Zahtevi komšija i EU za novu vlast u Srbiji po principu - traži odmah ustupke
20:38 29.10.2026 (Osveženo: 20:51 29.10.2026)
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom / Zahtevi regiona i Evropske unije prema Srbiji
Pratite nas
Uslovi koji su ispostavljeni budućoj vlasti u Srbiji od država regiona i Brisela za manje od 24 sata od pobede je znak da treba da budu oprezni jer spoljni faktor pokušava da od njih dobije ustupke u ranoj fazi vlasti, kada još nemaju definisan stav po određenim pitanjima, a posle nema nazad, ocena je diplomate Zoran Milivojevića.
Pobednička većina na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji predvođena Studentskom listom još nije ni kročila nogom u prostorije srpskih institucija a već je iz Slovenije, Hrvatske i Evropske unije dobila narudžbu šta kome od njih treba da da.
Opasne ucene na samom stratu
Tako je slovenački premijer Janez Janša zvanično najavio da će usloviti dalji napredak Srbije na putu ka Evropskoj uniji ukoliko Beograd ne preda celokupnu arhivsku građu bivših jugoslovenskih službi bezbednosti koja se odnosi na Sloveniju, a zahtev je usledio par sati nakon pobede Studenske liste. Dvadeset četiri sata kasnije oglasio se i Zagreb sa jasno upućenim zahtevom da Srbija prihvati odgovornost za ratove devedesetih godina, otvori bezbednosne arhive i intenzivira procesuiranje ratnih zločina.
Posle čestitki koje je pobednicima uputila Marta Kos usledila je i njena izjava da za Srbiju nema evropskog puta ako ne uskladi spoljnu politiku sa Briselom, odnosno, uvede sankcije Rusiji.
Sve skupa deluje kao udruženi pritisak na novu političku većinu, pre nego što je ona istupila sa nekim svojim programskim planovima prema navedenim zahtevima.
Ozbiljni izazovi za novu vlast
Diplomata i bivši ambasador Zoran Milivojević smatra da novu vlast, na osnovu poruka koje se mogu čuti iz EU i iz nekih susednih zemalja, očekuju ozbiljni izazovi, naročito na spoljnopolitičkom planu.
„Ono što je jasno kad je reč o EU jeste da oni neće odustati od onih političkih zahteva i uslova koji su vezani za nastavak pregovaračkog procesa o pristupanju. To se u prvom redu odnosi na sankcije Rusiji i očigledno je da to tvrdo jezgro u EU ne menja stav. To mi vidimo i po nekim drugim linijama. Vidimo reakciju, recimo, Danske i Estonije, i odijum prema premijerima Norveške i predsedniku Finske, koji su razgovarali sa ruskim predsednikom Putinom telefonom. Jasno je da je to tvrdo jezgro i dalje orijentisano na političku isključivost, da je tako nazovem, i da insistiranje na ratnoj opciji u Evropi predstavlja okosnicu njihove spoljne i unutrašnje, čak bih rekao, politike. U tom smislu su i izazovi za nove vlasti u Srbiji,“ objašnjava Milivojević.
Bitno je ne reagovati ishitreno
Drugo, dodaje naš sagovornik, vidi se sada da ni neke susedne zemlje neće odustati od svojih zahteva vezanih za otvorena pitanja koja imaju u odnosima sa Srbijom.
„Tako da se ponavlja istorija svojevremeno hrvatsko-slovenačkih odnosa oko Piranskog zaliva, pa onda uslovljavanja Severne Makedonije od strane Bugarske i, najzad, Crne Gore od strane Hrvatske, i to na jedan direktan, izričit način. I nama se već ispostavljaju zahtevi i Slovenije i Hrvatske, verovatno i nekih drugih. Ne znamo šta nas još čeka i to je ozbiljan izazov za nove vlasti. Zašto? Zato što se traži da oni učine određene ustupke, i to u ranoj fazi. Dakle, sad već, kad se vlast još nije ni formirala,“ napominje Milivojević.
Kako kaže, to je ona vrsta zahteva koja ide vezano za brzinu ponašanja i za brzinu prihvatanja iz jednog razloga.
„Zato što se na početku mogu isposlovati koncesije na najdirektniji način, koje posle proizvode negativne posledice. Ali posle je kasno. Ako se učine koncesije u početnoj fazi, onda one proizvode posledice u narednom periodu i ne mogu se korigovati. Sve što se sada učini na tom planu, svaka koncesija koja se učini bilo kome, iz bilo kojih razloga i motiva, jeste nepovratan proces. I on se kasnije ne može ponovo vratiti na staro, niti kontrolisati na neki drugi način. Iz tog razloga su ova uslovljavanja jako opasna, a naročito je opasno ukoliko se to prihvati ili ukoliko se vlasti budu ponašale u skladu sa tim uslovljavanjima u ranoj fazi,“ smatra Milivojević.
Ne zanemariti naše interese
Po njegovom mišljenju, mora se imati, u prvom redu, kao isključivi kriterijum za bilo koju vrstu politike i moguće korekcije politike, državni i nacionalni interes.
„I to je, rekao bih, zvezda vodilja za svaku vrstu nastupa i za svaku vrstu odgovaranja na pritiske i na traženja i uslovljavanja koja se sad već pokazuju kao nešto što će biti očigledno relevantno u narednom periodu,“ zaključuje naš sagovornik.
Podsećanja radi, evropska komesarka za proširenje Marte Kos čestitajući pobednicima na vanrednim parlamentarnim izborima izjavili da su Srbiji vrata Unije otvorena, da bi kasnije ponovila zahtev za usklađivanje spoljne politike.
Slovenija je naprasno u prvi plan izbacila pitanje dostavljanje dokumenata i arhiva sledećih institucija iz perioda SFRJ: UDBA / SDV, JNA i njene kontraobaveštajne službe (KOS), kao i dokumenta nekadašnje civilne i vojne službe bezbednosti bivše federacije.
Doduše ovo pitanje jeste bilo predmet sukcesija u pitanju raspodele državne arhive bivše SFRJ, a formalno je regulisano Sporazumom o pitanjima sukcesije iz 2001.
Zašto su se sada Slovenci oglasili?
Prema tom sporazumu, dokumenti koji su neposredno povezani sa teritorijom određene republike trebalo bi da pripadnu toj državi, dok ostale naslednice imaju pravo na slobodan pristup i kopiranje.
Međutim problem je u tome što je Srbija pravna naslednica i SFRJ i SR Jugoslavije, i najveći deo centralnih arhiva bivše države ostao je u Beogradu. Ipak, nikada nije javno utvrđen precizan spisak dokumenata, niti je zvanično potvrđeno da Srbija fizički poseduje baš svaki dokument koji Slovenija trenutno potražuje u originalu.
Hrvatska je kao čestitku novoj vlasti ispostavila zahtev da Srbija prihvati istorijsku odgovornosti iz devedesetih godina i za ono što se dogodilo tada, ističući da za Hrvatsku postoji „samo jedna istorijska istina“.
Zvanični stav buduće vlade Srbije o ovim zahtevima tek treba da bude definisan nakon njenog konstituisanja.
