https://lat.sputnikportal.rs/20261029/srce-ce-moci-da-se-kontrolise-svetloscu-ruska-tehnologija-otvara-novu-eru-medicine-1205026158.html
Srce će moći da se kontroliše svetlošću: Ruska tehnologija otvara novu eru medicine
Srce će moći da se kontroliše svetlošću: Ruska tehnologija otvara novu eru medicine
Sputnik Srbija
Ruski naučnici razvili su novi tip ćelija koje upravljaju srčanim ritmom i osetljive su na svetlost, a koje bi u budućnosti mogle da postanu „živi“ pejsmejker... 29.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-29T22:02+0100
2026-10-29T22:02+0100
2026-10-29T22:02+0100
društvo
rusija
rusija – društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/03/1182253286_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_d5eab5529602f6d3030e011d0cbe05f0.jpg
Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu 2026. godine dobila su trojica istraživača za otkriće prvih svetlosno osetljivih jonskih kanala, koji se mogu ugraditi u ćelijsku membranu i omogućiti ćeliji da reaguje na svetlost. Zahvaljujući tome, naučnici su dobili mogućnost da razvijaju nove proteine kojima se upravlja pomoću svetlosti, za različite namene.Bioinženjeri Moskovskog fizičko-tehničkog instituta (MFTI) i stručnjaci za aritmije Centra Mešalkina uzgojili su ćelije kojima se može upravljati svetlošću, postavili ih na posebne polimerne podloge i implantirali u srce.Ideja naučnika je da ćelije funkcionišu prirodno, ali da lekari istovremeno imaju mogućnost da spolja podešavaju srčani ritam pomoću svetlosnih signala.U tu svrhu istraživači koriste posebne svetlosno osetljive proteine koji, pod dejstvom svetlosti određene talasne dužine, mogu da prelaze iz jednog stanja u drugo i na taj način aktiviraju ili „smiruju“ ćelije.Planirano je da lekari kontrolišu aritmije stimulisanjem ovih ćelija pomoću specijalnog uređaja koji emituje plavu svetlost talasne dužine od oko 460 nanometara.Prema rečima Romanova, pacijentu bi u tu svrhu mogla da bude ugrađena posebna svetlosna kapsula ispod kože ili bi mogao da nosi specijalni pojas oko grudnog koša.Ispitivanje nove tehnologijeU sredu su kardiohirurzi u eksperimentalnoj operacionoj sali implantirali novu grupu svetlosno osetljivih ćelija koje upravljaju srčanim ritmom u srce minijaturne svinje.Ćelije su najpre postavljene na specijalnu polimernu podlogu, a zatim su u srce ubrizgane i pomoću šprica, u obliku posebnih mikrokapsula.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, rusija – društvo
Srce će moći da se kontroliše svetlošću: Ruska tehnologija otvara novu eru medicine
Ruski naučnici razvili su novi tip ćelija koje upravljaju srčanim ritmom i osetljive su na svetlost, a koje bi u budućnosti mogle da postanu „živi“ pejsmejker. Novom bioinženjerskom konstrukcijom, sastavljenom od ćelija, upravlja se pomoću svetlosti, primenom tehnologije koja je 2026. godine nagrađena Nobelovom nagradom.
Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu 2026. godine dobila su trojica istraživača za otkriće prvih svetlosno osetljivih jonskih kanala, koji se mogu ugraditi u ćelijsku membranu i omogućiti ćeliji da reaguje na svetlost. Zahvaljujući tome, naučnici su dobili mogućnost da razvijaju nove proteine kojima se upravlja pomoću svetlosti, za različite namene.
„Dobili smo novi tip ćelija koji sada testiramo i smatramo da će im svetlosna osetljivost od samog početka povećati efikasnost delovanja. Naravno, nismo mi dodeljivali Nobelovu nagradu, ali to ipak pokazuje da smo, da tako kažem, radili u dobrom pravcu“, izjavio je novinarima zamenik direktora centra Aleksandar Romanov..
Bioinženjeri Moskovskog fizičko-tehničkog instituta (MFTI) i stručnjaci za aritmije Centra Mešalkina uzgojili su ćelije kojima se može upravljati svetlošću, postavili ih na posebne polimerne podloge i implantirali u srce.
Ideja naučnika je da ćelije funkcionišu prirodno, ali da lekari istovremeno imaju mogućnost da spolja podešavaju srčani ritam pomoću svetlosnih signala.
U tu svrhu istraživači koriste posebne svetlosno osetljive proteine koji, pod dejstvom svetlosti određene talasne dužine, mogu da prelaze iz jednog stanja u drugo i na taj način aktiviraju ili „smiruju“ ćelije.
Planirano je da lekari kontrolišu aritmije stimulisanjem ovih ćelija pomoću specijalnog uređaja koji emituje plavu svetlost talasne dužine od oko 460 nanometara.
Prema rečima Romanova, pacijentu bi u tu svrhu mogla da bude ugrađena posebna svetlosna kapsula ispod kože ili bi mogao da nosi specijalni pojas oko grudnog koša.
Ispitivanje nove tehnologije
U sredu su kardiohirurzi u eksperimentalnoj operacionoj sali implantirali novu grupu svetlosno osetljivih ćelija koje upravljaju srčanim ritmom u srce minijaturne svinje.
Ćelije su najpre postavljene na specijalnu polimernu podlogu, a zatim su u srce ubrizgane i pomoću šprica, u obliku posebnih mikrokapsula.
„Efekat bi trebalo da se ispolji u roku od pet do sedam dana“, naglasio je Romanov.
