Ključ ostaje u Beogradu – Priština ne može u NATO
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom / Saradnja NATO pakta i tzv. države Kosovo
Pratite nas
Takozvana država Kosovo nikada ne može postati član NATO pakta ili neke druge organizacije ako to ne dozvoli država Srbija, ističe profesor Mitar Kovač.
Predsednica Skupštine tzv. Kosova Aljbuljena Hadžiju izjavila je, posle sastanka sa delegacijom Parlamentarne skupštine NATO-a u Prištini, da je Kosovo spremno da preuzme veću odgovornost za zajednički mir i bezbednost. Ona je ponovila da je cilj Kosova članstvo u Alijansi, čime je ponovo u prvi plan stavila ovo pitanje.
NATO posmatra i preispituje
Profesor dr Mitar Kovač, general-major u penziji i osnivač Evroazijskog bezbednosnog foruma, za Sputnjik ovu temu komentariše na sledeći način:
„I NATO pakt, naravno, povremeno preispituje odnose sa pojedinim subjektima sa kojima sarađuje, pre svega na Balkanu, i pokušava da iskoristi povoljne okolnosti za redefinisanje strategija oko ulaska preostalih zemalja Zapadnog Balkana u NATO savez. Oni tu, pored Srbije i BiH, vide i njihovu lažnu državu Kosovo, kao nedovršen proces prijema te tri, po njihovom mišljenju, države. I sada, kada se upravo u Srbiji resetuju neki odnosi nakon izbora, onda vidimo da i EU, a i NATO, indirektno govore u prilog tome kakvu bi Srbiju želeli, pogotovo u smislu takozvanog sporazuma između lažne NATO države Kosovo i Republike Srbije o normalizaciji, ili, bolje rečeno, takozvanoj normalizaciji odnosa između dve suverene države, po njima.“
Kovač smatra da je ogroman problem za Srbiju što čelnici NATO-a, na bilo kom formatu sastanaka, ne menjaju stratešku poziciju prema Srbiji i ostaju verni onome što su učinili od Srbije i kroz okupaciju dela njene nacionalne teritorije, kroz proglašenje samozvane države Kosovo.
Problem za Srbiju ako odustane
I ova poseta delegacije Parlamentarne skupštine NATO Prištini, kako kaže KOvač, govori u prilog tome da i NATO gleda da u budućnosti, i sa novim vlastima Srbije, a posebno sa samim prištinskim vlastima unapredi te odnose, kako bi se nastavio „pregovarački proces“ koji bi vodio ka normalizaciji odnosa i ka poštovanju faktičke stvarnosti kakva jeste.
„Nažalost, to je ta strateška odrednica koja je suprotna srpskim nacionalnim interesima“, konstatuje Kovač i dodaje da ostaje da se vidi kako će se nove vlasti u Srbiji, kada preuzmu odgovornost za upravljanje državom, odnositi prema tome.
„Takve zahteve već priprema i EU o kojima javno govori, ali i zahteve koje priprema NATO pakt, u smislu pregovaračkog procesa kroz mandat vezan za EU, a i oko međusobnih odnosa i rešavanja strateških pitanja kroz takozvanu normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova,“ objašnjava on.
Britanci i Nemci najveća podrška
Kovač dodaje da postoji kontinuitet odnosa NATO-a na najvišem nivou sa predstavnicima lažne NATO države Kosovo.
„Tu mislim i na organe izvršne i zakonodavne vlasti, i to jedna konstanta. Ona nije vremenski bliska u smislu tih poseta, ali odnos prema njihovim institucijama i predstavnicima vlasti jeste unapređen do tog nivoa kao da se radi o članici NATO pakta. A u podršci pozicioniranju Kosova kao buduće članice u okviru NATO-a najviše se ispoljava uticaj Velike Britanije i Nemačke,“ smatra naš sagovornik.
Kovač je uveren da bi bilo dobro da predstavnici nove vlasti u SRbiji, ako bude potrebno, provere i referendumom raspoloženje naroda koje se izražava kroz ispitivanje javnog mnjenja da Srbija i srpski narod nisu spremni ni u kakvim okolnostima i ni po koju cenu da se odreknu Kosova i Metohije.
Bez Srbije nema ništa
On podseća da problem Kosova i Metohije najviše zavisi od stava Srbije prema tom pitanju.
„Nikada taj proces neće biti dovršen ukoliko se Srbija, njena zakonodavna i izvršna vlast, ne saglasi sa takvim procesom, pogotovo ako ne da ni na koji način saglasnost da se ta lažna NATO država Kosovo može učlanjivati u bilo koje regionalne organizacije, pa ni u EU, ni u NATO. Iako naši mnogi političari govore da oni ne mogu sprečiti taj proces, to je tačno, ali ne treba ni da daju saglasnost“, kaže Kovač uz ocenu da ni buduća vlast u SRbiji ne može nasesti na takvu nekorektnu mantru jer zna se ustavna pozicija KiM, a zna se šta su bila predizborna obećanja u vezi sa Kosovom i Metohijom i na takav način se jedino može i odnositi prema tom problemu, shodno volji naroda.
Inače, Skupština u Prištini je dobila status pridruženog člana Parlamentarne skupštine NATO-a u maju 2024. godine, kada je na zasedanju u Sofiji usvojena odluka o unapređenju njenog statusa sa posmatračke delegacije.
Ipak, ambicije Prištine za članstvo u NATO-u suočavaju se sa političkim preprekama, među kojima je i činjenica da jednostrano proglašenu nezavisnost te teritorije ne priznaju ni četiri članice Alijanse - Španija, Slovačka, Rumunija i Grčka.
