https://lat.sputnikportal.rs/20261029/od-maradoninog-saveta-do-zlatne-lopte-video-sport-fudbal-1205069440.html
Od Maradoninog saveta do Zlatne lopte /video/
Od Maradoninog saveta do Zlatne lopte /video/
Sputnik Srbija
Devet godina pre nego što će osvojiti Zlatnu loptu, Hari Kejn je u svlačionici Totenhema dobio lekciju od čoveka koji je to priznanje osvojio samo u srcima... 29.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-29T20:55+0100
2026-10-29T20:55+0100
2026-10-29T20:55+0100
sport
sport
fudbal
hari kejn
dijego maradona
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1d/1205069280_0:35:3063:1757_1920x0_80_0_0_50ceb6f4e24e119426e080240ceadb56.jpg
Kada je Hari Kejn u Londonu primio Zlatnu loptu za najboljeg fudbalera sveta u 2026. godini, jedna stara scena sa Vemblija dobila je novu simboliku. Na njoj su dvojica fudbalera iz različitih generacija, različitih fudbalskih kultura i potpuno drugačijih igračkih karakteristika. Jedan je Dijego Armando Maradona, čija je veličina odavno postala deo istorije fudbala, a drugi tada 24-godišnji Hari Kejn, napadač koji je tek gradio karijeru čiji će ga dometi jednog dana dovesti do najprestižnijeg individualnog priznanja.Bio je 22. oktobar 2017. godine. Totenhem je na Vembliju dočekivao Liverpul u jednom od derbija Premijer lige, a među gostima londonskog kluba nalazio se i Maradona. Argentinac je došao u društvu svog nekadašnjeg saigrača iz reprezentacije Osvalda Ardiljesa, čoveka koji je ostavio dubok trag u istoriji Totenhema i koji je tri decenije ranije zaslužan za jedan neobičan detalj Maradonine biografije.Naime, Maradona je 1986. godine obukao dres Totenhema na Ardiljesovoj oproštajnoj utakmici protiv Intera. Nije nikada bio fudbaler londonskog kluba u takmičarskom smislu, ali je taj kratki nastup ostao jedna od najlepših anegdota u istoriji Sparsa. Zato njegov dolazak na Vembli 2017. godine nije bio obična protokolarna poseta fudbalske legende.Maradona je u svlačionici razgovarao sa igračima, pozdravljao se sa trenerom Maurisijom Poketinom, a posebnu pažnju posvetio je Kejnu, koji je već tada bio jedan od najubojitijih napadača engleskog fudbala.Njihov razgovor nije se sveo na uobičajene komplimente koje veliki fudbaleri razmenjuju prilikom ovakvih susreta. Maradona je imao konkretan savet.Primetio je da Kejn prilikom završnice napada često bira udarac u bliži ugao gola. Objasnio mu je da protivnički golmani proučavaju njegovu igru, gledaju snimke i vremenom počinju da predviđaju njegove odluke. Zato mu je preporučio da povremeno promeni stranu, da šutira u dalji ugao i natera golmana da posumnja u ono što misli da zna.Suština Maradoninog saveta bila je jednostavna: nije dovoljno imati precizan udarac ako protivnik može da predvidi gde će lopta završiti.U toj kratkoj lekciji bilo je mnogo toga što je obeležilo Maradoninu karijeru. Argentinac je fudbal doživljavao kao neprestano nadmudrivanje, igru u kojoj tehnička sposobnost dobija punu vrednost tek kada se spoji sa maštom, osećajem za prostor i sposobnošću da se protivnik navede na pogrešnu odluku.Kejn je, s druge strane, već bio izgrađen strelac. Nije mu bilo potrebno objašnjavati kako se šutira ili kako se postižu golovi. Maradona mu je govorio o nečemu drugom: o načinu na koji vrhunski napadač može da ostane nepredvidiv čak i onda kada ga protivnici godinama proučavaju.Nekoliko sati kasnije Totenhem je pobedio Liverpul sa 4:1, a Kejn je postigao dva gola i zabeležio asistenciju. Bila je to jedna od onih utakmica u kojima je engleski napadač pokazao zašto ga je klub smatrao svojim najvažnijim igračem.Bilo bi, naravno, preterano tvrditi da je Maradonin savet odlučio ishod utakmice ili da je za nekoliko minuta promenio Kejnovu igru. Napadač Totenhema je i pre tog susreta bio izuzetan golgeter, a njegov kasniji razvoj rezultat je godina rada, iskustva i usavršavanja. Ipak, zanimljivo je koliko se taj razgovor uklapa u ono što će Kejn vremenom postati.Jer, kako je karijera odmicala, Kejn se razvijao u napadača čija igra nije zavisila samo od postizanja golova. Postao je podjednako opasan kao organizator napada, igrač koji se izvlači iz kaznenog prostora, učestvuje u izgradnji akcija i pronalazi saigrače u situacijama u kojima bi većina klasičnih centarfora razmišljala isključivo o udarcu na gol.Njegova završnica takođe je postajala sve raznovrsnija. Udarci iz različitih pozicija, preciznost sa obe noge, igra glavom, jedanaesterci i sposobnost da u deliću sekunde proceni položaj golmana učinili su ga jednim od najkompletnijih napadača svoje generacije.Maradona, koji je čitavu karijeru gradio na sposobnosti da uoči ono što drugi ne vide, tog oktobarskog dana govorio mu je upravo o važnosti takvih detalja.Posebnu zanimljivost priči daje i sama Zlatna lopta. Maradona je, uprkos statusu jednog od najvećih fudbalera svih vremena, nikada nije osvojio u redovnom izboru. U vreme njegovih najvećih uspeha, uključujući i Svetsko prvenstvo 1986. godine, priznanje je bilo namenjeno evropskim fudbalerima, pa Argentinac nije imao pravo da konkuriše. „Frans fudbal“ mu je 1995. godine dodelio počasnu Zlatnu loptu za životno delo.Kejn je, gotovo devet godina posle susreta na Vembliju, stigao do priznanja koje je Maradoni bilo nedostupno zbog pravila njegovog vremena.Naravno, njihove karijere ne mogu se porediti samo kroz individualne trofeje. Maradona je postao svetski prvak sa Argentinom i simbol Napolija, dok je Kejn sopstveni fudbalski put gradio kroz Totenhem, englesku reprezentaciju i kasnije Bajern. Različite epohe, različite pozicije i različite okolnosti oblikovale su dvojicu fudbalera, ali je njihov susret pokazao nešto što prevazilazi generacijske razlike.U fudbalu se iskustvo ponekad prenosi kroz mnogo jednostavnije stvari od taktičkih analiza, složenih trenažnih programa i statističkih izveštaja. Ponekad je dovoljno da jedan veliki igrač primeti naviku drugog i ukaže mu na detalj koji može da napravi razliku.Kada se danas pogleda snimak Maradoninog razgovora sa Kejnom, najzanimljiviji nije sam savet, već pažnja sa kojom ga engleski napadač sluša. Pred njim nije bio trener koji mu određuje zadatke, već čovek koji je fudbal razumeo na način dostupan retkima.Kejn je u međuvremenu postao osvajač Zlatne lopte, ali je taj susret ostao podsetnik na jedan od najlepših aspekata fudbala: čak i najbolji igrači mogu nešto da nauče od onih koji su pre njih pomerali granice igre.Maradona nije mogao da zna da će mladi napadač kome je na Vembliju objašnjavao kako da prevari golmana jednog dana biti proglašen najboljim fudbalerom sveta. Ali je u njemu prepoznao igrača vrednog saveta. Devet godina kasnije, taj detalj predstavlja lepu vezu između dve fudbalske epohe.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sport, fudbal, hari kejn, dijego maradona
sport, fudbal, hari kejn, dijego maradona
Od Maradoninog saveta do Zlatne lopte /video/
Devet godina pre nego što će osvojiti Zlatnu loptu, Hari Kejn je u svlačionici Totenhema dobio lekciju od čoveka koji je to priznanje osvojio samo u srcima navijača, jer mu pravila u njegovo vreme nisu dozvoljavala da se za njega takmiči. Dijego Maradona nije govorio kako da postane bolji fudbaler, već kako da nadmudri golmane.
Kada je Hari Kejn u Londonu primio Zlatnu loptu za najboljeg fudbalera sveta u 2026. godini, jedna stara scena sa Vemblija dobila je novu simboliku. Na njoj su dvojica fudbalera iz različitih generacija, različitih fudbalskih kultura i potpuno drugačijih igračkih karakteristika. Jedan je Dijego Armando Maradona, čija je veličina odavno postala deo istorije fudbala, a drugi tada 24-godišnji Hari Kejn, napadač koji je tek gradio karijeru čiji će ga dometi jednog dana dovesti do najprestižnijeg individualnog priznanja.
Bio je 22. oktobar 2017. godine. Totenhem je na Vembliju dočekivao Liverpul u jednom od derbija Premijer lige, a među gostima londonskog kluba nalazio se i Maradona. Argentinac je došao u društvu svog nekadašnjeg saigrača iz reprezentacije Osvalda Ardiljesa, čoveka koji je ostavio dubok trag u istoriji Totenhema i koji je tri decenije ranije zaslužan za jedan neobičan detalj Maradonine biografije.
Naime, Maradona je 1986. godine obukao dres Totenhema na Ardiljesovoj oproštajnoj utakmici protiv Intera. Nije nikada bio fudbaler londonskog kluba u takmičarskom smislu, ali je taj kratki nastup ostao jedna od najlepših anegdota u istoriji Sparsa. Zato njegov dolazak na Vembli 2017. godine nije bio obična protokolarna poseta fudbalske legende.
Maradona je u svlačionici razgovarao sa igračima, pozdravljao se sa trenerom Maurisijom Poketinom, a posebnu pažnju posvetio je Kejnu, koji je već tada bio jedan od najubojitijih napadača engleskog fudbala.
Njihov razgovor nije se sveo na uobičajene komplimente koje veliki fudbaleri razmenjuju prilikom ovakvih susreta. Maradona je imao konkretan savet.
Primetio je da Kejn prilikom završnice napada često bira udarac u bliži ugao gola. Objasnio mu je da protivnički golmani proučavaju njegovu igru, gledaju snimke i vremenom počinju da predviđaju njegove odluke. Zato mu je preporučio da povremeno promeni stranu, da šutira u dalji ugao i natera golmana da posumnja u ono što misli da zna.
Suština Maradoninog saveta bila je jednostavna: nije dovoljno imati precizan udarac ako protivnik može da predvidi gde će lopta završiti.
U toj kratkoj lekciji bilo je mnogo toga što je obeležilo Maradoninu karijeru. Argentinac je fudbal doživljavao kao neprestano nadmudrivanje, igru u kojoj tehnička sposobnost dobija punu vrednost tek kada se spoji sa maštom, osećajem za prostor i sposobnošću da se protivnik navede na pogrešnu odluku.
Kejn je, s druge strane, već bio izgrađen strelac. Nije mu bilo potrebno objašnjavati kako se šutira ili kako se postižu golovi. Maradona mu je govorio o nečemu drugom: o načinu na koji vrhunski napadač može da ostane nepredvidiv čak i onda kada ga protivnici godinama proučavaju.
Nekoliko sati kasnije Totenhem je pobedio Liverpul sa 4:1, a Kejn je postigao dva gola i zabeležio asistenciju. Bila je to jedna od onih utakmica u kojima je engleski napadač pokazao zašto ga je klub smatrao svojim najvažnijim igračem.
Bilo bi, naravno, preterano tvrditi da je Maradonin savet odlučio ishod utakmice ili da je za nekoliko minuta promenio Kejnovu igru. Napadač Totenhema je i pre tog susreta bio izuzetan golgeter, a njegov kasniji razvoj rezultat je godina rada, iskustva i usavršavanja. Ipak, zanimljivo je koliko se taj razgovor uklapa u ono što će Kejn vremenom postati.
Jer, kako je karijera odmicala, Kejn se razvijao u napadača čija igra nije zavisila samo od postizanja golova. Postao je podjednako opasan kao organizator napada, igrač koji se izvlači iz kaznenog prostora, učestvuje u izgradnji akcija i pronalazi saigrače u situacijama u kojima bi većina klasičnih centarfora razmišljala isključivo o udarcu na gol.
Njegova završnica takođe je postajala sve raznovrsnija. Udarci iz različitih pozicija, preciznost sa obe noge, igra glavom, jedanaesterci i sposobnost da u deliću sekunde proceni položaj golmana učinili su ga jednim od najkompletnijih napadača svoje generacije.
Maradona, koji je čitavu karijeru gradio na sposobnosti da uoči ono što drugi ne vide, tog oktobarskog dana govorio mu je upravo o važnosti takvih detalja.
Posebnu zanimljivost priči daje i sama Zlatna lopta. Maradona je, uprkos statusu jednog od najvećih fudbalera svih vremena, nikada nije osvojio u redovnom izboru. U vreme njegovih najvećih uspeha, uključujući i Svetsko prvenstvo 1986. godine, priznanje je bilo namenjeno evropskim fudbalerima, pa Argentinac nije imao pravo da konkuriše. „Frans fudbal“ mu je 1995. godine dodelio počasnu Zlatnu loptu za životno delo.
Kejn je, gotovo devet godina posle susreta na Vembliju, stigao do priznanja koje je Maradoni bilo nedostupno zbog pravila njegovog vremena.
Naravno, njihove karijere ne mogu se porediti samo kroz individualne trofeje. Maradona je postao svetski prvak sa Argentinom i simbol Napolija, dok je Kejn sopstveni fudbalski put gradio kroz Totenhem, englesku reprezentaciju i kasnije Bajern. Različite epohe, različite pozicije i različite okolnosti oblikovale su dvojicu fudbalera, ali je njihov susret pokazao nešto što prevazilazi generacijske razlike.
U fudbalu se iskustvo ponekad prenosi kroz mnogo jednostavnije stvari od taktičkih analiza, složenih trenažnih programa i statističkih izveštaja. Ponekad je dovoljno da jedan veliki igrač primeti naviku drugog i ukaže mu na detalj koji može da napravi razliku.
Kada se danas pogleda snimak Maradoninog razgovora sa Kejnom, najzanimljiviji nije sam savet, već pažnja sa kojom ga engleski napadač sluša. Pred njim nije bio trener koji mu određuje zadatke, već čovek koji je fudbal razumeo na način dostupan retkima.
Kejn je u međuvremenu postao osvajač Zlatne lopte, ali je taj susret ostao podsetnik na jedan od najlepših aspekata fudbala: čak i najbolji igrači mogu nešto da nauče od onih koji su pre njih pomerali granice igre.
Maradona nije mogao da zna da će mladi napadač kome je na Vembliju objašnjavao kako da prevari golmana jednog dana biti proglašen najboljim fudbalerom sveta. Ali je u njemu prepoznao igrača vrednog saveta. Devet godina kasnije, taj detalj predstavlja lepu vezu između dve fudbalske epohe.
