Ono što je započeo Hitler, nastavljaju globalisti /video/
© AP Photo
Pratite nas
Stradanja i genocid nad Slovenima, pre svih nad Srbima i Rusima su kao Atlantida koju mlade generacije slovenskih naroda tek otkrivaju jer je decenijama, na prvom mestu na Zapadu, bila na delu politika prećutkivanja pa i tihe zabrane da se govori o tome, kaže ruski istoričar Edvard Popov.
Temi genocida nad slovenskim narodima u 20. veku bila je posvećena druga međunarodna konferencija, održana nedavno u Ruskom domu u Beogradu o organizaciji ruskog Centra za javnu i medijsku saradnju “Evropa” i časopisa “Međunarodni život”, kao i srpskog Odbora za zaštitu Kosova i Metohije. Na skupu, kom su se obratili i zamenik šefa ruske diplomatije Mihail Galuzin, kao i ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko, učestvovali su naučnici, političari i aktivisti iz Rusije, Srbije, Češke, Slovačke, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Rumunije i Bugarske.
Pastorčad Evrope
Popov, profesor Univerziteta u Rostovu na Donu, ističe da se o genocidu nad Slovenima u svetu malo zna, a da u Evropskoj uniji ta tema, iako nije zabranjena, ne nailazi na odobravanje. On citira reči bivšeg predsednika slovačke vlade Jana Čarnogurskog, jednog od učesnika konferencije, da su Sloveni uz Mađare i Rumune pastročad i Pepeljuge Evropske unije. Takođe se, kako kaže, malo govori o tome da su Srbi još u Prvom svetsko ratu stradali u logorima smrti i pretrpeli proporcionalno najveće žrtve.
Među prvim žrtvama genocida u novijoj istoriji Evrope bili su, dodaje on, i Rusi u Galiciji i Zakarpatskoj oblasti o čemu se dugo nije znalo čak ni u Rusiji.
“Tek u poslednje dve-tri godine ova tema počinje da bude poznata u našem društvu, i to u velikoj meri zahvaljujući ličnim zaslugama ministra Sergeja Lavrova i zaposlenih u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije. Drugi narod nad kojim je tokom Prvog svetskog rata sprovođen genocid bili su Srbi. Međutim, iz nekog razloga, stradanja naših predaka nikoga ne zanimaju u Evropskoj uniji. Mnogo je zanimljivije govoriti o drugim narodima koji su stradali. Postoje jednaki, a postoje i jednakiji narodi, kako bi rekao Orvel. Ta politika se nastavlja i kada je reč o događajima iz Drugog svetskog rata, pa čak i iz druge polovine dvadesetog veka. To je ta antislovenska politika – naš bol i naše tragedije, ili ne primećuju, ili o njima ćute — a ponekad čine i nešto gore: optužuju žrtve da su dželati.”
Najviše su stradali pravoslavni
Profesor Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose (MGIMO) Andrej Sidorov skreće pažnju da su među slovenskim narodima najviše stradali pravoslavni, Rusi i Srbi, podsećajući da je Adolf Hitler otvoreno sprovodio ideju njihovog istrebljenja, a da mu je pravoslavlje bilo posebno mrsko. Istovremeno, prećutkivanje tih zlodela je deo politike rusofobije i srbofobije, a kako kaže naš sagovornik, tu nije reč samo o racionalnoj političkoj računici već i o iracionalnoj mržnji prema ta dva naroda.
Sidorov dodaje da su u novije vreme na delu savremenije metode obračuna sa Slovenima kroz razbijanje njihovog nacionalnog identiteta, ali i kroz i nacionalni inženjering.
“Globalizacija je pre svega brisanje nacionalnog identiteta, uništenja nacionalnog i kulturnog suvereniteta. Globalizacija je uništenje duhovnog suvereniteta. A duhovni suverenitet je, između ostalog, religija koju ispoveda neki narod. Savremena Evropska unija je očigledno globalistički projekat, koji se kreće ka stvaranju jedinstvene beznacionalne i bezkonfesionalne države. I to treba da bude država u kojoj su izbrisane sve nacionalne karakteristike stanovništva koji u njemu živi. Druga je stvar što je taj projekat ozbiljno zapeo. Vidimo šta se danas dešava u Parizu. Jer taj projekat je nemoćan pred političkim islamom. A što se tiče hrišćanskih naroda ili, na žalost, posthrišćanskih, u odnosu na njih taj globalistički projekat je veoma efikasan.”
Sidorov ukazuje na još jedan važan momenat – da taj projekat nosi u sebi seme suicida, odnosno smanjenja stanovništva: “Ako stvari tako krenu, stanovništvo bivšeg hrišćanskog i zapadnog sveta ili postihrišćanskog zapadnog sveta brzo će se smanjivati... Kad je nastajala Evropska unija govorilo se o stvaranju Evrope – otadžbine, uz očuvanje nacionalnog državnog i kulturnog suvereniteta. Ali zatim je taj projekat Evropske unije skrenuo na sasvim drugu stranu i postao svoja suprotnost.”
Ocrnjivanje Slovena
Politika koju sprovodi EU, primećuje Popov, sastoji se između ostalog i u tome da se to istorijsko sećanje briše, da se događaji čak pogrešno prikazuju, jer po logici Orvela, ono što je rečeno u zvaničnim dokumentima i istorijskim udžbenicima tako i jeste, a ako se o nečemu ne govori kao o genocidu nad slovenskim narodima, onda toga nije ni bilo.
Sidorov dodaje da je takva politika uvek uvertira za ponavljanje događaja a da je još jedan metod Zapada zamena teza i proglašavanje žrtava genocida za genocidne.
“Važno je razumeti da, recimo, Golodomor u Ukrajini ili slučaj Srebrenice, slučaj Buče, optužbe koje se upućuju Rusiji i Srbiji, nisu rezultat neke dobronamerne zablude, što neko nešto nije znao, što ne zna. To je rezultat veoma osmišljene i veoma opasne politike.”
Pritom, kako kaže, u vreme Sovjetskog Saveza i Jugoslavije Rusima i Srbima je naređeno da u ime bratstva i jedinstva zaborave genocide koji su nad njima počinjeni što je dovelo do toga da “bolest nije izlečena” već je postala još opasnija i sada izbila na površinu.
Politikom da žrtve pretvara u dželate Zapad sprovodi strategiju ocrnjivanja Slovena – Srba i Rusa, i u tome, kako kaže Popov, koriste vrlo efikasne tehnologije.
“Ali uprkos tome što protiv nas rade veoma moćni umovi i što raspolažu ogromnim resursima za zaglupljivanje ljudi, uključujući i kod nas, u našoj zemlji, nije neprijatelj taj koji je snažan, već smo mi slabi. Ako počnemo ozbiljno da radimo, ne samo mi naučnici, već i predstavnici obrazovnog sistema, društveni aktivisti, neprijatelj će se povući. Uspeh i delotvornost ove antisrpske, antislovenske i antiruske propagande u velikoj meri počivaju na našoj slabosti. Priznajmo to iskreno”, poručuje profesor.
Sidorov upozorava i na praksu Zapada da unosi podele u redove samih slovenskih naroda, između ostalog pomažući obojene revolucije.
“Ta strategija i taktika stara je koliko i svet.. Još su stari Rimljani govorili "zavadi pa vladaj". I ta taktika prema slovenskim narodima se takođe primenjuje već mnoge decenije i vekove. A oni koji je primenjuju idu putem izgradnje ili pokušaja izgradnje veštačkih nacija, nekakvog socijalnog inženjeringa, sintetičkih nacija. Upečatljiv primer za to je takozvano ukrajinstvo. Jer reč Ukrajina je dugo vremena bilo geografski naziv. Kao recimo reč Sibir. A onda je u 19. veku zahvaljujući naporima Austrougarske i naporima Poljaka, poljske intelektualne elite iskonstruisan nov veštački identitet pod nazivom Ukrajinac. I Ukrajinac je mogao da postane onaj ko se neprijateljski donosi prema Rusiji, koji je upravo smatrao da su takozvani Ukrajinci i Rusi dva različita naroda i da je među njima prava provalija.”
Gospod nema drugu Rusiju ni Srbiju
Upitan kako se suprotstaviti ovim zlonamernim pokušajima unošenja razdora među Slovene Popov odgovara – formula je moć i istina.
“Moć – to je vojna moć. Rusija sad ratuje, ali Rusija ne ratuje sa Ukrajinom. Ona se na teritoriji bivše Ukrajine bori s avangardom tog posthrišćanskog Zapada. A istina je ono čime se bavimo između ostalog i mi naučnici. Da, to je mala cigla. Ali ako svako bude ugradio malu ciglu u zajednički zid taj zid se neće moći da sruši.”
Sagovornici Sputnjika su se osvrnuli i na aktuelne izazove za slovenske narode, uz upozorenje da se Evropa sprema za rat ali da će u njega gurnuti pre svega istočnoevropske narode, a odgovaraju i na pitanje može li u takvoj situaciji Srbija da zadrži neutralnu poziciju van svih tabora čemu je težila i teži.
“Srbiji je veoma teško. Nalazi se u neprijateljskom okruženju i izložena je ogromnom pritisku. Ali s druge strane, čini mi se da je to što Srbija nije članica NATO-a i Evropske unije njena konkurentska prednost — a vremenom će, verujem, to postati očigledno. Jer Srbija čuva svoj suverenitet, svoj nacionalni i duhovni identitet, čuva svoju dušu. Mnogo, naravno, zavisi od toga kako će se završiti sukob između Rusije i kolektivnog Zapada”, ocenjuje Sidorov.
Popov kaže da baš kao što je, kad je reč o Rusiji, teško objasniti kako je ona opstala uprkos istorijskim iskušenjima, isto se može reći i za Srbiju.
“Uprkos svemu, iz nekog razloga i dalje postojimo. Činjenica da Rusija postoji ne može se racionalno i logički objasniti. Zato kažem sledeće: Gospod, verovatno, nema još jednu Rusiju. Isto mogu da kažem i vama. Uprkos svim vašim slabostima, koje vi poznajete bolje od mene, i vašim posustajanjima, Gospod, verovatno, nema ni drugu Srbiju.”
Pošto Rusi i Srbi imaju mnogo toga zajedničkoj u svojoj istorijskoj sudbini, dodaje Sidorov, Zapad se drži slične političke strategije prema Rusiji i Srbiji.
„U čemu se tačno ona sastoji? U direktnom, otvorenom vojnom sukobu veoma je teško pobediti Ruse i Srbe. Zato se danas računa na to da ćemo biti slomljeni, da ćemo biti potkopani iznutra. Uz pomoć nemira i unutrašnjih previranja…Zato, suočeni sa spoljnim neprijateljem, veoma je važno da budemo jedinstveni iznutra i da umemo da rešavamo sve probleme kroz dijalog, kompromis i zdrav razum”, poručuje profesor.
Pogledajte i:
