekidno koristila dolar kao oružje kako bi pripretila mnogim akterima međunarodnih odnosa“, ocenila je Mitrović.
Najveće „žrtve“ SAD - Iran, Kuba i Severna Koreja
Prema njenim rečima, dovoljno je da Vašington zapreti isključivanjem iz međunarodnih finansijskih tokova da bi mnoge države bile primorane da promene svoje ponašanje. Kao primere navela je Iran, Kubu i Severnu Koreju, koje se godinama suočavaju sa ekonomskim posledicama sankcija.
„Te sankcije su stravične, one guše ekonomije, uništavaju živote ljudi i potpuno su nemoralne i ilegalne“, naglasila je Mitrović.
Upravo takva iskustva, smatra ona, podstakla su sve veći broj država da traže alternativne načine međunarodnog poslovanja i zaštite sopstvenog monetarnog suvereniteta. U tom procesu posebno mesto zauzimaju zemlje BRIKS-a, ali i države Persijskog zaliva, članice ASEAN-a i Evroazijske ekonomske unije.
Novi međunarodni ekonomski odnosi ispod radara Zapada
Sve veći deo međusobne trgovine tih država obavlja se u nacionalnim valutama, čime se smanjuje potreba za posredovanjem dolara. Mitrović je ukazala na to da zvanične statistike možda ne prikazuju u potpunosti razmere ovog procesa, posebno kada je reč o kineskoj valuti.
„Ako gledate neke zvanične statistike, pokazuje se da dolar sada sa 52 odsto učestvuje u globalnoj trgovini kao valuta kojom se trguje, evro je nešto preko 20 odsto, a juan je tu negde gde i jen, nešto preko tri odsto. Ali čak i Svetska banka i MMF kažu da podaci vezani za juan nisu tačni, zato što mi ne možemo imati uvid u to koliki deo svetske trgovine se sada između Kine, kao najvećeg svetskog trgovca, odvija u juanima“, objasnila je ona.
Mitrović kaže da to pokazuje da se značajan deo novih međunarodnih ekonomskih odnosa razvija izvan neposrednog uvida zapadnih finansijskih institucija i njihovih statističkih mehanizama.
„Čitava jedna nova realnost u međunarodnim ekonomskim odnosima odvija se mimo domašaja, čak i na nivou posmatranja, izveštaja i statistike zapadnih posmatrača, a kamoli njihovog uticaja. To jeste nova realnost i nova snaga, jedna nova multipolarnost koja je potkrepljena atributima realne ekonomske moći“, istakla je Mitrović.
Rusija i Kina nesebično nude svoje tehnologije
Posebno je značajno pitanje mogućnosti da se takvim sistemima priključe i manje države, koje nemaju tehnološke i finansijske kapacitete Rusije i Kine. Naša sagovornica smatra da je upravo u tome jedna od najvažnijih prednosti novih platformi: države ne moraju samostalno da razvijaju kompletnu infrastrukturu, već mogu da koriste postojeća rešenja.
„Poenta je da moćnije zemlje, tehnološki napredne kao što su Ruska Federacija i Narodna Republika Kina, stvore takve platforme, a da sve druge zemlje u ovim formatima saradnje mogu da se priključe i da ih koriste“, navela je ona.
Ipak, upozorava da nije realno očekivati da će sve države odjednom napustiti postojeće međunarodne finansijske institucije i sisteme plaćanja. Reč je o procesu koji zahteva vreme, razvoj infrastrukture i postepeno sticanje poverenja korisnika.
„Nerealno je očekivati da će sada sve zemlje napustiti etablirane međunarodne finansijske tokove, institucije i masovno preći na ovo. Ali to je proces koji sve više dobija na ubrzanju, o čemu govori i statistika koju sam spomenula“, ocenila je profesorka.
U tom kontekstu, razvoj alternativnih platnih sistema ne predstavlja samo tehničko pitanje bržeg i jeftinijeg obavljanja transakcija, već i širi pokušaj država da smanje izloženost jednostranim sankcijama i sačuvaju mogućnost samostalnog odlučivanja o sopstvenim ekonomskim odnosima.
Kakve su mogućnosti Srbije?
Govoreći o mogućnostima Srbije, Mitrović je ukazala na značaj saradnje sa različitim međunarodnim partnerima i na potrebu vođenja politike zasnovane na sopstvenim interesima. Podsetila je da je saradnja sa Kinom i Rusijom važna u različitim oblastima, od investicija i trgovine do energetike i finansija. Posebno je istakla značaj kineske podrške državama koje nastoje da očuvaju svoj suverenitet, navodeći da Kina ima sopstvena iskustva sa stranim pritiscima i nastoji da obezbedi prostor za samostalno odlučivanje.
„Oni isto razumeju i podržavaju svaku zemlju koja želi da očuva svoj suverenitet, a kamoli Srbiju, koja je njihov najvažniji politički prijatelj u Evropi“, rekla je naša sagovornica.
Razvoj ruskih i kineskih platnih sistema tako se uklapa u širu transformaciju međunarodnih ekonomskih odnosa, u kojoj monetarni suverenitet, trgovina u nacionalnim valutama i mogućnost izbora finansijskih partnera postaju sve značajniji elementi ekonomske i političke nezavisnosti država, zaključila je Dragana Mitrović.
Pogledajte i:
