https://lat.sputnikportal.rs/20261029/srpski-pcelari-izvezli-gotovo-tri-tone-meda-u-kinu-1205074089.html
Srpski pčelari izvezli gotovo tri tone meda u Kinu
Srpski pčelari izvezli gotovo tri tone meda u Kinu
Sputnik Srbija
Srpski pčelari izvezli su gotovo tri tone meda u Kinu, a očekuje se da će naredne godine isporuke biti veće, izjavio je predsednik Saveza pčelarskih... 29.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-29T20:57+0100
2026-10-29T20:57+0100
2026-10-29T20:57+0100
ekonomija
srbija
srbija – ekonomija
ekonomija
privreda i poljoprivreda
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/04/1176902587_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_2b6b7b4e8d8a625f34c166858f231e65.jpg
On je za RTS rekao da je izvoz meda u Kinu omogućen nakon usaglašavanja veterinarskih sertifikata dve zemlje i registracije pogona "Naš med“ u Kini.Ocenjujući pčelarsku 2026. godinu, naveo je da je ona bila znatno bolja od prethodnih, iako prinosi nisu bili ujednačeni u svim delovima Srbije. Prema njegovim rečima, najviše je bilo bagremovog meda, ali su prinosi na jugu zemlje bili za oko 40 odsto manji nego u ostalim krajevima.Suncokretova paša bila je prosečna, uljana repica je podbacila, dok su prinosi livadskog meda bili slabi zbog visokih temperatura."Moram da primetim da smo imali rekordnu godinu na lipovoj paši. Zaista, godina koja se ne pamti. Nažalost, lipe u Srbiji nema mnogo, a mali broj pčela seli na tu pašu“, rekao je on.Dodao je da su pčelari koji su iskoristili lipovu pašu ostvarili istorijski visoke prinose. Živadinović je upozorio da klimatske promene, uprkos povoljnijoj sezoni, ostaju dugoročan problem, jer skraćivanje paša, suše i nedostatak polena otežavaju pripremu pčelinjih društava za zimu, dok produžena jesen pogoduje razvoju parazita varoe.Naveo je i da su niske otkupne cene i rast troškova doveli do smanjenja broja košnica, ali i do napuštanja pčelarstva. Kako je istakao, očuvanje pčelarstva nije važno samo zbog proizvodnje meda već i zbog oprašivanja poljoprivrednih kultura, od koga zavisi značajan deo domaće proizvodnje hrane.Prema njegovoj proceni, zahvaljujući oprašivanju koje obavljaju pčele, vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji godišnje je veća za više od 600 miliona evra.Zbog toga je, zaključio je Živadinović, neophodno obezbediti bolje uslove za pčelare, voditi efikasniju borbu protiv falsifikovanog meda i za nova izvozna tržišta koja bi omogućila isplativiju proizvodnju.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – ekonomija, ekonomija, privreda i poljoprivreda
srbija, srbija – ekonomija, ekonomija, privreda i poljoprivreda
Srpski pčelari izvezli gotovo tri tone meda u Kinu
Srpski pčelari izvezli su gotovo tri tone meda u Kinu, a očekuje se da će naredne godine isporuke biti veće, izjavio je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović i dodao da bi širenje kineskog tržišta moglo da donese rast otkupnih cena za 30 do 50 odsto.
On je za RTS rekao da je izvoz meda u Kinu omogućen nakon usaglašavanja veterinarskih sertifikata dve zemlje i registracije pogona "Naš med“ u Kini.
"Nadamo se da će, kako vreme prolazi, zahtevane količine biti sve veće. Cena koja se plaća je dobra, to je ono što je najvažnije za naše pčelare“, istakao je Živadinović.
Ocenjujući pčelarsku 2026. godinu, naveo je da je ona bila znatno bolja od prethodnih, iako prinosi nisu bili ujednačeni u svim delovima Srbije. Prema njegovim rečima, najviše je bilo bagremovog meda, ali su prinosi na jugu zemlje bili za oko 40 odsto manji nego u ostalim krajevima.
Suncokretova paša bila je prosečna, uljana repica je podbacila, dok su prinosi livadskog meda bili slabi zbog visokih temperatura.
"Moram da primetim da smo imali rekordnu godinu na lipovoj paši. Zaista, godina koja se ne pamti. Nažalost, lipe u Srbiji nema mnogo, a mali broj pčela seli na tu pašu“,
rekao je on.
Dodao je da su pčelari koji su iskoristili lipovu pašu ostvarili istorijski visoke prinose. Živadinović je upozorio da klimatske promene, uprkos povoljnijoj sezoni, ostaju dugoročan problem, jer skraćivanje paša, suše i nedostatak polena otežavaju pripremu pčelinjih društava za zimu, dok produžena jesen pogoduje razvoju parazita varoe.
Naveo je i da su niske otkupne cene i rast troškova doveli do smanjenja broja košnica, ali i do napuštanja pčelarstva. Kako je istakao, očuvanje pčelarstva nije važno samo zbog proizvodnje meda već i zbog oprašivanja poljoprivrednih kultura, od koga zavisi značajan deo domaće proizvodnje hrane.
Prema njegovoj proceni, zahvaljujući oprašivanju koje obavljaju pčele, vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji godišnje je veća za više od 600 miliona evra.
Zbog toga je, zaključio je Živadinović, neophodno obezbediti bolje uslove za pčelare, voditi efikasniju borbu protiv falsifikovanog meda i za nova izvozna tržišta koja bi omogućila isplativiju proizvodnju.
