Bankrot ideje ljudskih prava - kako je Trojanski konj postao Ahilova peta
© Sputnik / Vladimir Rodionov
/ Pratite nas
Time što su baltičke i skandinavske zemlje počele da preduzimaju mere protiv privatne imovine ruskih državljana, pa i Ruske pravoslavne crkve, pokazuje se pravo lice liberalne ideologije ljudskih prava, u koju se Zapad prethodnih decenija zaklinjao, videći u njoj ključno sredstvo za kulturološko, ali i političko porobljavanje naroda i država.
Ovako dr Zoran Čvorović, profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu, komentariše mogućnost eksproprijacije ruskih nekretnina na severu Evrope. Ove mere odnose se na stotine kuća u vlasništvu ruskih državljana u Litvaniji, Švedskoj i Norveškoj, koje se nalaze u blizini važnih infrastrukturnih i vojnih objekata. Zapadni zvaničnici smatraju da takve nekretnine mogu predstavljati pretnju nacionalnoj bezbednosti, odnosno da bu Rusija vlasništvo nad ovim nekretninama mogla da iskoristi kao ,,trojanskog konja".
Drmaju sopstvene temelje
Kada je propao pokušaj uspostavljanja unipolarnog sveta, liberalna ideologija ljudskih prava zapravo je pokazala svoje pravo lice, objašnjava Čvorović. Ovde se ne radi ni o kakvim pravnim principima i načelima, već samo o goloj ideologiji, što ovaj slučaj i dokazuje. Neprikosnovenost prava svojine jedan od temelja zapadnog liberalno-pravnog poretka, podseća on.
Još je Džon Lok tvrdio da država ima opravdanje samo ako može da zaštiti privatnu svojinu, odnosno da se ljudi pre svega udružuju u države kako bi zaštitili privatnu svojinu. U 20. veku zaštita privatne svojine značila je zaštitu ne samo privatne svojine domaćih državljana već i stranaca. Svi su nas uveravali da živimo u svetu u kome su svima, bez obzira na državljanstvo, veru, boju kože, neka lična prava, među kojima i pravo svojine, zaštićena bilo gde u svetu. Međutim, danas se pokazuje nešto sasvim drugo. Pokazuje se da je zapadno pravo svojine u službi državnih politika, da se ne radi o pravu jer je ono selektivno, da je to pravo duboko ispolitizovano s obzirom na to što je selektivno, jer isti principi ne važe za jedne, a važe za druge, kaže Čvorović za Sputnjik.
On ističe da je vrlo jasno da je konačno došlo do bankrota ideje ljudskih prava, a samim tim i ideje Evropske unije čiji Kopenhaški kriterijumi podrazumevaju upravo zaštitu ovih principa.
Iluzorno je da u uslovima neobjavljenog rata Rusija uopšte očekuje da imovina njenih građana ili pravnih lica može bilo gde biti zaštićena na području pre svega Evropske unije, Velike Britanije, a verovatno i Sjedinjenih Američkih Država. Ne treba se uzdati u neku zaštitu putem sudskih postupaka, naročito pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Rusija tu ne treba da polaže nadu. Uostalom, ovakvim postupcima zapadne političke elite na najefikasniji način urušavaju projekat političkog globalizma i svet se vraća ka nacionalnim državama i nacionalnim jurisdikcijama, kakav je bio u 18. i 19. veku.
Verska prava nisu zanemarena - i ona se krše
Evropske obaveštajne službe navode da ne vide bezbednosnu pretnju samo u imovini ruskih građana u inostranstvu, već čak i u hramovima Ruske pravoslavne crkve. Ovakve optužbe na račun Moskve najčešće dolaze iz Velike Britanije i skandinavskih zemalja, međutim, nisu predstavljene nikakve konkretne činjenice koje bi tako nešto dokazale. Naš sagovornik smatra da se ovde radi o čistom kršenju verskih prava.
Ugrožavanje delovanja Ruske pravoslavne crkve na Zapadu je direktno protivno članu 9 Evropske konvencije o ljudskim pravima, jer se ugrožava kolektivno pravo na slobodu veroispovesti jedne crkvene zajednice. Međutim, ponavljam da od toga ima slabe vajde, teško je dokazati ta prava pred jednim politizovanim sudom, kakav je sud u Strazburu. Kolektivni Zapad, države Evropske unije, već su prethodnih godina targetirale Rusku pravoslavnu crkvu, tvrdeći da je ona sredstvo tzv. agresivne ruske politike i ruskog hibridnog delovanja. Jasno je da će oni učiniti sve da onemoguće misiju Ruske pravoslavne crkve u zapadnom svetu, ali time zapravo neće otkloniti ključne njihove strahove.
Čvorović smatra da strah zapadnih elita, između ostalog, potiče i iz toga što znaju da je evropski čovek, ili bar deo ljudi koji nisu u potpunosti podvrgnuti politici potrošačkog mentaliteta i svođenja čoveka na materiju - duhovno žedan i gladan. Ne postoji zabrana koja će onemogućiti svetskom pravoslavlju i Ruskoj pravoslavnoj crkvi da u budućnosti deluju na evropskom kontinentu, podvlači on.
Sve pomenute zabrane, i one u pogledu ograničavanja prava svojine fizičkih i pravnih lica, kao i onih što se tiču delovanja Ruske pravoslavne crkve, samo su pokazatelji nemoći, a ne snage Zapada, ističe naš sagovornik.
Dobro je što se konačno pokazuje pravo lice narativa o ljudskim pravima, odnosno pravo lice zapadnog prava, kao jedne od ključnih komparativnih prednosti Zapada u prošlosti u odnosu na druge civilizacije. Pokazalo se da se zapravo radi o sistemu normi koji je duboko ispolitizovanom i u službi jedne ideologije. Dobro je što ovakvim potezima oni jačaju neminovni proces resuverenizacije države, jer ruše temelje na kojima je nastao globalizam. Jer ako jedno pravo ne važi svuda isto za sve, od globalizma nema ništa, zaključuje Čvorović.
Pogledajte i:
