https://lat.sputnikportal.rs/20261031/nikad-veca-stednja-u-srbiji---zato-oprezno-s-kursom-video-1205117459.html
Nikad veća štednja u Srbiji - zato oprezno s kursom /video/
Nikad veća štednja u Srbiji - zato oprezno s kursom /video/
Sputnik Srbija
Podatak da Srbija ove godine beleži najviši iznos štednje, gde je dinarska od početka godine do septembra porasla 18,4 odsto, a devizna 4,6 procenata ukazuje da... 31.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-31T14:06+0100
2026-10-31T14:06+0100
2026-10-31T14:06+0100
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
štednja
devize
energija sputnjika
dinar
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/08/1d/1189488637_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_bf53145e63616c22fd57a6a94b97294f.png
Na to je u emisiji Energija Sputnjika ukazao finansijski konsultant, nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, Vladimir Vasić.Prema podacima Narodne banke Srbije, dinarska štednja je do septembra premašila nivo od 244 milijarde dinara, što predstavlja rast od čak 37,9 milijardi dinara, odnosno 18,4 odsto od početka 2026. godine . Devizna štednja u istom periodu povećana za 735,5 miliona evra ili za 4,6 odsto.Dinarska štednja je prvi put premašila protivvrednost od dve milijarde evra, dok je devizna štednja dostigla 17 milijardi evra, što predstavlja najviše iznose štednje do sada.Koliko od ušteđenog je ostalo, što se kaže, ispod slamarice to je nemoguće proceniti, ali je sigurno da se i tamo nešto nađe jer ljudi u skaldu sa mogućnostima jedan deo ušteđevine imaju pri ruci za slučaj nekih nepredviđenih situacija.Dobri pokazateljiPo oceni Vasića reč je o dobrim pokazateljima jer je stabilnost finansijskog sistema jako bitna.On dodaje da ovi podaci ukazuju i na to da imamo povećane prihode, da imamo od čega da štedimo. A štedimo, kako dodaje, i zato što nemamo neku alternativu jer uglavnom ta količina novca nije dovoljna da bismo mogli da budemo neki ozbiljniji investitori.Stabilan kursNa pitanje šta je dovelo do tog poverenja u dinar i povećalo dinarsku štednju koja je sada prvi put premašila 10 odsto ukupne štednje, a da je 2012. godine ona činila ispod dva odsto, nekadašnji bankar kaže da je jedan od glavnih razloga stabilan kurs. Uz to, kamata na deviznu štednju je duplo niža od dinarske i pritom, na kraju obračunskog perioda morate da platite 15 odsto poreza na kamatu kod devizne štednje, dok na dinarsku toga nema. To je, smatra on, sigurno jedan od motiva za štednju dinara.I ako imate kamatu od 4,0 odsto na dinare, a inflacija je 3,0-3,5 odsto, kakva je sada u okvirima ciljane, bar ste sačuvali vrednost novca, dodaje Vasić.Evropska unija nam je komšiluk sa kojim imamo značajnu privrednu saradnju i prirodno je i normalno da imamo štednju u evrima, kaže on, ali i ističe da je, sa druge strane, dobro što raste udeo dinara, jer to znači da raste poverenje u dinar.Važan snažan dinar„Ono što kao ekonomista i bivši bankar, a danas konsultant, kažem, vrlo je bitno da radimo na tome da dinar i dalje ima svoju snagu, to vidim kao jedan od načina da smanjimo zavisnost od evra. I u tom smislu ja vidim ovo kao plus, i ja sam neko ko veruje da će nova vlada i neki novi menadžment Narodne banke Srbije imati za cilj da nastavi taj trend. A ako imate u vašim rukama i hleb i pogaču i nož, onda zapravo imate veću kontrolu nad onim što se dešava“, kaže Vasić.Objašnjavajući to on više konstatuje nego što pita - zašto ne bi i stambeni krediti bili u dinarima, a da imamo neke povoljnije kamate. Ovako zavisimo od toga šta će uraditi Evropska centralna banka (ECB). Ako nastavi da podiže referentnu kamatnu stopu, onda smo pod rizikom svi mi koji imamo kredite koji su indeksirani u evrima, a 99 odsto stambenih kredita je indeksirano u evrima.Iako imamo stabilan kurs, ipak imamo tu komponentu koju diktira ECB koja je kao neka kucajuća bombica. Kad imate kredit od 100.000 evra nije vam isto da li vam je rata 500 ili 650 evra, znači nekih 50 do 150 evra vam skoči kao posledica podizanja referentne kamatne stope, objašnjava ovaj finansijski konsultant zašto je dobro da bude nastavljen trend dinarizacije, odnosno jačanja dinara u svim finansijskim transakcijama, pa i kada je u pitanju štednja.Oprezno s kursom, građani očekuju boljitakNa pitanje kako vidi posle 14 godina stabilnosti kursa dinara pokrenutu priču od strane novih vlasti o promeni kursa jer smatraju da je dinar precenjen, što bi dovelo da smanjenja plata i penzija, Vasić smatra da se ne treba zaletati.„Ja mislim da treba biti oprezan kada se donose bilo kakve odluke u vezi kursa. Mi sad imamo građane koji su glasali i očekuju nešto bolje. To bolje, taj prvi signal mora da se oseti, moramo da osetimo zašto smo nešto promenili, da imamo veću kupovnu moć, da utičemo na cene, odnosno da država pokuša da utiče na cene, jer smo po tim indeksu cena 90 odsto proseka Evropske unije, a u platama nismo. Tako da je to nešto o čemu bi trebalo voditi računa“, upozorava Vasić.On podseća da jedna škola smatra da treba pustiti da ponuda i tražnja slobodno definišu cenu novca, odnosno kurs i onda bi vi faktički sa tim padom vrednosti dinara destimulisali uvoz i pospešili izvoz.On podseća da je kurs dinara i sada fluktuirajući, a ne fiksan, ali je stabilan jer imamo podlogu pre svega u zlatu, 40 i nešto tona, imamo značajne devizne rezerve, što je, kako smatra, sidro i kamen temeljac.Štedite, ali sa kamatomVasić je na kraju imao savet za sve koji štede dinare u banci i ne podižu ih da ih stave pod kamatu i oroče da bi sa kamatom od 3-4 procenta makar ispeglali ono što godišnje štrbne inflacija.Na neoročenim računima građana Srbije nalazi se, kada se preračuna, 11 milijardi evra. To naravno nije novac koji stoji ili čeka nekoga u fioci, banka ga obrće, prodaje kratkoročne kredite sa kamatom od pet do osam odsto, što je odlično za nju, kaže nekadašnji bankar.To se vidi po profitabilnosti banaka kod nas, čiji je profit prošle godine bio 1,7 milijardi evra, čemu su doprineli i svi koji štede na računima po viđenju, gde nema kamate i koji građanima ne donose nikakav prinos, poručio je Vasić.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, srbija – ekonomija, štednja, devize, energija sputnjika, dinar, analize i mišljenja
ekonomija, srbija – ekonomija, štednja, devize, energija sputnjika, dinar, analize i mišljenja
Nikad veća štednja u Srbiji - zato oprezno s kursom /video/
Podatak da Srbija ove godine beleži najviši iznos štednje, gde je dinarska od početka godine do septembra porasla 18,4 odsto, a devizna 4,6 procenata ukazuje da imamo poverenje u finansijski sistem i njegovu stabilnost, koja je jako bitna. Nova vlast bi trebalo da bude oprezna kada donosi odluke o kursu dinara.
Na to je u emisiji Energija Sputnjika ukazao finansijski konsultant, nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, Vladimir Vasić.
Prema podacima Narodne banke Srbije, dinarska štednja je do septembra premašila nivo od 244 milijarde dinara, što predstavlja rast od čak 37,9 milijardi dinara, odnosno 18,4 odsto od početka 2026. godine . Devizna štednja u istom periodu povećana za 735,5 miliona evra ili za 4,6 odsto.
Dinarska štednja je prvi put premašila protivvrednost od dve milijarde evra, dok je devizna štednja dostigla 17 milijardi evra, što predstavlja najviše iznose štednje do sada.
Koliko od ušteđenog je ostalo, što se kaže, ispod slamarice to je nemoguće proceniti, ali je sigurno da se i tamo nešto nađe jer ljudi u skaldu sa mogućnostima jedan deo ušteđevine imaju pri ruci za slučaj nekih nepredviđenih situacija.
Po oceni Vasića reč je o dobrim pokazateljima jer je stabilnost finansijskog sistema jako bitna.
„Evo, sad smo upravo u prilici da prelazimo sa jedne vlasti na drugu, a za finansijski sistem je bitno da ostanemo mirni i stabilni i da zapravo nastavimo kao što smo juče radili. I to je moja poruka. Zašto? Zato što od stabilnosti finansijskog sistema zavisi sve drugo, a očigledno da ove brojke pokazuju da mi imamo poverenje u finansijski sistem, to je sigurno“, ističe sagovornik Sputnjika.
On dodaje da ovi podaci ukazuju i na to da imamo povećane prihode, da imamo od čega da štedimo. A štedimo, kako dodaje, i zato što nemamo neku alternativu jer uglavnom ta količina novca nije dovoljna da bismo mogli da budemo neki ozbiljniji investitori.
Na pitanje šta je dovelo do tog poverenja u dinar i povećalo dinarsku štednju koja je sada prvi put premašila 10 odsto ukupne štednje, a da je 2012. godine ona činila ispod dva odsto, nekadašnji bankar kaže da je jedan od glavnih razloga stabilan kurs. Uz to, kamata na deviznu štednju je duplo niža od dinarske i pritom, na kraju obračunskog perioda morate da platite 15 odsto poreza na kamatu kod devizne štednje, dok na dinarsku toga nema. To je, smatra on, sigurno jedan od motiva za štednju dinara.
I ako imate kamatu od 4,0 odsto na dinare, a inflacija je 3,0-3,5 odsto, kakva je sada u okvirima ciljane, bar ste sačuvali vrednost novca, dodaje Vasić.
Evropska unija nam je komšiluk sa kojim imamo značajnu privrednu saradnju i prirodno je i normalno da imamo štednju u evrima, kaže on, ali i ističe da je, sa druge strane, dobro što raste udeo dinara, jer to znači da raste poverenje u dinar.
„Ono što kao ekonomista i bivši bankar, a danas konsultant, kažem, vrlo je bitno da radimo na tome da dinar i dalje ima svoju snagu, to vidim kao jedan od načina da smanjimo zavisnost od evra. I u tom smislu ja vidim ovo kao plus, i ja sam neko ko veruje da će nova vlada i neki novi menadžment Narodne banke Srbije imati za cilj da nastavi taj trend. A ako imate u vašim rukama i hleb i pogaču i nož, onda zapravo imate veću kontrolu nad onim što se dešava“, kaže Vasić.
Objašnjavajući to on više konstatuje nego što pita - zašto ne bi i stambeni krediti bili u dinarima, a da imamo neke povoljnije kamate. Ovako zavisimo od toga šta će uraditi Evropska centralna banka (ECB). Ako nastavi da podiže referentnu kamatnu stopu, onda smo pod rizikom svi mi koji imamo kredite koji su indeksirani u evrima, a 99 odsto stambenih kredita je indeksirano u evrima.
Iako imamo stabilan kurs, ipak imamo tu komponentu koju diktira ECB koja je kao neka kucajuća bombica. Kad imate kredit od 100.000 evra nije vam isto da li vam je rata 500 ili 650 evra, znači nekih 50 do 150 evra vam skoči kao posledica podizanja referentne kamatne stope, objašnjava ovaj finansijski konsultant zašto je dobro da bude nastavljen trend dinarizacije, odnosno jačanja dinara u svim finansijskim transakcijama, pa i kada je u pitanju štednja.
Oprezno s kursom, građani očekuju boljitak
Na pitanje kako vidi posle 14 godina stabilnosti kursa dinara pokrenutu priču od strane novih vlasti o promeni kursa jer smatraju da je dinar precenjen, što bi dovelo da smanjenja plata i penzija, Vasić smatra da se ne treba zaletati.
„Ja mislim da treba biti oprezan kada se donose bilo kakve odluke u vezi kursa. Mi sad imamo građane koji su glasali i očekuju nešto bolje. To bolje, taj prvi signal mora da se oseti, moramo da osetimo zašto smo nešto promenili, da imamo veću kupovnu moć, da utičemo na cene, odnosno da država pokuša da utiče na cene, jer smo po tim indeksu cena 90 odsto proseka Evropske unije, a u platama nismo. Tako da je to nešto o čemu bi trebalo voditi računa“, upozorava Vasić.
On podseća da jedna škola smatra da treba pustiti da ponuda i tražnja slobodno definišu cenu novca, odnosno kurs i onda bi vi faktički sa tim padom vrednosti dinara destimulisali uvoz i pospešili izvoz.
„ Ja sam pristalica postojećeg načina razmišljanja, jer postoje neki drugi ekonomski mehanizmi koji mogu da pospeše izvoz i privredu. Na primer Razvojna banka Srbije, koja bi mogla da bude taj kamen temeljac, koja će da pegla te rizike i da pomogne privrednicima da izađu na svetska tržišta, ne samo da izađu, nego da budu i ovde, a i da proizvode za svet. Onda nešto što se zove osiguranje izvoza, kako god se zvala ta institucija koja treba da ublaži neki rizik “, kaže naš poznati finansijski konsultant.
On podseća da je kurs dinara i sada fluktuirajući, a ne fiksan, ali je stabilan jer imamo podlogu pre svega u zlatu, 40 i nešto tona, imamo značajne devizne rezerve, što je, kako smatra, sidro i kamen temeljac.
Vasić je na kraju imao savet za sve koji štede dinare u banci i ne podižu ih da ih stave pod kamatu i oroče da bi sa kamatom od 3-4 procenta makar ispeglali ono što godišnje štrbne inflacija.
Na neoročenim računima građana Srbije nalazi se, kada se preračuna, 11 milijardi evra. To naravno nije novac koji stoji ili čeka nekoga u fioci, banka ga obrće, prodaje kratkoročne kredite sa kamatom od pet do osam odsto, što je odlično za nju, kaže nekadašnji bankar.
To se vidi po profitabilnosti banaka kod nas, čiji je profit prošle godine bio 1,7 milijardi evra, čemu su doprineli i svi koji štede na računima po viđenju, gde nema kamate i koji građanima ne donose nikakav prinos, poručio je Vasić.
