Zapad okupiran sobom: Velika šansa za Srbiju da izabere svoj put
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Francuski geopolitičar, istoričar i profesor Univerziteta u Versaju Aleksis Trud rekao je za Sputnjik da je sada pravo vreme za Srbiju da izabere svoj geopolitički pravac. U prilog joj ide činjenica da su zapadne sile zaokupirane sopstvenim problemima, neredima u Evropi i opštom nestabilnošću, što nam pruža odličnu šansu.
Evropa, pa i čitav svet, suočavaju se sada sa ratom koji seže u sve segmente društva, prelivajući se na ulice u vidu opštenarodnog nezadovoljstva životnim standardom, cenama života, stanovanja, inflacijom, ekonomskom krizom. Na pitanje od čega zavisi kome će se Srbija u tom ratu prikloniti – globalistima ili suverenistima, stručnjak za Balkan profesor Trud odgovara da će to zavisiti od njenog evropsokg puta.
Mislim da će Srbija sada par godina biti u nekoj vrsti tranzicije između starog i novog sistema. Tokom narednih nekoliko godina pokušavaće da se uključi u globalističke institucije, kao što su Evropska unija ili NATO, ali mislim da to posle nekoliko godina neće moći da ostvari. Verujem da će negde posle 2030. i 2032. godine, kada dođe do potpunog neuspeha tog procesa integracije u globalne institucije, Srbija postati više suverenistički orijentisana i pronaći svoj put, svoj lični put, kao što to nađu sve velike sile, rekao je profesor Trud u izjavi za Sputnjik.
Taj put podrazumeva suverenizam i nezavisnost, ali i saradnju sa više grupacija, objašnjava on, navodeći primere Engleske i Indije, a zapravo predstavlja suverenizam uz saradnju sa različitim grupacijama. To može biti saradnja sa regionalnim zajednicama, kao što su CEFTA ili Višegradska grupa, ali i sa drugim regionalnim zajednicama u svetu, kao što su Merkosur u Južnoj Americi i ASEAN u Aziji. Tu, naravno, spadaju i brojne druge organizacije, uključujući one okupljene oko Rusije.
Šta ko nudi?
Obe strane imaju svoje prednosti i mane, kaže naš sagovornik. Ukoliko Srbija krene putem kojim je išla u 19. veku, odnosno ako se odlučnije okrene ka Zapadau, zapadnim institucijama i zapadnoj političkoj kulturi, moraće da ima mnogo više „discipline“.
Ako Srbija krene ka Zapadu, biće joj potrebne velike reforme poreskog sistema, pravnog sistema, pa čak i saobraćaja i slobode kretanja. S druge strane, ako se Srbija opredeli za regionalne zajednice koje danas postoje širom sveta, ponovo će se osloniti na tradiciju koju je imala u bivšoj Jugoslaviji, a to su multilateralnost i saradnja sa različitim zemljama širom sveta.
Imamo li pravo na izbor?
.Povodom težnje NATO da ceo region uključi u svoj sistem, naš sagovornik kaže da je i sam prethodne dve decenije verovao da nema izbora, ali da su se vremena promenila.
Tokom prethodnih dvadeset godina dugo sam mislio da izbora nema, odnosno da Srbija mora da se opredeli, jer je svetski poredak bio takav da je Srbija morala da se prilagodi ili Istoku ili Zapadu. Sada vidimo da je, zapravo, ovo istorijski trenutak za Srbiju, baš zato što se svetski poredak veoma brzo menja. Dolazi do veoma brzih promena, pogledajte samo situaciju u Evropi. Mislim da Srbija mora da iskoristi taj trenutak. Bilo koja vlast u Srbiji mora da iskoristi ovu priliku i da zaista krene svojim putem.
Naš sagovornik je ubeđen da Srbija može izabrati sopstveni put i da broj stanovnika sa tim nema veze, iako za mnoge predstavlja brigu. On podseća da Francuska ima oko 60 miliona stanovnika, što čini manje od jedan odsto svetske populacije, ali da uprkos tome zauzima značajnu poziciju u svetu.
Srbija je ipak zemlja koja je, kako su Francuzi govorili, stub stabilnosti na Balkanu. Dakle, Srbija se u očima velikih sila već posmatra kao zemlja koja ima značajnu ulogu na tom prostoru. Možda nije najstabilnija, ali svakako ima važnu ulogu. U Evropskoj uniji postoje sve izraženije razlike između severa i juga – severne zemlje više su opredeljene za rigorozne ekonomske reforme, dok je jug Evrope fleksibilniji. Postoje i veliki konflikti unutar Evropske unije, odnosno različita gledišta i svojevrsni ekonomski i geostrateški sukobi između Francuske i Nemačke. Iz svih tih razloga, Srbija u ovom trenutku zaista može da krene svojim putem. Ali to znači da svaka vlast u Srbiji mora imati mnogo više poverenja u položaj Srbije i u njenu trenutnu ulogu u jugoistočnoj Evropi i na evropskom kontinentu.
Šta Zapad ili Istok imaju od saradnje sa nama?
Jasnije je šta Srbiju očekuje ukoliko se odluči za saradnju sa Briselom i Vašingtonom, ili sa Moksvom i Pekingom, ali se retko kad postavlja pitanje šta oni imaju od nas i zašto smo im, navodno, toliko bitni. Profesor Trudo upravo o tome često govori na Zapadu.
Brisel je dugo zanemarivao Srbiju, ali i čitav Balkan. Pre nekoliko godina, međutim, evropski zvaničnici uvideli su da geostrategije Kine, Rusije, Indije i drugih zemalja naporno rade i ulažu značajna sredstva u Srbiju i da imaju veliki uticaj u njoj. Zato Evropska unija sada želi da nadoknadi svoj prethodni nedostatak angažovanja i smanjeni uticaj. U takvoj situaciji Srbija može da pronađe svoj put. Ja lično mislim da Srbija može da ostvari oblik saradnje sa Evropskom unijom koji ne podrazumeva potpunu integraciju.
Po njegovom mišljenju, problem leži u tome što se ovde misli da postoje samo dve mogućnosti: ili potpuna integracija Srbije u Evropsku uniju, ili potpuno odustajanje od tog procesa. Trud veruje da postoji više mogućnosti između potpune integracije i potpunog odustajanja.
Postoje različiti programi Evropske unije koji omogućavaju saradnju u oblasti ekonomije, kulture, pa čak i vojne saradnje, a da pritom zemlja ne mora da postane punopravna članica Evropske unije. Zato mislim da i Srbija može da pronađe takav model. Upravo je sada dobar trenutak da se uspostavi neka nova forma odnosa Srbije prema Evropskoj uniji, zaključuje Trud.
Pogledajte i:
