https://lat.sputnikportal.rs/20261029/ormar-iz-pompeje-otkriva-detalje-svakodnevnog-zivota-pre-erupcije-vezuva-1205072679.html
Ormar iz Pompeje otkriva detalje svakodnevnog života pre erupcije Vezuva
Ormar iz Pompeje otkriva detalje svakodnevnog života pre erupcije Vezuva
Sputnik Srbija
Arheolozi su u Pompeji rekonstruisali drveni ormar zapečaćen skoro 2.000 godina, u kojem su pronađeni nakit, novčići, parfem, pribor za šminkanje i posude za... 29.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-29T22:45+0100
2026-10-29T22:45+0100
2026-10-29T22:45+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
arheologija
pompeja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/1f/1197560599_0:64:1168:721_1920x0_80_0_0_956dc17c77c3e25508125d26940ba3ba.jpg
Delovi ormara otkriveni su u kući u ulici Via del Abondanca, jednoj od najprometnijih ulica drevne Pompeje, saopštila je uprava arheološkog lokaliteta.Među nalazima je ogrlica sa najmanje 24 sitna predmeta od kostiju, staklene paste, zemljanog posuđa i gorskog kristala, uključujući prikaze bogova Besa i Merkura, kao i minijaturne ruke, stopala, šišarke i grozdove grožđa.Takve ogrlice, poznate kao krepundije, davane su rimskoj deci kao zaštitne amajlije i zvečke, a ponekad su čuvane i u odraslom dobu kao uspomene na detinjstvo.U ormaru su pronađeni i pinceta, mala staklena bočica za parfem ili mast, kadionica, bronzane, staklene i keramičke posude, kao i lonci za kuvanje.Olovni tegovi u drvenoj kutiji ukazuju na to da se neko u kući bavio trgovinom, dok je mala pletena posuda sadržala 38 bronzanih novčića.Činjenica da su novac i predmeti sentimentalne vrednosti ostali u kući ukazuje na to da vlasnici nisu imali vremena da ih uzmu nakon erupcije Vezuva, navedeno je u izveštaju.Kuća se okvirno povezuje sa čovekom po imenu Kornelije Maksimus, na osnovu natpisa pronađenih na tom mestu.Njena fasada prvi put je iskopana 1912. godine, dok su pojedine prostorije iza nje istražene tek sada, u okviru šireg projekta restauracije.Tokom iskopavanja pronađeni su i fragmentisani skeleti dva mlada miša u amfori koja se nalazila na uzdignutom skladištu.Pogledajte i:
pompeja
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, arheologija, pompeja
nauka i tehnologija, društvo, arheologija, pompeja
Ormar iz Pompeje otkriva detalje svakodnevnog života pre erupcije Vezuva
Arheolozi su u Pompeji rekonstruisali drveni ormar zapečaćen skoro 2.000 godina, u kojem su pronađeni nakit, novčići, parfem, pribor za šminkanje i posude za kuvanje, pružajući uvid u svakodnevni život stanovnika grada pre erupcije Vezuva 79. godine nove ere.
Delovi ormara otkriveni su u kući u ulici Via del Abondanca, jednoj od najprometnijih ulica drevne Pompeje, saopštila je uprava arheološkog lokaliteta.
Među nalazima je ogrlica sa najmanje 24 sitna predmeta od kostiju, staklene paste, zemljanog posuđa i gorskog kristala, uključujući prikaze bogova Besa i Merkura, kao i minijaturne ruke, stopala, šišarke i grozdove grožđa.
Takve ogrlice, poznate kao krepundije, davane su rimskoj deci kao zaštitne amajlije i zvečke, a ponekad su čuvane i u odraslom dobu kao uspomene na detinjstvo.
„Ne možemo sa sigurnošću da rekonstruišemo identitet osobe koja je živela u kući, ali ovi fragmenti nas približavaju njenom svakodnevnom životu“, rekao je direktor lokaliteta Gabrijel Cuhtrigel.
U ormaru su pronađeni i pinceta, mala staklena bočica za parfem ili mast, kadionica, bronzane, staklene i keramičke posude, kao i lonci za kuvanje.
Olovni tegovi u drvenoj kutiji ukazuju na to da se neko u kući bavio trgovinom, dok je mala pletena posuda sadržala 38 bronzanih novčića.
Činjenica da su novac i predmeti sentimentalne vrednosti ostali u kući ukazuje na to da vlasnici nisu imali vremena da ih uzmu nakon erupcije Vezuva, navedeno je u izveštaju.
„Pompeja nije samo mesto velikih umetničkih dela. To je i mesto gde najobičniji predmeti vraćaju ljudsku dimenziju prošlosti“, rekao je Cuhtrigel.
Kuća se okvirno povezuje sa čovekom po imenu Kornelije Maksimus, na osnovu natpisa pronađenih na tom mestu.
Njena fasada prvi put je iskopana 1912. godine, dok su pojedine prostorije iza nje istražene tek sada, u okviru šireg projekta restauracije.
Tokom iskopavanja pronađeni su i fragmentisani skeleti dva mlada miša u amfori koja se nalazila na uzdignutom skladištu.
